Papa Franja poslao Putinu predlog za okončanje rata i mirovne pregovore

Papa Franja je, javljaju upućeni francuski izvori, poslao „nezvaničnim kanalima“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predlog okvira za okončanje rata i mirovne pregovore za koji se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), a što podržava i poglavar Rimokatoličke crkbe.

„Kremlj nije ostao gluv na ovu ponudu“, dodaju francuski izvori.

Evropski mediji su s pažnjom preneli i da je kineski predsednik Si Đinping u telefonskom razgovoru s nemačkim predsednikom Frankom-Valterom Štajnmajerom (Frank-Walter Steinmeier) stavio do znanja da se snažno zalaže za mir i pregovore u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prilikom posete Vašingtonu, odakle se vraća s ogromnom finansijskom i podrškom u naoružanju, odbacio stav američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) da cilj u ratu u Ukrajini mora biti „pravedan mir“, iako nije jasno šta tačno želi Vašington.

Jer su ključni nosioci američke civilne i vojne vlasti podeljeni oko toga da li je kucnuo čas da se krene u mirovne pregovore, ili treba istrajati u strategiji da Rusija mora biti vojno poražena, plati reparacije, odnosno bar da „ne sme dobiti rat“, a takodje moguće da bude srušena vlast u Kremlju.

Među američkim vojnim čelnicima izgleda preovladava uverenje da ni Ukrajinci, ni Rusi „jedni drugi ne mogu potući do nogu“, kako je predočio čelni general američke vojske Mark Mili (Milley).

Vodeći američki general je upozorio da treba zato ozbiljno sagledati izglede za mirovne pregovore, jer ukrajinsko-ruski sukob preti da se pretvori u dugogodišnji rat iscrpljivanja i razaranja, u kojem će izginuti još mnogo vojnika i civila, baš poput prvog svetskog rata, kad zaraćene strane nisu htele da pregovaraju o miru a potom su poginuli milioni vojnika i civila na obe strane.

Bajden, a još više američki državni sekretar Antoni Blinken (Anthony) i nacionalni savetnik za bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) su ubedjeni da je najbolji način da se „Moskva privede za pregovarački sto“, da se Rusiji nanese brz i jak vojni poraz.

Francuski predsednik Makron je ponovo uzburkao strasti medju evropskim partnerima, jer je izjavio da mora da se učini sve da se rat u Ukrajini okonča pregovorima s Rusijom tako što će morati da se pruže garantije za bezbednost ne samo Ukrajini, već i Rusiji. To je naišlo na žestoke kritike u Kijevu, ali i Poljskoj, baltičkim i nekim skandinavskim zemljama.

Makron, medjutim, predočava da će svi morati da sednu za pregovarački sto i „nek mi onda svi ti Evropljani i Zapadnjaci daju moralne poduke i objasne s kim će sesti za taj sto“?

Šef francuske države, koji u tome ima podršku Nemačke i još nekih evropskih partnera, je takodje predočio da tu onda uopšte i nije važno da li će Ukrajina ući u članstvo NATO, jer će imati jako jemstvo za bezbednost.

Stav Pariza je već odavno da se u Evropi mora izgraditi novi bezbednosni poredak, a to je nemoguće bez ogromnog suseda i svetske vojne sile Rusije, odnosno moraju se uvažiti i ruski bezbednosni i drugi životni interesi.

U američkoj i evropskoj javnosti se čuju i mišljenja da rat iscrpljivanja i urušavanja ekonomije i infrastrukture u Ukrajini može samo još više da nanese štetu celoj Evropi, pogodjenoj posledicama pandemije kovida, a sad i energetskom krizom, inflacijom, padom ekonomske proizvodnje.

U američkom uglednom časopisu „Forin polisi“ (Foreign Policy) je ocenjeno da, uprkos gubicima, ni ruska vojska uopšte nije razbijena, da ruska privreda i finansije, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, nisu uništene, pa je potpuno nerealno očekivati da će vodjstvo u Moskvi uzmaći u ratnim operacijama, iako i ruska i ukrajinska strana imaju velike gubitke.

U analizi „Forin polisi“ ne ukazuje na to da vlasti i vojska Ukrajine opstaju isključivo zahvaljujući ogromnoj finansijskoj pomoći i oružju koje im doturaju SAD i zapadnoevropske zemlje.

„I što taj rat duže traje, posledice će biti pogubnije…prvi svetski rat je izazvao rušenje carstava i dinastija širom Evrope, posejavši seme novih sukoba i direktno doveo do dolaska na vlast Hitlera i Musolinija“, ocenjuje analitičar američkog časopisa.

I, kako to zaključuje, „istorijske zavade izmedju Nemačke i Francuske oko Alzasa i Lorene, kao i izmedju Srbije i Hrvatske oko Bosne su dovele do poražavajućih, smrtonosnih posledica za sve strane…a rane tih sukoba još leče generacije“.

„Dugoročne posledice ukrajinskog rata se ne mogu predvideti s izvesnošću”, upozorava „Forin polisi“, „ali je neminovno utrvrditi sveobuhvatniju strategiju koja će Ukrajini zajamčiti bezbednost a Rusiji budućnost“.