Pariski sporazum i šta mu je prethodilo

Konferencija je trajala od 30. novembra do 12. decembra 2015. godine, kada je i zvanično usvojen sporazum.Počev od druge polovine XX veka kada je došlo do ozbiljnijih istraživanja i praćenja dešavanja po pitanju globalnog zagrevanja, Pariski sporazum predstavlja najozbiljniju nameru država planete Zemlje da se suprostave ozbiljnim globalnim problemima. Naime, neminovno je bila primetna promena u prirodi, koja preti da nanese velike štete u budućnosti, baš iz takvih razloga je i pre 25 godina sazvana konferencija u Rio de Žaneiru, na kojoj je doneta Okvirna konvencija o klimatskim promenama UN. Pored ove konvencije, svakako da je najpoznatiji sporazum iz Kjotoa (Japan). Mnogi napominju da je Kjoto sporazum bio previše blag i krajnje neostvariv u svojim ciljevima.Za razliku od njega Pariski sporazum je jasniji u svojim ciljevima i primetna je želja kod država za njegovom primenom. Naravno male ostrvske države su svesne da je neophodno sprečiti njihovo potencijalno nestajanje, te svakako teže svom spasenju u vidu ovog sporazuma.

Planirani period u kojem je mogao da se potpiše ovaj ugovor u sedištu UN u Njujorku, bio je od 22. aprila 2016. do 21. aprila 2017. godine. Simbolično je uzet 22. april kao Dan planete Zemlje. Sporazum je potpisalo 195 članica UNFCCC, a 183 ga je i ratifikovalo. Takođe, planiran je bio i broj partija (država) koji je potreban kao minimalan broj za ratifikaciju, da bi sporazum stupio na snagu. To je najmanje 55 država koje emituju ukupno 55% globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte.Ovaj zadatak je ispunjen za manje od 6 meseci, pa je tako 4. oktobra EU ratifikovala ovaj sporazum, a 5. oktobra su to zvanično učinile i skoro sve zemlje članice Evropske unije.Sporazum je zvanično stupio na snagu 4. novembra, jer je planirano da nakon ispunjenja odredjenog broja ratifikacija prodje 30 dana.Među državama koje još uvek nisu ratifikovale Pariski sporazum se nalaze i države poput: Ruske Federacije, Irana, Turske, Iraka, Angole, San Marina i dr. Što seRepublike Srbije tiče onaje ratifikovala ovaj sporazum 25. jula 2017. godine.

Ciljevi:

Ono što se izdvaja u ovom sporazumu kao primarni cilj jesteograničenost rasta globalne temperature na ispod 2 °C do 2100. godine, kao i da se porast ograniči na 1,5 °C. Jasno je da povećanje temperature dovodi do promena i pre svega povećanja nivoa mora. Ova ograničenja bi svakako bila najznačajnija za najugroženije države, poput ostrvskih zemalja Tuvalua (5m), Maršalskih ostrva (10m), Maldiva (2m) i drugih (u zagradama su date najviše nadmorske visine pomenutih država). Međunarodni paneli o klimatskim promenama su godinama pre ovog sporazuma zaključili alarmantne podatke o rastu temperature, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Jedan od ciljeva je i da se do 2100. godine dođe do nulte stope emisije gasova. Ovaj cilj, ali pre svega zadatak ljudske populacije predstavlja dugoročni posao (2015-2100), pored ovog ističu se i sledeći zadaci. Povećati sposobnost da se izvrši i prilagođavanje kojim bi smanjenjem emsije gasova došlo do neugrožavanja u proizvodnji hrane. Države (partije) su se obavezale da će u narednom periodu, na osnovu nacionalnih planova težiti ispunjenja sporazuma, kao i da će se to obavljati transparentno.Sporazumom je određeno da se svi doprinosi pojedinih država-potpisnica ostvaruju kroz nacionalne planove. Prvi pregled stanja planiran je za 2018. godinu, tada bi se videleo dokle se došlo u početnim koracima.

Da li sad napuštaju sporazum?

Vest o napuštanju sporazuma od strane Sjedinjenih Američkih Država, mnoge je iznenadila i zabrinula, jer u tom slučaju ceo sporazum može izgubiti smisao, s obzirom na to da SAD ima skoro 1/5 udela u emisiji gasova sa efektom staklene bašte.World Pensions & Investments Forum izneo je tvrdnju da ključ uspeha pariske konferencije leži u tome da SAD i Kina kao rekorderi po emisiji štetnih gasova uspeju da ostanu u sklopu sporazuma, u protivnom sve će biti samo puste želje.

Američki predsednik Donald Tramp je o potencijalnom napuštanju govorio još tokom kampanje za predsednika SAD. On je sredinom 2017. godine saopštio da Amerika jeste jedna od najznačajnih industrijskih zemalja sveta, ali da ovim ispunjava još jedno od svojih predizbornih obećanja. Takođe, on bi ovim poništio ono na šta je njegov prethodnik Barak Obama pristao. To smanjenje emisije štetnih gasova ide po njegovom mišljenju na štetu industriji i smatra da su se SAD obavezala na štetan ugovor po njihovu privredu. Međutim, ovim nije stavljena tačka na učešće Amerike u ovom sporazumu, jer su u Beloj Kući spremni i na nove pregovore. Kako se navodi, SAD želi ,,fer dogovor’’kojim bi se izvršila revitalizacija ovog sporazuma.

Međutim ne treba zaboraviti šta kaže i sam Sporazum po pitanju napuštanja neke države. Član 28. Pariskog sporazuma dozvoljava državi da se povuče pismenim obaveštenjem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, a to se može dostaviti nakon tri godine od dana stupanja na snagu sporazuma. Povlačenje potom stupa na snagu nakon isteka jedne godine od datuma prijema. Pariski sporazum stupio je na snagu za SAD 4. novembra 2016. godine. Prema tome, najranije SAD bi mogle dati pismeno obaveštenje tri godine kasnije, 4. novembra 2019. godine, a najranije SAD bi mogle napustiti Pariski sporazum 4. novembra 2020. godine.Do ovog puta SAD će ostati partija Pariskog sporazuma i dužno je da po međunarodnom pravu ne frustrira ili ometa njegovo sprovođenje.

Samit u Marakešu

XXII Samit Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime – COP22, održan je u Marakešu (Maroko) od 7. do 18. novembra 2016.Nakon što je na prethodnom samitu u Parizu, u decembru 2015. godine, usvojen Pariski sporazum, ovaj Samit je trebao da doprinese daljim dogovorima o primeni Pariskog sporazuma. Zanimljivo da je tri dana pre početka samog Samita došlo do stupanja na snagu Pariskog sporazuma, jer ga je ratifikovao planirani broj država.

Cilj ove Konferencije bio je formulisanje okvira koji će obezbediti sprovođenje Sporazuma iz Pariza. Pored toga, pružnje i davanjesmernica za unapređenje amibcija smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u periodu pre 2020. godine, a u cilju postizanja nacionalno određenih doprinosa.Na Konferenciji su predstavljni neki od izveštaja, poput „Globalnog dvogodišnjeg izveštaja o finansiranju u oblasti klimatskih promena“. Činjenica je da je došlo do povećanog ulaganja u konkretne mere borbe protiv klimatskih promena, posebno u zemljama u razvoju. Međutim i pored ovoga, još uvek nivo finansiranja nije na zadovoljavajućem nivou, kako bi se postigao cilj od 100 milijardi dolara finansijske pomoći državama u razvoju na godišnjem nivou do 2020. godine.

U zaključnoj izjavi usvojenoj na ovom samitu, članice Konvencije potvrdile su svoje opredeljenje za ubrzanom primenom Pariskog sporazuma, imajući u vidu ambiciozne ciljeve i zajedničku odgovornost za njegovu primenu.Na Samitu u Marakešu naglašeno je da smanjenje emisija mora biti postignuo i pre 2020. godine, što je preduslov za uspešnu primenu Pariskog sporazuma.

Samit u Bonu

Sledeći samitXXIII po redu, održan je u Bonu (Nemačka) od 6. do 17. novembra 2017. godine. Zvanično ostrvska državaFidži predsedavala je Okvirnom konferencijom UN o klimatskim promenama, te je i premijer Fidžija Frenk Bainimarama bio predsednik ovog samita.Fidži kao mala ostrvska država je na udaru rasta svetskog nivoa mora te se i ovom prilikom težilo da se čuje glas onih koji su prvi na udaru.

Samit je počeo sa protestima koje su u Bonu održali aktivsti za zaštitu životne sredine iz čitavog sveta. Njihove poruke su bile upućene pre svega na to da predstavnici ulože više truda i napora kako bi se smanjila emisja štetnih gasova i da se što pre prestane sa radom termoelektrana na ugalj.Mnogi su se protivili kako velikim troškovima za organizovanje ovakvog samita, tako i činjenici da su oni postali ceremonijalnog karaktera.

Tokom samita predstavnici Evropske unije su se dogovorili da je potrebno redizajniranje načina trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte unutar EU. Cilj ovog redizajniranja jeste želja za napredkom u ispunjavanju ciljeva na koje su se države članice obavezale potpisivanjem sporazuma.Tokom samita ovogodišnji domaćin Poljska (Katovice) je ponela neslavnu titulu Fossil of the Day, koja joj je dodeljena kao članici EU koja je ostvarila slab napredak u primeni odredaba sporazuma iz Pariza.

Na ovomsamitu predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su usvojili zajedničku Deklaraciju o ekološkom i klimatskom delovanju na području zapadnog Balkana. Cilj ovog sporazuma je jačanje saradnje među državama Zapadnog Balkana te pomoć u implementaciji sporazuma iz Pariza, kao i njihovo zajedničko delovanje kroz projekte koji imaju za cilj da odgovore na sve veće probleme klimatskih promena.

Još jedan od zaključaka koji se mogao čuti od učesnika na konferenciji jeste da nema zaštite klime dokle god se koristi ugalj. Kao primer se navodi rajnska oblast koja je poznata po proizvodnji uglja i velikoj emisiji CO2 na evropskom kontinentu. Međutim, nije samo ova oblast proizvođač štetnih gasova, širom sveta postoji još mnogo ovakvih izvora zagađenja, koja će u skoriji i što hitnije vreme morati da budu zamenjena alternativnim načinima proizvodnje energije.

Autor teksta je programski direktor „Centra za kreiranje politika“