Partija evropskih socijalista pokrenula kampanju za junske izbore: Nikolas Šmit, prvo lice i protivkandidat Ursuli fon der Lajen

„Krajnja desnica je otrov za demokratiju. Oni nemaju nikakav projekat osim da unište demokratiju i našu zajedničku društvenu Evropu“, rekao je Nikolas Šmit, komesar za EU ​​u Luksemburgu, nakon što je izabran za lice kampanje i protivkandidata svojoj šefici Ursuli fon der Lajen na mesto predsednice Evropske komisije, piše Politico.

„Umesto toga, mi socijalisti donosimo poruku nade, želimo da oblikujemo novu Evropu koja štiti i uključuje“, rekao je Šmit.

Prema trenutnim projekcijama, na primer u anketi Politico, ankete pokazuju da će i krajnja desnica i nacionalistička desnica ostvariti dobitke na izborima u parlamentu u junu.

Nasuprot tome, frakcija socijalista i demokrata levog centra trebalo bi da zadrži otprilike isti broj mesta u evropskom zakonodavstvu, iako se čini da će jaz između njih i jače snage desnog centra rasti.

Šmit se borio protiv fon der Lajenove porodice desnog centra Evropske narodne partije (EPP) i liberala, izazivajući ih da se drže centra političkog spektra i optužujući ih da opasno i neodgovorno normalizuju krajnju desnicu u zemljama kao što su Italija i Holandija.

„Budite koherentni sa sobom, ostanite verni svojoj istoriji, svom evropskom opredeljenju“, pozvao je Luksemburžanin.

Da stvar bude gora za levi centar, krajnja desnica ima visoke rejtinge u anketama u nekim od svojih poslednjih pravih bastiona moći u EU, naime Nemačkoj, Portugalu i Rumuniji.

Prioriteti kampanje

Liderka Italijanske demokratske partije Eli Šlajn uputila je sliččno upozorenje konzervativcima, koji vladaju sa još dve desne stranke u njenoj zemlji. „Gde je granica za EPP?“ upitala.

„Ugrožena je sama duša Evrope“, upozorio je španski premijer Pedro Sančez.

Tokom dvodnevnog sastanka u Rimu, političari su tražili ideje i strategije kako bi preokrenuli krivu.

„Trebalo bi da odgovorimo na brige naših građana“, rekao je vodeći kandidat Belgijske Socijalističke partije Elio Di Rupo za Politico, napominjući da je krajnja desnica najviše glasova u flamanskom regionu njegove zemlje.

„Prva briga je kupovna moć“, rekao je on i dodao da bi EU trebalo da pomogne u podizanju minimalnih plata. Druge dve glavne teme kampanje treba da budu bezbednost i životna sredina, rekao je on.

Druga strategija je proširenje partija u njihovom taboru. U Holandiji se Laburistička partija bori na izborima u tandemu sa Zelenima, dok je iza kulisa na kongresu među poslanicima EP bilo spekulacija o tome da će italijanski Pokret 5 zvezdica u nekom trenutku sedeti sa njima u Evropskom parlamentu, bez obzira na stav stranke o Ukrajini.

Lars Klingbeil, ko-lider nemačkih socijaldemokrata, rekao je da bi prioriteti kampanje trebalo da budu zarade ljudi, pristupačni stanovi i penzije.

„Ako to uradimo, onda sam uveren da ćemo vratiti ljude koji bi u ovom trenutku rekli da ću glasati za desničarske populiste“.

On je sugerisao da socijalisti ne bi trebalo previše da se mešaju u lične izbore birača, kao što su „ako ljudi koriste svoja kola, ili koriste avion, ili jedu meso ili govore rodno zasnovani jezik“, rekao je on.

On je dodao da bi nedavni masovni protesti protiv krajnje desničarske Alternative za Nemačku trebalo da budu izvor motivacije da bi mogli da postignu bolje nego što se očekuje u junu.

U petak su se poslanici Evropskog parlamenta, nacionalni političari i aktivisti okupili iza zatvorenih vrata na konferenciji na najvišem spratu sedišta Italijanske demokratske partije pod nazivom: „Razumevanje desničarskog populizma i kako na njega odgovoriti“.

Akademici sa dva engleska univerziteta obratili su se prepunoj prostoriji političara o tome „zašto krajnje desničarski populizam predstavlja pretnju demokratiji“ i „kako na to odgovoriti“.

Jedan učesnik iz Litvanije rekao je da se diskusija fokusirala na to šta učiniti sa krajnjom desnicom koja ne govori samo o imigraciji, već i o čitavom nizu pitanja.

S obzirom da je malo verovatno da će Šmit predstavljati ozbiljan izazov za Fon der Lajen, umovi političara su se već okrenuli ka političkim ustupcima koji mogu da izvuku od nje, jer će budućem predsedniku Komisije biti potrebna prosta većina poslanika da je podrže u potvrdnom glasanju.

„Ne možemo da prihvatimo kandidata koji ne prihvata našu politiku“, rekao je Iraće Garsija, španski poslanik koji predvodi grupu socijalista i demokrata u parlamentu.