Parlamentarni izbori u Grčkoj: Koliko je osvajanje drugog mandata lak zadatak za Micotakisa?

Premijer i lider Nove demokratije Kirjakos Micotakis raspisao je 28. marta parlamentarne izbore, posle železničke nesreće.

Oslabljen skandalom prisluškivanja u kojem je učestvovalo nekoliko javnih i političkih ličnosti, Micotakis se suočava sa opozicijom kojom dominiraju partija Siriza nekadašnjeg premijera Aleksisa Ciprasa i PASOK Nikosa Andrulakisa.

„Da li želimo stabilnost ili kontinuiranu neizvesnost?, upitao je grčki premijer Kirijakos Micotakis na poslednjem mitingu pred današnje izbore. “To je dilema na koju smo pozvani da odgovorimo”. Pre četiri godine, podseća Gardijan, kada je 55-godišnji bivši finansijer stajao na istom mestu u Atini njegova pobeda je bila gotovo izvgesna.

Ubedljiva pobeda njegove stranke Nova demokratija nije samo pozdravljena širom EU, već je i okončala deceniju krhkih koalicionih vlada koju je izazvala dužnička kriza.
Osvajanje drugog mandata pokazuje se, prema istraživanjima, manje lakim nego što je Micotakis zamišljao.

Skandal prisluškivanja telefonom koji je vratio sećanja na prismotru tokom grčke diktature 1967-74 pružio je dovoljno municije za kritičare. Onda je u februaru, baš kada se činilo da se kriza može obuzdati, železnička nesreća u centralnoj Grčkoj izazvala bes. Pedeset sedam ljudi je poginulo u sudaru i požaru koji je usledio – mnogi od njih studenti – u tragediji koja je kao nikada ranije razotkrila nesposobnost države.

Premijerov modernizujući narativ bio je razbijen.

Micotakis se uvek predstavljao kao liberal i reformista, ali je postao ranjiv u 11. satu“, rekao je profesor Aristides Hacis, koji predaje pravo na Univerzitetu u Atini. “Oba događaja su potkopala njegove liberalne akreditive i reformističku efikasnost“.

Nakon železničke katastrofe 28. februara, Micotakis, premijer Grčke školovan na Harvardu, bio je primoran da odloži raspisivanje izbora. Kada je to uradio mesec dana kasnije, položaj njegove vlade je bio ozbiljno narušen, a hiljade je izašlo na ulice u znak protesta.

To je, u kombinaciji sa novim izbornim sistemom proporcionalne zastupljenosti, osiguralo da će današnji izbori biti nepredvidiviji nego inače, čak i ako je Nova demokratija povratila deo svog izgubljenog položaja.

Prema novim pravilima – koje je uveo Micotakisov levičarski prethodnik Aleksis Cipras – pobednik mora da dobije oko 46 odsto glasova da bi obezbedio većinu u parlamentu od 300 mesta, što je podvig koji se smatra praktično nemogućim.

“Ako premijerova Nova demokratija dobije 33 odsto glasova, to će biti veoma pristojan rezultat“, rekla je Marija Karaklijumi, politička analitičarka iz kompanije Ras koja se bavi istraživanjima javnog mnjenja. „Svi oko premijera su mislili da će to biti lakša vožnja. Grčka će možda morati da održi nove izbore u julu jer je mogućnost formiranja koalicione vlade veoma mala“.

Iako je Nova demokratija vodila u anketama, nijedno istraživanje nije sugerisalo da Micotakis dobije više od 36,9 odsto. U petak, anketa MRB-a sprovedena za Otvorenu TV dala je vladajućoj stranci 31,4 odsto, u poređenju sa Sirizom od 26,4 odsto.

„U 2019. godini, Micotakisova kampanja je bila oko obećanja transformacije Grčke u zapadnu demokratiju“, rekla je Karaklijumi. „Ovaj put postoji strah, a sve je bilo oko toga šta bi se moglo dogoditi ako bi Ciprasu ponovo bilo dozvoljeno da vlada“.

Vladini zvaničnici su postali nervozniji zbog broja neodlučnih birača: sa nešto manje od 13 odsto biračkog tela, većina onih koji tek treba da se odluče su centristi koji su skloniji da podrže Novu demokratiju.

Apatija je unela dodatnu neizvesnost: na kraju neobično skromne trke, primetno bez debate o budućnosti, mnogi su nagovestili da će se uzdržati od glasanja. „Ako glasam, odlučiću za koga na glasačkoj kutiji“, rekao je Niovi Fotiu, 30-godišnji frizer.

„Svi oni daju ova obećanja. Cipras kaže da će povećati plate, ali zaista je teško verovati da bilo koja stranka može da napravi razliku. Moja plata je, sa inflacijom, smanjena za oko 10 odsto. Svi koje poznajem su zabrinuti zbog krize troškova života.”

Malo ko poriče da je zemlja napredovala. Uprkos tome što je više od četvrtine njenog BDP-a izbrisana štednjom i recesijom pre jedne decenije – što je cena spasavanja od strane EU i MMF-a kako bi izbegli bankrot – Grčka se pojavila kao jedna od najbrže rastućih ekonomija evrozone.

Dok se Grčka sprema za novu turističku sezonu, nema ništa od očaja kriznih godina: ulice koje su nekada bile dom zatvorenih prodavnica i praznih zgrada vrve su restoranima i hotelima.

Ali pritužbe na korupciju, policijsku brutalnost, grubu migracionu politiku i Micotakisovu preokupaciju medijima podstakli su zahteve za promenom i ono što je Cipras nazvao „potrebom da Grčka postane normalna evropska zemlja“.