Poglavar Rimokatolčke crkve Franja danas je ponovo ograničio slavljenje stare latinske mise, poništivši odluku svog prethodnika Benedikta Šesnaestog, zbog čega su ga odmah kritikovali tradicionalisti koji su taj potez osudili kao napad na njih i na drevnu liturgiju.
Ograničenja koja je Benedikt Šesnaesti ublažio 2007. godine, papa Franja je danas ponovo uveo, sa namerom da suzbije korišćenje stare latinske mise.
On je kazao da se na taj potez odlučio jer je Benediktova reforma postala izvor podela u crkvi i jer su je zloupotrebljavali katolici suprotstavljeni Drugom vatikanskom saboru, odnosno skupovima iz 1960-ih kojima su modernizovana Crkva i njena liturgija.
Kritičari navode da nikada ranije jedan papa nije tako temeljno poništio odluku svog prethodnika.
Potez pape Franje će izvesno usmeriti veći gnev desničara prema njemu.
Papa je proglasio novi zakon kojim se zahteva da biskupi odobravaju proslave stare latinske mise, dok novoimenovani sveštenici treba da dobiju eksplicitnu dozvolu od svojih biskupa da bi je slavili.
Prema novom zakonu, biskupi moraju da utvrde i da li grupe vernika privržene staroj misi prihvataju zaključke Drugog vatikanskog sabora koji je omogućio da se misa slavi na narodnom umesto na latinskom jeziku.
Te grupe ne mogu da koriste redovne crkve. Umesto toga, biskupi moraju da pronađu alternativne lokacije bez stvaranja novih parohija.
Papa Franja je rekao da je cilj njegovog poteza promovisanje jedinstva i zaceljivanje podela unutar Crkve koje su povećane od Benediktove reforme 2007. godine.
Naveo je da je oduku zasnovao na prošlogodišnjem anketiranju svih katoličkih biskupa u svetu, za čije je odgovore rekao da „otkrivaju situaciju koja ga okupira i žalosti i ubeđuje da postoji potreba za intervencijom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.