„Paralelni uvoz“: Kako Rusija zaobilazi sankcije

Rusija već mesecima uvozi robu bez saglasnosti njenih zapadnih proizvođača. Ona na taj način zaobilazi sankcije koje joj je nametnuo Zapad zbog invazije na Ukrajinu.

„Paralelni uvoz“ u Rusiju ili kupovina na crnom tržištu između maja i jula iznosila je ukupno šest milijardi dolara (5,9 milijardi evra), izjavio je Denis Manturov, zamenik premijera i ministar industrije i trgovine Rusije.

Šemu „paralelnog uvoza“ Rusija je pokrenula u maju i reč je o robi od auto-delova, do konzola za video-igrice – jer je direktan uvoz pao zbog zapadnih sankcija, a veliki broj stranih firmi napustio je zemlju u znak protesta protiv rata u Ukrajini i da bi izbegle potencijalno narušavanje ugleda.

„Rusija neće učiniti ništa kao odgovor na zapadne sankcije. Ona je dakle očigledno uspostavila procedure s ciljem nabavke velikog broja onih uvoznih proizvoda koji su joj potrebni da održi privredu i nastavi rat“, kaže za DW Timoti Eš, stručnjak za tržište londonske kompanije „BlueBay Asset Managementa“. „Pitanje je šta će Zapad učiniti da pooštriti režim sankcija i pokuša to da spreči.“

Šta je to paralelni uvoz?

„Paralelni uvoz“ je način uvoza robe na neko tržište bez pristanka proizvođača, odnosno robe koju je taj proizvođač namenio nekom drugom tržištu. Na primer, ako preprodavac uveze u Nemačku van certifikovanih kanala distribucije farmerke „Levis“ koje su proizvedene, pakovane i sa cenom određenom za indijsko tržište, onda je to „paralelni uvoz“.

Smatra se da je to uvoz na crnom tržištu, jer ga prodaju neovlašćeni trgovci. S obzirom na to da vlasnici robnih marki nemaju kontrolu nad distribucijom te robe, ona nije pokrivena njihovim garancijama.

Šta radi Rusija?

Rusija je u maju objavila spisak zapadne robe koja je prihvatljiva za paralelni uvoz. Na njemu su bili kritično važni proizvodi kao što su ratni brodovi, rezervni delovi za železnicu, automobilski delove, kao i roba široke potrošnje, poput elektronike i bele tehnike, odeće, obuće i kozmetike – dakle roba za koju je Rusija navela da su zapadni proizvođači „odbili da je direktno isporuče“.

Neki od brendova na spisku bili su Mercedes-Benc, Folksvagen, Kontinental, Ferari, Epl, Samsung, Majkrosoft, Simens, Durasel, Kenon i Plejstejšn.

Ruska šema nudi uvoznicima zaštitu od građanskih parnica zbog zaobilaženja zvaničnih kanala distribucije. Kako piče britanski „Gardijan“, veliki deo neovlašćenog uvoza u Rusiju dolazi preko zemalja iz postsovjetskog regiona, poput Kazahstana, Kirgistana, Jermenije i Belorusije, dakle članica Evroazijske ekonomske unije koju vodi Moskva.

Da li je trgovina na crnom tržištu legalna?

Paralelni uvoz obično nije nezakonit. To su originalni, licencirani proizvodi nabavljeni preko paralelnih kanala distribucije, koji su često skuplji.

„Siva zona mogu biti jedino kanali distribucije kojima ta roba nalazi put do zemlje uvoznice“, navodi se u dokumentu koji je objavila Svetska organizacija za intelektualno vlasništvo. „Ako proizvodi koje prodaju ili uvoze treće strane spadaju u opseg patenata, robnih marki ili autorskih prava važećih u određenoj zemlji, takva prodaja ili uvoz od treće strane generalno se smatra kršenjem“, navodi se u tom dokumentu.

Ruska šema podrazumeva međunarodno načelo „iscrpljivanja autorskih prava“, koje dozvoljava ruskoj firmi da uveze proizvod bez pristanka proizvođača čim on počne da se prodaje u bilo kojoj zemlji sveta, navodi ruska novinska agencija Interfaks.

To znači da kada npr. Epl, koji je na spisku ruskog paralelnog uvoza, bude počeo ove godine da prodaje Ajfon 14 kasnije, ruski preprodavci, kao što je firma „re:store“, moći će da ih uvoze za prodaju uprkos povlačenju tog američkog tehnološkog džina iz te zemlje pre nekoliko meseci.

Kako paralelni uvoz pomaže ruskoj privredi?

Ruski plan ima za cilj da obezbedi dostupnost vitalnog uvoza, koji je pao nakon egzodusa zapadnih kompanija. Moskva očekuje da će paralelni uvoz ove godine da dosegne 16 milijardi dolara, što je samo četiri odsto ukupnog uvoza u 2021. Poređenja radi, očekuje se da će ukupni uvoz u Rusiju ove godine pasti za čak jednu trećinu.

„Najveći problem za Putina biće obnova ruske vojske, čija je oprema masovno uništena u Ukrajini. Ako je proizvodnja automobila u Rusiji stala jer ne mogu da nabave elektronske komponente, zamislite kakav je problem obnova tenka ili izgradnja tenka ili aviona“, kaže Eš.

Stručnjaci procenjuju da Kremlj očekuje da šema paralelnog uvoza posluži još jednoj svrsi: različita potrošna i luksuzna roba sa spiska trebalo bi da obezbedi da Rusi, uprkos zapadnim sankcijama, nastave da vode svoj svakodnevni život bez većih smetnji.

„Možda je to više PR-pokušaj namenjen domaćoj publici kako bi se pokazalo da sankcije ne funkcionišu i da ’mi pobeđujemo’“, kaže Eš.

Šta Zapad može da uradi protiv paralelnog uvoza u Rusiju?

S obzirom na to da Rusija primenjuje međunarodno pravilo o iscrpljivanju autorskih prava, zapadne firme možda neće moći da urade mnogo kako bi sprečile paralelni uvoz svoje robe. Eš kaže da bi zapadne vlade mogle da podstaknu zemlje i firme da ne pomažu Rusiji da izbegne sankcije ili da im čak zaprete sekundarnim sankcijama.

„Što nam više Rusija o tome govori, što se više o tome objavljuje, to je verovatnije da će Zapad pooštriti sankcije kako bi sprečio da se to događa“, kaže Eš.