Paralelni profiti: bugarski dileri lekova

„To su posledice reumatske bolesti“, kaže ona. 

Za Mitevu, koja vodi centar mesne zajednice u selu Sladun u blizini Svilengrada na jugu Bugarske, postoji samo jedna stvar koja joj može pomoći u borbi sa teškim reumatoidnim artritisom: to je sedmična injekcija imunosupresivnog preparata po imenu RoActemra.     

Bez tog leka, osuđena je na život u agoniji.

„Bol vas razdire iznutra“, kaže Miteva, stara 44 godine. „Ponekad vam dođe da zbacite sopstvenu kožu“.

Zbog problema u snabdevanju, ove godine se već tri puta dogodilo da nije uspela da nabavi preparat RoActemra u najbližoj apoteci koja ga drži, u provincijskom gradu Haskovu, do kog se putuje autobusom 80 kilometara. 

Obično je apoteci potrebno 24 sata da nabavi lek. Ali tokom 43 dana ovog proleća, 36 dana krajem leta i još osam dana pred kraj jeseni, porudžbine nisu stizale. Nije mogla da učini ništa osim da čeka pored telefona i trpi bolove.    

Miteva nije jedina koja je ostala bez terapije. Prema podacima Udruženja za reumatska oboljenja, nestašice preparata RoActemra takođe su zabeležene u apotekama u drugim gradovima na jugu zemlje, uključujući Dimitrovgrad, Staru Zagoru, Kazanlak i Panađirište.   

„Neki ljudi stalno imaju problema sa nabavkom tog leka“, kaže Borjana Boteva, predsednica udruženja za pomoć obolelima od reumatskih bolesti kojih u Bugarskoj ima oko 30.000. 

RoActemra je samo jedan od desetina lekova za koje eksperti za zdravstvo kažu da nestaju sa polica bugarskih apoteka zato što ih preprodavci kupuju radi prodaje u drugim zemljama EU uz dobru zaradu. 

Distributeri koji se bave takvim poslovima predstavljaju posebnu vrstu dilera. Specijalizovani su za patentima zaštićene medicinske preparate i zarađuju na razlikama u cenama između različitih zemalja. Prema pravilima EU o slobodnom kretanju roba i usluga, takva praksa je sasvim zakonita.   

Evo kako funkcioniše posao poznat kao „paralelna trgovina“.

Medicinske preparate multinacionalnih farmaceutskih kompanija u zemlje kao što su Bugarska, Grčka ili Portugalija, gde su cene lekova prilagođene lokalnim ekonomskim prilikama i relativno su niske, uvoze ovlašćeni lokalni distributeri.  

Isti distributeri zatim izvoze deo uvezenih lekova – obično oko 10 odsto –u zemlje kao što su Nemačka, Britanija ili Holandija, gde su cene lekova znatno više.   

Distributeri jednostavno prepakuju lekove, stavljaju nove etikete na jeziku ciljnog tržišta i prodaju ih po višoj ceni uz dobit.  

Bugarska nacionalna agencija za lekove, BDA, ovlastila je više od 320 takvih distributera za paralelnu trgovinu. 

Mnoge zemlje sprovode aktivne mere radi sprečavanja nestašica lekova na zalihama zbog paralelne trgovine i izvoza u druge zemlje EU, ali u Bugarskoj su takve kontrole slabo razvijene, kažu stručnjaci za zdravstvo. 

Istraživanje Balkanske istraživačke mreže, BIRN, pokazalo je da su prevare i krađe koje dodatno smanjuju zalihe lekova još jedan veliki problem koji zasad ostaje u senci bugarskog tržišta za paralelnu tgovinu lekovima. 

Od beskrupuloznih farmaceuta do kriminalaca koji se priključuju onlajn grupama za podršku obolelima da bi tamo pokušali da kupe lekove, istraživanje BIRN-a otkriva živu aktivnost u podzemlju koja zdravstveni sistem lišava neophodnih lekova.  

Takođe, zvaničnici iz zdravstvenog sistema tvrde da neke bolnice falsifikuju podatke da bi uvećale količinu traženih lekova za skupe tretmane onkoloških pacijenata i tako stvaraju viškove dragocenih preparata koji se mogu preprodati.  

Predstavnici vlasti kažu da je gotovo sasvim sigurno da se lekovi nabavljeni takvim prevarama preprodaju u inostranstvu.  

Nađa Miteva ispred bolnice u gradu Plovdivu na jugu Bugarske. Zbog nestašica lekova za reumatodini artritis ove godine bila je osuđena na život u agoniji. Foto: Dimitar Ilijev

’Izvoznici nam se podsmevaju’

Zagovornici paralelne trgovine vide to kao dobru priliku da sistemi zdravstvene zaštite smanje troškove. U Nemačkoj se od apoteka zahteva da najmanje pet odsto zaliha pribavljaju uvozom iz paralelnih izvora. 

Od toga nemaju koristi samo bogate zemlje. BDA je ovlastila tri bugarska distributera za uvoz oko 40 preparata iz zemalja u kojima su cene niže, kao što su Rumunija, Grčka, Mađarska, Italija, Republika Češka, Litvanija i Letonija.  

„To doprinosi regulaciji cena na tržištu EU za originalne farmaceutske proizvode“, kaže Danijela Daritkova, predsednica bugarske parlamentarne komisije za zdravstvo.  

Dimitar Petrov, zamenik direktora Državnog fonda zdravstvenog osiguranja, DFZO, procenjuje vrednost paralelnog tržišta lekova u Bugarskoj za 2016. godinu na oko 153 miliona evra.  

Nemačka je glavno odredište za izvoznike na paralelnom tržištu Evropske unije vrednom oko pet milijardi evra godišnje, navodi se u poslednjoj sektorskoj analizi koju je obavila švajcarska konsultantska kuća Birgil 2013. godine. 

To ne predstavlja iznenađenje, ako se ima u vidu da kutija preparata RoActemra od 162 mg nemački zdravstveni sistem košta 1.782 evra, gotovo 70 odsto više nego bugarske kolege.  

Na paralelni izvoz otpada oko 10 odsto prometa na bugarskom farmaceutskom tržištu, s tim što su neki lekovi toliko traženi da čak 50 odsto zaliha završava u inostranstvu, pokazuju podaci interne analize ministarstva zdravlja na koju se pozvao portparol ministra zdravlja.     

RoActemra je jedan od takvih lekova, izjavio je portparol za BIRN.

Na pitanje o nestašici preparata RoActemra koji je potreban Nađi Mitevoj, glavni sekretar BDA Svetlin Spirov je odgovorio: „Ne možemo znati sa sigurnošću da li su te ampule završile negde drugde kroz paralelnu trgovinu. Pod jednim serijskim brojem može se voditi i 100.000 ampula, što znači da se pojedinačne ampule ne mogu pratiti. Problem bi bio rešen ako bi svaka kutija imala svoju kodnu oznaku“. 

Zagovornici transparentnosti smatraju da je neophodan sistem za praćenje u realnom vremenu da bi se sprečile nestašice i zaustavila nelegalna trgovina u Bugarskoj. Oni takođe zahtevaju veća ovlašćenja državnih organa u kontroli izvoza.

„Potrebno je da država reguliše trgovinu na proprcionalan način tako da zaštiti potrebe našeg zdravstva“, kaže Atanas Kundurđijev, bivši ministar zdravlja.  

Zakoni usvojeni 2014. godine omogućili su BDA da blokira one poslove paralelnog izvoza za koje smatra da su problematični, ali ustavni sud je ocenio da se time narušavaju načela EU o slobodnoj trgovini.  

Jedan bivši visoki zvaničnik ministarstva zdravlja, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je odluka vrhovnog suda doneta pod uticajem distributerskog lobija.  

Distributeri su po zakonu dužni da obaveštavaju BDA o nameri izvoza lekova, najmanje mesec dana unapred, ali sve što agencija može učiniti je praćenje protoka robe. Čak i to je veoma teško zbog ogromne količine obaveštenja kojima je sistem zagušen.  

„Bespomoćni smo“, kaže Spirov iz BDA. „Izvoznici nam se podsmevaju.“

Od jula 2016. do jula 2017. distributeri su obavestili BDA o nameri da izvezu 78.200 kutija preparata RoActemra od 162 mg.

To je mnogo više od 6.000 kutija koliko je u istom periodu uvezeno u Bugarsku, prema podacima kompanije Roche koja proizvodi ovaj preparat.  

Borjana Marinkova, predsednica Bugarskog udruženja za unapređenje paralelne trgovine lekovima, objašnjava da razlika proističe otuda što distributeri dostavljaju obaveštenja o nameri izvoza za pojedinačne lekove za više zemalja EU odjednom, što naravno ne znači da će lekovi zaista biti izvezeni u sve te zemlje.     

„Tih 78.000 prijava su samo prost zbir svih dostavljenih obaveštenja“, kaže ona. „Taj broj se nikako ne može tumačiti kao indikator obavljenih poslova izvoza.“   

‘Nezakonita trgovina je svuda oko nas’

Predlog novog zakona u parlamentarnoj proceduri trebalo bi da proširi ovlašćenja BDA. Osim što agenciji daje pravo da zabrani izvoz pod određenim okolnostima, izmene i dopune zakona bi trebalo da usklade kaznenu politiku sa standardima EU.

Pošto DFZO pokriva troškove lekova, protivzakonito je da apoteke ili pojdinci prodaju te iste lekove nazad distributerima.

Nelegalna paralelna trgovina lekovima u Bugarskoj ima godišnji obrt od oko 50 miliona evra, tvrdi direkto DFZO Petrov.  

Kazne za kršenje zakona iznose 1.500 evra za prvi prekršaj i 2.500 evra nakon toga. Odgovarajuće kazne za iste prekršaje u Portugaliji iznose 30.000 i 40.000 evra. 

Po novom zakonu, apoteke bi se mogle suočiti sa kaznama do 25.000 evra za prodaju lekova distributerima, dok bi firme koje se bave paralelnom trgovinom mogle biti kažnjene iznosima i do 50.000 evra za protivzakoniti izvoz.  

S druge strane, u bugarskom Udruženju za unapređenje paralelne trgovine lekovima smatraju da je novi zakon nepotreban.

„Postojeći zakonski okvir sadrži dovoljne mehanizme i alatke za kontrolu“, izjavila je predsednica Marinkova. 

Ona je zahtevala od ministarstva zdravlja, poreskih vlasti i BDA da intenziviraju primenu postojećih zakonskih rešenja sprovođenjem redovnih revizija kod veletrgovaca i u apotekama.

Upitana o problemu nestašica lekova koje izaziva paralelna trgovina, Marinkova je rekla: „Zakon jasno propisuje da su veletrgovci dužni da prvo zadovolje tražnju na domaćem tržištu, pa tek onda izvoze vipškove medicinskih proizvoda.“   

Mito i podsticaji

Izvori iz bugarskog ministarstva zdravlja, Državnog fonda zdravstvenog osiguranja i bolnica su nezavisno jedni od drugih opisivali prevaru u kojoj se prodavci udružuju sa distributerima i lekarima da bi podstakli prodaju lekova, koristeći dobit ostvarenu paralelnom trgovinom.     

Prema ovim izvorima, koji su želeli da ostanu anonimni, to funkcioniše na sledeći način.

Beskrupulozni lokalni predstavnici internacionalnih farmaceutskih kompanija kojima je stalo da uvećaju udeo na tržištu udružuju se sa distributerima i nude mito lekarima da prepisuju njihove proizvode umesto proizvoda konkurencije. 

Distributeri rado snose troškove takvih aranžmana, jer u tome vide mogućnost da prošire poslove sa proizvođačima i dospeju na njihove spiskove preferiranih distributera.

Da bi oslobodili novac potreban za podmićivanje, distributeri prikazuju uvećan obim prodaje lekova u deklaracijama koje se dostavljaju nezavisnim konsultantima za analizu tržišta. Istovremeno deo profita od paralelne prodaje usmeravaju u tajne fondove. 

Lokalni zastupnici zatvaraju krug falsifikovanim podacima o prodaji koje dostavljaju centralama, tako da ni proizvođači nemaju pojma šta se ovde događa.  

„Na primer, od 100 kutija leka koje se uvezu u Bugarsku, 50 može završiti u reeksportu“, izjavio je jedan izvor. „Od tih 50 [prodatih u inostratnstvu], 30 odsto dobiti se vraća izabranim lekarima [u obliku mita].“ 

Rezultat je to da se u stvarnosti reeksportuje mnogo više lekova nego na papiru, zbog čega ponekad nastaju nestašice. 

„Da, čuo sam za takve poslove“, rekao je Dečo Dečev, načelnik bolnice Sveti Jovan Rilski u Sofiji, koja nije umešana u sumnjive radnje.  

 

BIRN je pronašao obilje dokaza o nelegalnoj prodaji zaliha iz apoteka distributerima.

Podaci o fakturama iz Agencije za javne prihode koje je pribavio BIRN pokazuju da je od aprila do avgusta 2015. šest distributera kupilo od apoteka lekova u vrednosti od 2,2 miliona evra. 

Mada se ta trgovina obavlja protivno zakonu, apoteke i dalje prijavljuju priliv od ovih transakcija poreskim vlastima, što verovatno pokazuje da više strahuju od Agencije za javne prihode nego od BDA.

Prema podacima iz faktura, kompanija po imenu Falcons 2000, koja je registrovana u malom gradu Slivnica na zapadu Bugarske i poseduje nekoliko apoteka, prodala je distributeru po imenu Chirita lekove u vrednosti od 368.000 evra.

Predstavnici kompanije Falcons 2000 odbili su da daju komentar.

Na pitanje o protivzakonitoj kupovini, vlasnik kompanije Chirita, Amir Mohamed al Husaini, potvrdio je da je trgovina obavljena i pokušao da se opravda govoreći da je to bio dobar posao.    

„Apoteke mogu da kupuju lekove direktno od proizvođača po promotivnim cenama sa popustima i do 30 odsto“, izjavio je za BIRN. „Kada se trgovina obavlja između proizvođača i distributera, nije moguće postići tako dobru cenu.“

Policija je početkom decembra uhapsila Al Husainija i još šestoro osumnjičenih posle upada na 60 lokacija u Sofiji, Slivnici, Plovdivu i Šumenu u okviru istrage povodom navodno nezakonite nabavke lekova za potrebe paralelne trgovine, izjavio je Ivan Gešev, šef specijalnog tužilaštva u Sofiji.

Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnice protiv Al Husainija i još petoro uhapšenih 11. decembra, tereteći ih za učešće u grupi za organizovani kriminal. Sedmi osumnjičeni je optužen za pranje novca.     

U isto vreme, podaci Agencije za javne prihode, kompanija po imenu HG-Hristo Jelev, koja je vlasnik apoteka u planinskom gradu Kotelu u centralnoj Bugarskoj, u periodu od aprila do avgusta 2015. prodala je distributeru MN 2011, registrovanom u Asenovgradu, lekove u vrednosti od 114.000 evra.  

Vlasnik apoteka Hristo Jelev potvrdio je da je posao obavljen protiv zakona, ali smatra da činjenica da je uredno platio porez olakšavajuća okolnost koja otklanja krivicu.  

„Ja nemam obrtni kapital, pa je priliv iskorišćen za avansna plaćanja za nabavku novih zaliha“, rekao je za BIRN.

Distributer MN 2011 je odbio da komentariše ovaj posao.

BDA nema dovoljno ovlašćenja da bi sprečila nezakonite transakcije.

„Tokom 2016. agencija je obavila oko 40 provera u apotekama koje su bile isplanirane unapred. Nije bilo vanrednih inspekcija po primljenim dojavama“, rekao je bivši zamenik ministra zdravlja Kundurđijev. 

Svrha takvih provera je da se ustanovi da li apoteke imaju ispravnu dokumentaciju za lekove na zalihama, kaže on.

Ali poznavaoci ovih poslova kažu da se prodaja lekova distributerima u mnogim slučajevima obavlja „ispod tezge“, bez ikakvog papirnog traga.  

„Nema svrhe pregledati fakture“, kaže direktor marketinga u jednoj od najvećih bugarskih distributerskih kompanija, koji je tražio da ostane aniniman. „Nezakonita trgovina je svuda oko nas.“   

On tvrdi da je u ove poslove uključen organizovani kriminal, da kriminalci kupuju lekove u apotekama bez recepta i onda ih prodaju direktno distributerima.

Na primer, neke apotekarske lance u Sofiji i Plovodivu, gradu na jugu Bugarske, redovno posećuju muškarci pretećeg izgleda koji dolaze samo sa rukom ispisanim spiskovima željenih lekova i bez problema ih kupuju uz popust od 15 odsto.  

Nelegalna trgovina lekovima buja i na internetu. Sajtovi sa oglasima, zdravstveni forumi i društvene mreže prepuni su objava u kojima se pacijenti sa receptima za tražene lekove pozivaju da prodaju svoje zalihe. 

Kiril Jordanov, autor jedne takve objave, rekao je da je spreman da plati 900 evra za lek Humira i druge lekove za reumatoidni artritis. Humira u Bugarskoj obično košta 820 evra, a u Nemačkoj se prodaje za 1.878 evra.

Novinar BIRN-a ga je pozvao u aprilu, predstavljajući se kao osoba zainteresovana da proda pakovanje biofarmaceutskog proizvoda Enbrel.

Jordanov je u razgovoru zvučao veoma poslovno. Govorio je o serijskim brojevima i rokovima upotrebe. Naglasio je da je veoma važno da pakovanje izgleda kao novo, bez ikakvih mrlja i oštećenja. 

BIRN ga je ponovo pozvao polovinom jula, ovog puta bez lažnog predstavljanja. Jednostavno smo ga pitali zašto kupuje lekove. 

„Kupujem ih za sebe zato što ne ispunjavam kriterijume komisije“, odgovorio je Jordanov, misleći na lekarsku komisiju koja odobrava skupe terapije za pacijente kao što je Nađa Miteva. 

BIRN je otkrio da je Jordanovljeva supruga, Jordanka Ilijeva Barzakova-Jordanova, farmaceutkinja i da je registrovana u lokalnom ogranku Saveza farmaceuta Bugarske u Plovdivu. 

Tokom 2015. i 2016. radila je za distributersku firmu Agilis Pharma u Plovdivu koja je prema podacima Agencije za javne prihode od januara 2015. do maja 2017. izvezla u zemlje EU lekova u vrednosti od 30,8 miliona evra.

Zatim je, 2017- godine, počela da radi za Mylan NV, globalnu farmaceutsku kompaniju koja proizvodi i distribuira generičke i patentirane lekove.

BIRN je kontaktirao Barzakovu-Jordanovu s pitanjem da li je njen suprug kupovinom preko interneta obezbeđivao lekove za prodaju preko kompanija Agilis Pharma, Mylan ili drugih distributera. Odbila je da odgovori na naše pitanje.

Agilis Pharma i Mylan su takođe odbili da komentarišu pitanje da li im je Barzakova-Jordanova obezbeđivala lekove za izvoz ili preprodaju.  

Osoblje u Bolnici Sv. Đorđe u Plovdivu odmerava skupe onkološke lekove. Foto: Dimitar Ilijev

Pitanje težine

Terapije za obolele od raka spadaju među najskuplje farmaceutske proizvode. Na njih otpada 50 odsto ukupnih troškova DFZO, što je prošle godine iznosilo oko 153 miliona evra.   

To je pet puta više od iznosa koji je fond potrošio na onkološke pacijente 2000. godine, tvrdi Jeni Adarska, predsednica Udruženja pacijenata sa onkološkim oboljenjima.

Taj skok je donekle uporediv sa rastom troškova za tretiranje karcionoma u svetu – ali ljudi iz DFZO sumnjaju da je do porasta došlo i zbog krađe u bolnicama.

Jedan od izvora na visokoj poziciji u fondu izjavio je da se za najmanje osam bolnica veruje da su falsifikovale podatke o pacijentima da bi poručile više lekova nego što im je potrebno, verovatno da bi te viškove prodale distributerima koji se bave paralelnom trgovinom.

Početkom 2017, fond je počeo da sprovodi nasumične provere na onkološkim odeljenjima.

„Stručnjaci iz fonda su upadali na odeljenja kao neka policijska jedinica i merili sve onkološke pacijente“, kaže Lucija Dobreva, bivša direktorka bolnice Uni Hospital, skupe nove privatne bolnice u Panađurištu.    

Bolnica Uni Hospital nije bila umešana u sumnjive radnje.

Da bismo shvatili šta su stručnjaci iz fonda želeli da postignu ovom kontrolom, treba znati da odluku o doziranju hemoterapije lekari donose na osnovu telesne težine pacijenta. Što je pacijent teži, to mu je potrebna veća količina leka.   

Rezultati nasumičnih provera bili su pravo otkrovenje.

„U nekim bolnicama prosečna težina pacijenata iznosi između 108 i 110 kilograma“, kaže Petrov. 

Prema podacima državnog statističkog zavoda prosečna težina muškaraca i žena u Bugarskoj je 2016. godine iznosila 72,5 kilograma. 

Pretpostavlja se da su lekari menjali podatke o težini pacijenata da bi opravdali velike porudžbine, kaže Petrov. Kada odmere potrebne doze, viškove mogu krišom da odlože na stranu.

Zasad je samo jedna osoba optužena za krađu onkoloških lekova iz bolnice.

Petja Kočeva, glavni farmaceut u bolnici Marko Markov u Varni, gradu na obali Crnog Mora, proglašena je prošle godine krivom zbog krađe 39 ampula Herceptina, leka koji se koristi za tretman karcinoma dojke. Tadašnji ministar zdravlja Petar Moskov izjavio je povodom tog slučaja da „dileri droge se ponašaju moralnije.“ 

Sud u Varni osudio ju je na četiri i po godine zatvora, ali regionalni sud je kasnije poništio prvostepenu presudu. 

Sud u Varni je utvrdio da je optužena iz bolničke apoteke uzela ampule vredne oko 22.000 evra. Tužilac je rekao da je Kočeva znala da onkološko odeljenje ima nedokumentovane viškove ampula na zalihama u frižideru – pa je mislila da će krađa proći neopaženo.  

Tužilaštvo je pozvalo patološkinju Dobrinku Radojnovu da iznese stručno mišljenje o navodnom višku ampula.

Patološkinja je analizirala medicinske istorije 75 pacijentkinja obolelih od raka dojke i uporedila količine upotrebljenog leka sa količinama koje su naplaćene od fonda zdravstvenog osiguranja.  

Ona je zaključila da postoji veliko neslaganje između te dve brojke i da je razlika dovoljna da se napuni 76 ampula Herceptina, vrednosti oko 52.700 evra.

Vasil Popov, načelnik onkologije u bolnici Marko  Markov, na pitanje BIRN-a o ovom slučaju odgovorio je da na njegovom odeljenju nije bilo kriminalnih radnji.  

Statistička odstupanja su dovoljan razlog za uzbunu, smatraju zvaničnici sistema zdravstvene zaštite u Bugarskoj koji pokušavaju da zaštite javni budžet od krađa.  

Ilko Semerđijev,  koji je kratko vreme obavljao funkciju ministra zdravlja, od januara do marta ove godine, izložio je to u objavi na Fejsbuku iz jula oštrim rečima. 

„DFZO ne može da izađe na kraj sa farmaceutskom mafijom“, napisao je. „Povećanje troškova za odobrene lekove je tek jedan deo problema. Drugi deo je reeksportovanje u inostranstvo. Tako se ostvaruje dvostruka i trostruka dobit – preprodajom lekova koje je platila država.“     

Zamenica ministra zdravlja Lidija Nejčeva rekla je na sastanku nadzornog odbora DFZO krajem oktobra da paralelna trgovina skupo košta državu i da fond s teškoćama popunjava rupe u budžetu.   

„Jedan od uzroka previsokih troškova za lekove jeste reeksportovanje“, rekla je Nejčeva, prema transkriptu sa sastanka koji je fond objavio. „To je uzrok, i svi to dobro znamo. Ako ’zdrava’ paralelna trgovina u regionu dostiže oko 10 odsto, u Bugarskoj iznosi i celih 50 odsto.“     

U oktobru su trojica maskiranih lopova provalili u sofijsko skladište nemačkog farmaceutskog distributera po imenu Phoenix. Uprkos širokom izboru lekova među kojima je bio i morfijum, provalnici su odneli samo lekove za onkološke pacijente, objavili su lokalni mediji.

Direktor kompanije Phoenix Julijan Nedeljčev odbio je da komentariše taj događaj, ali ljudi iz BDA su obavestili BIRN da je ukradeno lekova u vrednosti od 600.000 evra. 

„Postoje dve mogućnosti“, rekao je glavni sekretar BDA Spirov. „Jedna je da su lekovi završili u tokovima paralelne trgovine. Ipak, malo je verovatno da bi ih bolnice u EU nabavljale na taj način. Druga mogućnost je da su završili u bugarskim bolnicama, gde su zamenjeni za lekove sa starijim serijskim brojevima, koji su onda reeksportovani.“     

Načelnica BDA, Asena Stojmenova, pozvana je u februaru da opiše pogubne posledice paralelne trgovine pred parlamentarnom komisijom za zdravstvo. 

„Bugarska nije prva zemlja koja se suočava sa problemom nestašica, ali izgleda da će biti poslednja koja će ga rešiti“, izjavila je.

Dimitar Ilijev je nagrađivani novinar iz Sofije, poznat po istraživanju organizovanog kriminala. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Više o projektu čitajte na linku.