Paranoja trese Evropu, jedna zemlja prednjači: ‘Rusi su svuda, prijavite sve sumnjivo’

Drugo, platio je sebi dolazak u norveški deo arktičkog kruga, što je prava retkost u akademskoj zajednici. Čak je planirao da produži boravak, ali nikada nije govorio o svojim istraživačkim projektima. Međutim, on vam je uvek bio na usluzi. Čak je ponudio da redizajnira veb stranicu Centra za mirovne studije gde je radio.

A onda je 24. oktobra 2022. norveška bezbednosna policija pokucala na vrata njegove kancelarije sa nalogom za pretres u ruci, piše The Nev Iork Times. Nekoliko dana kasnije objavljeno je da je Giammaria uhapšen i da se zapravo radi o ruskom špijunu Mihailu Mikušinu. Marsela Daglas, direktorka Centra za mirovne studije, istraživačke institucije koja proučava bezbednost i sukobe, rekla je da su svi u kampusu sledili njihov primer kada su čuli šta se dogodilo. „Odjednom je svuda bilo špijuna“, rekla je Daglas.

Nisu samo Norvežani počeli da ih „vide“. Ostatak Evrope je takođe postao sumnjičav. Kako se rat u Ukrajini usporava i odugovlači, a Moskva postaje sve izolovanija, evropske zemlje strahuju da će im očajni Kremlj poslati špijune i sabotere da im pošalju poruku ili da se pripreme za širi sukob sa Zapadom, piše Jutarnji list.

Mikušin je jedan od trojice Rusa koji su nedavno uhapšeni pod sumnjom da su „ilegali“ – špijuni koji se integrišu u lokalnu zajednicu kako bi je špijunirali i potencijalno pridobili neke od meštana. Pripravnik u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu u Holandiji uhapšen je u junu zbog sumnje da je Rusima prosleđivao razne poverljive i poverljive informacije. Zanimljivo je da je u zemlju ušao i koristeći brazilski pasoš. U novembru je ruski par uhapšen tokom racije u Švedskoj i takođe je optužen za špijunažu.

Bilo je i drugih incidenata. U Nemačkoj je dron preleteo vojni kompleks gde su ukrajinski vojnici bili na obuci, u Francuskoj su presečeni podvodni internet kablovi, a nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu, hakeri su napali mreže za distribuciju goriva u Nemačkoj i Belgiji. Ne mogu se svi ovi incidenti povezati sa Kremljom, ali oprez se danas lako može pretvoriti u paranoju. Rusi su hapšenja u Norveškoj nazvali oblikom „histerije“.

Ali ako neko treba da se plaši ruske sabotaže, onda je to Norveška.

Nemiri

Pošto Rusija zbog sankcija Zapada praktično više ne plasira svoje energente na evropsko tržište, Norveška je poslala najvećeg dobavljača gasa i nafte na Stari kontinent. Nedaleko od njegove obale nalaze se podvodni internet kablovi koji omogućavaju Londonu da se „prebaci” na internet. Eksplozije na gasovodu Severni tok, koje su zabeležene u septembru ove godine, dodatno su potresle Evropu i Norvešku. Rusi su za njih optuživali Sjedinjene Američke Države i obrnuto.

– Ovo nas je probudilo i pokazalo da se rat ne dešava samo u Ukrajini – rekao je univerzitetski profesor Tom Roset.

Norveška je pre nekoliko godina sa svoje teritorije proterala još nekoliko tradicionalnih špijuna, što je možda nateralo Moskvu da se okrene „spavačima“, posebno zato što na prvim linijama u Ukrajini stvari ne idu po planu.

– S obzirom na pritisak pod kojim je, Moskva želi da njena špijunska mreža postigne neku vrstu uspeha. Iako su Rusi i ranije koristili ovu taktiku, mislim da će se sada upustiti u rizičnije poduhvate – rekao je Roset.

Nemiri su počeli da se šire Norveškom kada je u septembru vojni dron preleteo naftnu platformu u Severnom moru. Dronovi su ubrzo viđeni iznad gasnih postrojenja i trafostanice. Aerodrom u Bergenu bio je zatvoren dva sata u oktobru jer su ga nadzirala dva drona. Norvežani su zatim razmotrili druge incidente koji su se dogodili ranije ove godine – oštećenje podvodnog kabla za prenos podataka u januaru i rezervoara za vodu u blizini nekoliko vojnih objekata u blizini Trømsoa. Da li su to bile nesreće ili ruska sabotaža?

– Ovakvi napadi mogu biti korisni, kao i praćenje naftnih bušotina – rekao je policijski inspektor Ole Johan Skogmo, dodajući da se slučaj oštećenog rezervoara za vodu još istražuje.

Norveška policija zatražila je od svih Norvežana da prijave sve što smatraju sumnjivim. Neki, međutim, tvrde da se oprez pretvorio u paranoju. To se može dogoditi kada je špijunaža u pitanju, navodi NIT. Dva Rusa su nedavno izvedena pred sud u Trømsou da objasne zašto su upravljali dronovima. Nijedan nije optužen za špijunažu jer je to teško dokazati, ali su obojica optuženi za kršenje sankcija. Naime, sankcije onemogućavaju Rusima da upravljaju avionima svih tipova. Norvežani su tu odredbu sankcija protumačili tako da ne smeju ni da upravljaju dronovima za privatnu upotrebu.

Instinktivna reakcija

Sedmoro Rusa uhapšeno je sredinom oktobra zbog upravljanja dronovima. Četvorica su završila na sudu, a dvojica su osuđena na zatvorske kazne od 90 ili 120 dana. Među uhapšenima je i Andrej Jakunjin, sin Vladimira Jakunjina, dugogodišnjeg saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina. Ruski predsednik je navodno pomno pratio suđenje.

Jakunjin, biznismen koji živi u Velikoj Britaniji i ima britansko državljanstvo, ogradio se od ruske invazije na Ukrajinu. Uhapšen je nakon što su norveške vlasti zaustavile njegovu jahtu Firebird i pitale ga da li ima dron. Zatim im je pokazao svoj dron koji koristi za snimanje skijanja i pecanja na kojima on i njegovi prijatelji idu. Norveški tužioci za njega traže zatvorsku kaznu od 120 dana.

– Nisam špijun, ali on poseduje set filmova o Džejmsu Bondu – našalio se Jakunjin nakon što je suđenje počelo 3. decembra.

Jakunjin nije želeo da kaže da li smatra da je njegovo hapšenje politički motivisano, ali je rekao da je neobično što su on i još trojica uhapšeni u tako kratkom vremenskom periodu.

– Pošto sam student statistike, mogu da kažem da se ovo ne uklapa u normalnu raspodelu – rekao je Jakunjin.

U drugoj sudnici u Trømsou, inženjer Aleksej Rezničenko se branio od optužbi. Njega je uhapsila norveška policija nakon što je fotografisao ograde i parking nedaleko od kontrolnog tornja aerodroma Tromse.

– Reagovao sam instinktivno. Nešto mi je bilo jako čudno – rekao je šef kontrole letenja Ivar Helsing Šron.

Rezničenko se slomio na sudu i rekao da se plaši za svoju porodicu jer je jedini član koji zarađuje.

Norveška policija je kod njega pronašla fotografije vojnog helikoptera i aerodroma Kirkenes. Rezničenko je rekao da u slobodno vreme fotografiše avione i aerodrome. Ni za jednu od fotografija nije utvrđeno da je nezakonita, ali je optužen za upravljanje dronom.

I tužioci i branioci kažu da pomenuti i slični slučajevi spadaju u pravnu sivu zonu i da dovode u pitanje demokratske vrednosti koje Norveška baštini.

„Hvaldimir“

Mikušinov slučaj doveo je do debate između akademske zajednice i radnika sektora bezbednosti o tome kako i koliko pratiti strane naučnike. Akademska zajednica je rekla da bi ograničenja mogla negativno uticati na važna istraživanja. Jakunjinov advokat i drugi branioci kažu da Ruse ne treba kažnjavati samo zato što su Rusi.

– Da li je legalno, a ako jeste, onda postoji problem sa tim – rekao je Jakunjinov advokat Džon Kristijan Elden.

Norveška još uvek ne zna kako da se nosi sa takvim slučajevima. Sudije su i Jakunjina i Rezničenka oslobodile optužbe, ali su se tužioci na te presude žalili. Jakunjin će se ponovo pojaviti pred sudom u januaru 2023. godine.

– Nisam još izašao – rekao je Jakunjin novinarima nakon što je pušten iz pritvora.

Rezničenkov advokat Ola Larsen rekao je da se norveška bezbednosna policija previše trudi.

– Politika ovde igra ulogu. Žele da pošalju poruku Rusima – dodao je Larsen.

Građani severne Norveške su se plašili Rusa i pre rata u Ukrajini. Nekada je tamo bilo dosta prijatelja, ali je hladni rat uništio dobar deo tih odnosa. Nakon toga, region je video prilično bizarne slučajeve špijuniranja.

Najpoznatiji je onaj u koji se upleo kit beluga. Norveški ribari su ga 2019. uhvatili u vodama Arktika i posumnjali da je špijun koji je pobegao iz Rusije. Norveški mediji su ga zvali Hvaldimir (kombinacija norveške reči hval, što znači kit, i imena Vladimir).

Šef kontrole letenja Ivar Helsing Šren tvrdi da opreza nikad dosta. On nije kriv za prijavu Rezničenka. Špijuni su, kaže, zainteresovani za Arktik.

– Naivan je onaj ko misli drugačije – zaključio je Šroen.