Parazit koji menja ponašanje „žrtve“: Zaraženi vukovi će postati hrabriji

Jednoćelijski parazit Toxoplasma gondii razmnožava se samo kod mačaka, ali može zaraziti sve toplokrvne životinje.

Pretpostavlja se da je između 30 i 50 odsto ljudi u svetu zaraženo ovim parazitom, koji ostaje u telu doživotno, ali u neaktivnom obliku.

Ljudi sa zdravim imunološkim sistemom retko imaju probleme zbog toga.

Kako je preneo N1info.hr, pozivajući se na Hinu, nova studija, objavljena u časopisu Communications Biology, analizirala je podatke o sivim vukovima koji žive u Nacionalnom parku Jeloustoun kako bi se istražilo da li Tokoplasma gondii može uticati na njihovo ponašanje.

Naučnici iz Jeloustona analizirali su uzorke krvi 230 vukova i 62 pume, velikih mačaka za koje se zna da šire parazite.

Otkrili su da bi zaraženi vukovi bili hrabriji i upuštali se dublje u teritoriju koju kontrolišu pume od nezaraženih vukova.

Zaraženi vukovi imaju jedanaest puta veću verovatnoću da će se otrgnuti od čopora nego nezaraženi vukovi, što ukazuje na spremnost da preuzmu više rizika.

U isto vreme zaraženi vukovi imaju 46 puta veću verovatnoću da se afirmišu kao vođe čopora, kažu naučnici, što je uloga koju obično dobijaju agresivnije životinje.

„Iako hrabrost nije nužno loša, najhrabrije životinje imaju nižu stopu preživljavanja jer češće donose odluke koje ih dovode u opasnost“, rekla je za AFP jedan od autora studije Kira Kesidi.

Ona je dodala da je ovo tek druga studija o uticaju T. gondii na divlje životinje nakon što je prošlogodišnje istraživanje u Keniji pokazalo da je veća verovatnoća da će se zaraženi mladunci hijene približiti lavovima i uginuti.

Laboratorijske studije su pokazale da glodari zaraženi parazitom gube instinktivni strah od mačaka. Vilijam Salivan, profesor farmakologije i toksikologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Indijana, koji je proučavao T. gondii više od 25 godina, kaže da je ovo istraživanje „redak dragulj“.

Ali on upozorava da ova vrsta opservacijske studije ne može pokazati uzročnost jer smelost takođe može biti urođena.

„Međutim, ako se nalazi pokažu tačnim, oni će sugerisati da potcenjujemo efekat toksoplazmoze na ekosisteme širom sveta“, dodao je on.

A šta je sa ljudima?

„To je pitanje za milion dolara“, kaže Salivan. „Niko sa sigurnošću ne zna, a u literaturi ima svega.

Ajai Vias, stručnjak za T. gondii sa singapurskog univerziteta Naniang, upozorava da naučnici nisu zaključili da infekcija ovim parazitom može uzrokovati da se ljudi ponašaju rizičnije.

„Mnoge stvari u ljudskom ponašanju su drugačije nego kod životinja“, rekao je on.

Ljudi se mogu zaraziti toksoplazmom ako jedu nedovoljno kuvano ili nedovoljno obrađeno meso ili od svojih kućnih ljubimaca, čisteći za njima. U nekim slučajevima, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, T. gondii može izazvati toksoplazmozu, bolest koja može dovesti do oštećenja mozga i oka.