Papa proglasio Majku Terezu sveticom

To je učinio  tokom mise posvećene kanonizaciji na Trgu svetog Petra.

„U čast Svetog Trojstva… Proglašavamo i definišemo svetu Terezu od Kalkute kao sveticu i uvrstićemo je u svece, nalažući da je cela Crkva kao takvu poštuje“, rekao je na latinskom vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve, prenosi AFP, navodi Sputnik.

Majka Tereza, misionarka koji je veći deo života provela pomažući siromašnima u Kalkuti, umrla je 5. septembra 1997. u 87. godini od srčanog udara. Nobelovu nagradu za mir je dobila 1979. godine za humanitarni rad. Rođena je 26. avgusta 1910. godine kao Agnes Gondža Bojadži u Skoplju u albanskoj- katoličkoj porodici.

Postala je opatica sa 16 godina, priključivši se redu u Irskoj, a dve godine kasnije je dobila ime majka Tereza. U Indiju se preselila 1929. godine, a blaženom je proglašena 2003. u Rimu. Godine 1946. osnovala je red „Misionarke milosrđa“, koji sada u više od 130 zemalja broji 4.500 sestara. Pet godina kasnije dobila je i državljanstvo Indije. Skoro pola veka je majka Tereza u Kalkuti i drugim delovima sveta pomagala siromašnima, bolesnima, siročićima, prenosi Sputnik.

Papa ju je proglasio sveticom pošto je Vatikan priznao dva čuda — oba povezana sa izlečenjem bolesnih — jedno u Indiji, drugo u Brazilu. Krajem 2002. godine, Vatikan je priznao da je jedna žena iz Indije, koja je imala tumor stomaka, izlečena pošto se molila majci Terezi. Tada je papa Jovan Pavle želeo da zaobiđe proces beatifikacije i odmah je proglasi sveticom, ali su ga od toga odvratili kardinali. Put ka definitvnoj kanonizaciji majke Tereze otvorio je prošle godine u decembru papa Franja priznavši drugo čudo — ozdravljenje Brazilca koji se 2008. godine oporavio od teške infekcije mozga. Nobelov odbor je u obrazloženju nagrade naveo da su „oni najusamljeniji, najjadniji i umirući u njenim rukama dobili saučešće i milosrđe utemeljeno na poštovanju prema čoveku“. Kada je primala Nobelovu nagradu za mir, majka Tereza je rekla: „Nisam dostojna“, podsetio je Rojters.

Britanska agencija napominje da se majka Tereza i tokom života i posle smrti suočavala s kritikama, ali ipak među katolicima živi kao simbol saosećajnosti koja je pružala utehu bolesnima i ljudima na samrti. Majka Tereza je bila sitne, krhke građe i nosila je beli sari s plavim porubom. „Malenoj rastom, velikoj u veri, majci Terezi je poverena misija širenja božje ljubavi prema čovečanstvu, posebno za najsiromašnije. Kanonizacija je prilika da se ugledamo na junakinju hrišćanstva i izuzetan uzor hrišćanskog života“, saopštio je Vatikan.

Za njene sledbenike širom planete, kanonizacija predstavlja čistu formalnost. Oni smatraju da je ova časna sestra i misionarka pokazala svetačke kvalitete tokom života posvećenog brizi o siromašnima.

Najpoznatija je po osnivanju reda “Misionarke milosrđa” koji danas ima ustanove u 130 država u kojima se časne sestre brinu o neizlečivo bolesnim ljudima, sirotinji, siročićima.

Širom sveta postala je poznata kao simbol dobročinstva i saosećajnosti jer je pružala utehu bolesnima i ljudima na samrti.

Međutim, u njenom životu je bilo dosta kontroverzi, a njeni kritičari kažu da je svojim stavovima i ponašanjem zapravo doprinosila povećanju broja bolesnih i siromašnih ljudi.

Brojni pojedinci, vlade i organizacije veličile su Majku Terezu; ipak njeno delo se suočava i sa brojnim kritikama.

Kritike uključuju i optužbe različitih pojedinaca, organizacija i grupa kao što su npr. Kristofer Hičens, Majkl Parenti, Arup Čaterdži, indijska organizacija Višva Hindu Parišad, protestujući protiv prozelitizma njene delatnosti uključujući i snažni stav protiv abortusa, vera u duhovnu opravdanost siromaštva i nametljivo pokrštavanje onih koji su na samrti. Medicinski časopisi su je takođe kritikovali zbog standarda medicinske nege u njenim hospisima i bolnicama, izražavajući zabrinutost zbog načina kojim su bila trošena donirana novčana sredstva, navodi se na wikipedii.

Krajem života je Majku Terezu u Zapadnim medijima pored priznanja dočekala i kritika. Novinar Kristofer Hičens bio je jedan od njenih najaktivnijih kritičara. On je bio ovlašćen da bude koautor i narator dokumentarca o Majki Terezi — „Anđeo pakla“ pripremljenog za britanski TV kanal Channel 4. Hičens je proširio svoje kritike u knjizi Misionarska poza (The Missionary Position) koja je bila izdata 1995. godine.

Indijski lekar Čaterdži piše da je za vreme života, Majka Tereza i njeni zvanični biografi odbili saradnju s njegovim istraživanjima i da samim tim nije uspela da demantuje kritike u zapadnoj štampi.

Ono što domovi “Misionarki milosrđa” čine, to je pružanje osnovne medicinske nege najsiromašnijim ljudima među siromašnima, ističe Sunita Kumar, portparol reda. 

“Ona svakako nije imala nameru da osnuje hotel sa pet zvezdica niti bilo šta slično”, objašnjava Kumar. 

Ipak, kritičari lika i dela majke Tereze smatraju da to nije izgovor jer grupa godišnje primi milione dolara u vodi donacija širom sveta. 

Dogmatski pogled majke Tereze na pitanje abortusa, kontracepcije i razvoda učinili su je dobrodošlom u vatikanskim krugovima, ali ne i feminističkim. 

Tokom uručenja Nobelove nagrade 1979, šokirala je prisutne izjavom da je “Najveći neprijatelj mira – abortus”. 

Pojedini kritičari navode i da je pokušala da preobrati u hrišćane brojne siromašne kojima je služila. “Misionarke mislosrđa” negiraju ove navode. 

“Služila je podjednako ljudima svih religija. Kada bih išla s njom na molitvu, rekla bi mi ‘Sunita, dođi u kapelu i moli se na svoj način, a ja ću na svoj i molićemo se zajedno”, ističe Kumar.