Španska i katalonska vlada nisu pokazale nikakav znak napretka prema kompromisu u ponedeljak, dan pošto su se stotine hiljada ljudi koji se zalažu za jedinstvo Španije okupile u Barseloni na protestu protiv namere katalonskog lidera Karlesa Pućdemona da proglasi nezavisnost.
Španska vlada strahuje da bi katalonski parlament mogao da objavi nezavisnost sutra, pošto će Pućdemon održati govor povodom referenduma održanog 1. oktobra, javlja Rojters. Međutim, i pored toga što se momenat proglašenja nezavisnosti približio, ni španski premijer Mariano Rahoj ni Pućdemon nisu pokazali nameru da uđu u pregovore, uprkos tome što su proteste organizovale obe strane – i oni koji podržavaju i oni koji su protiv nezavisnosti.
Situacija u Kataloniji dovela je do najveće političke krize u Španiji od kako se zemlja vratila demokratiji pre četiri decenije. Gubitak Katalonije, koja ima svoj jezik i kulturu, je skoro nezamisliv za Madrid jer time bi Španija bila lišena skoro petine ekonomskih prihoda i izgubila bi više od četvrtine izvoza. Zbog toga su mnoge firme iz Katalonije, uključujući i dve najveće banke, premestile svoja sedišta van ove pokrajine.
Većina unionista iz Katalonije je bojkotovala referendum 1. oktobra, koji je Madrid proglasio nezakonitim, a zbog intervencije policije je završio sa blizu 900 povređenih. Evropska unija nije pokazala posebnu zainteresovanost da se umeša, poručujući da je reč o „unutrašnjoj stvari“ Španije. Pućdemon je u više navrata zatražio da Brisel posreduje u krizi. Francuska, koja se graniči sa Katalonijom, je danas saopštila da neće priznati proglašenje nezavisnosti. U nedelju se, prema procenama policije, oko 350.000 ljudi okupilo na ulicama Barselone, mašući španskim i katalonskim zastavama i noseći transparente „Katalonija je Španija“ i „Zajedno smo jači“.
Kako prenosi Rojters, sada kad se Pućdemon našao pod pritiskom, postoje spekulacije da bi mogao da se povuče i odustane od proglašenja nezavisnosti, ili bi mogao da organizuje nove regionalne ankete i da ih proglasi za zakonito glasanje o nezavisnosti. Rahoj nije isključio mogućnost da ukine autonomiju Kataloniji i regionalnoj vlasti i da sam sazove regionalne izbore u pokrajini koja traži nezavisnost.
Katalonske vlasti tvrde da je više od 90 odsto ljudi koji su glasali podržalo nezavisnost, ali ranije ankete su pokazale da je region podeljen. Izlaznost na referendumu je bila 43 odsto. Protesti protiv nezavisnosti u nedelju, na kojima su učestvovali i Katalonci i ljudi iz drugih delova Španije, pokazali su koliko su mišljenja podeljena. „Mi se osećamo i kao Katalonci i kao Španci, i zato se sada suočavamo sa velikom neizvesnošću. Videćemo šta će se dogoditi ove nedelje ali moramo da se izjasnimo vrlo glasno da bi bilo jasno šta želimo“, rekao je agenciji Rojters Araceli Ponze na protestima u nedelju.
Očekuje se da će Pućdemon sutra u šest posle podne u katalonskom parlamentu održati govor „o trenutnoj političkoj situaciji“. On je rekao da je katalonski parlament doneo zakon koji prethodi proglašenju nezavisnosti jer smatra da je većina ljudi glasala za to. „Samo ćemo primeniti ono što je zakonom predviđeno“, rekao je Pućdemon za TV3.
On kaže da već neko vreme nije bio u kontaktu sa vladom u Madridu pošto Španija odbija razgovor o nezavisnosti. „To što se dešava u Kataloniji je stvarnost, bez obzira na to da li se to njima sviđa ili ne. Milioni ljudi su glasali i o tome treba da se razgovara“, rekao je Pućdemon. Rahoj je još jednom ponovio da neće razgovarati sa katalonskim liderima ukoliko ne odustanu od plana da objave nezavisnost.
Ovakva politička situacija je nagnala mnoge kompanije i neke banke da presele svoja sedišta iz Katalonije. Odbori firme za infrastrukturu Abertis, telekomunikacione kompanije Celneks i firme Inmobiliaria Kolonijal koja se bavi nekretninama su zakazali sastanke na kojima će se raspravljati o izmeštanju iz Katalonije. Najveće banke zajmodavci – Kaiksabank i Sabadel – su već odlučile da napuste region.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.