Parlamentarni izbori u Rusiji od 17. do 19. septembra

Širom Moskve mogu da se vide plakati na kojima se reklamira da će biti podeljeno “milion nagrada” za birače koji odluče da glasaju elektronskim putem.

Osim toga, kako prenosi VOA, Putin je naredio da ovog meseca pripadnici vojske i policije dobiju jednokratnu isplatu u vrednosti od 15.000 rubalja, odnosno 200 dolara, a ovoj odluci je prethodila jednokratna isplata od 135 dolara za penzionere pred izbore.

Takođe, neformalna grupa nezavisnih posmatrača izbora Golos, koja je otkrila izborne prevare 2011, proglašena je stranim agentom mesec dana uoči parlamentarnih izbora.

S obzirom na to da je glavni neprijatelj Kremlja Aleksej Navaljni u zatvoru, a drugi opozicionari, od kojih je mnogima zabranjeno da se kandiduju zbog podrške koju su mu pružali, potisnuti na marginu, kritičari smatraju da će izbori samo potvrditi prevlast Putinovih saveznika.

U junu je u Moskvi doneta presuda kojom je Fond za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog proglašen za “ekstremističku” organizaciju, što znači da svakome ko javno podržava Navaljnog može biti onemogućeno da se kandiduje za bilo kakvu javnu funkciju.

Kako navodi Moskou tajms, pošto je predizborna kampanja zbog restrikcija uvedenih povodom velikog broja slučajeva kovida 19 mnogo manje vidljiva nego inače, a predizborne debate prebačene u kasne večernje termine na televiziji i vođene bez prevelikog entuzijazma, dok ankete pokazuju da je interesovanje za politiku najniže u prethodnih 17 godina, sve ukazuje da ruske vlasti smatraju da imaju situaciju pod kontrolom.

“Stvari se odvijaju veoma glatko za Kremlj. Put ka izborima ‘uglačan’ je čistkama u građanskom društvu, u nezavisnim medijima i među političkim oponentima. Sve to se pokazalo vrlo efikasnim”, kaže Andrej Kolesnikov, direktor ruskog programa za unutrašnju politiku i političke institucije u moskovskom centru Karnegi.

Nedavno istraživanje državne agencije VTsIOM pokazalo je da manje od 30 posto Rusa planira da glasa za vladajuću stranku, dok je pred izbore 2016. ona imala podršku od 40 do 45 odsto birača.

Svejedno se očekuje se da će Jedinstvena Rusija zadržati dvotrećinsku većinu u Dumi, što je dovoljno za izmene Ustava, poput onih prošle godine, kad su usvojene reforme koje su omogućile Putinu da ostane na vlasti do 2036.

Na izborima od 17. do 19. septembra biće birano 450 zastupnika donjeg doma Dume, u kojem Jedinstvena Rusija sada ima 334 mesta.

Ishod izbora, koji predstavljaju prvi test za vladajuću stranku od kada je počeo dugotrajni obračun sa političkim oponentima prošle godine, zavisiće i od toga da li opozicioni pokret, uzdrman nasilnim gušenjem protesta u znak podrške Navaljnom, može da stavi tačku na apatiju u zemlji i bar donekle zada udarac aktuelnoj vlasti.

Međutim, navodi Moskou tajms, Ujedinjena Rusija i pored toga još uvek uživa određene sistematske prednosti koje bi trebalo da je spasu od izborne katastrofe, a popularnost predsednika Putina i dalje ostaje mnogo veća nego ona koju uživa stranka.

Niska izlaznost na izborima bi takođe mogla da bude od koristi za vladajuću stranku, s obzirom na to da su glasači naklonjeni opoziciji obeshrabreni obračunima vlasti sa neistomišljenicima i očekuje se da mnogi od njih zbog toga neće izaći na birališta.

Takođe, pošto je pokret Navaljnog zabranjen kao “ekstremistički” a njegovi bliski saradnici su u kućnom pritvoru, zatvoru ili egzilu, dok je mnogima zabranjena kandidatura, radikalna opozicija Kremlju sada ima najmanje šanse nego ikada da izvrši veliki uticaj na politički život u Rusiji.