Pašinjan: Rat protiv terorizma

„Iako je istina da je rukovodstvo Azerbejdžana aktivno promovisalo ratobornu retoriku poslednjih 15 godina, sada je odluka o pokretanju rata motivisana potpunom podrškom Turske“, rekao je 45-godišnji premijer Jermenije, prenosi portal themoscowtimes.com.

Kako navodi portal, intervju je organizovan u raskošnoj sobi vladinog doma u srcu jermenskog glavnog grada Jerevana.

Premijer je na intervju stigao u koloni automobila sa zavijajućim sirenama, dok su naoružani vojnici u borbenoj opremi nadgledali ulaz u impozantnu zgradu izgrađenu u doba sovjetskog vođe Josifa Staljina.

Pašinjan je, kako se navodi, odgovarao smireno, govoreći polako i odmeravajući svaku reč.

Osudio je Azerbejdžan zbog vođenja „terorističkog rata protiv naroda koji se bori za svoju slobodu“.

Pašinjan, bivši novinski urednik, postao je premijer 2018, pošto je predvodio proteste desetina hiljada ljudi protiv vladajuće stranke, kanališući široku želju za promenama i pozivajući na dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom.

Naglasio je da najnovije borbe u višedecenijskom sporu nisu „samo nova eskalacija sukoba u Nagorno-Karabahu“.

Već se, kako je kazao, u trenutnom sukobu vidi „aktivno angažovanje terorističkih grupa sa Bliskog istoka u zoni sukoba“ opisujući ulogu jermenskih snaga kao „antiterorističku operaciju“.

Turska je optužena da je rasporedila borce iz Sirije da podrže Azerbejdžan u Nagorno Karabahu.

Francuski predsednik Emanuel Makron tvrdi da su u region stigli „džihadisti“, optužujući Tursku da je prešla „crvenu liniju“.

Pašinjan je još optužio Tursku da se vratila na Južni Kavkaz da bi „nastavila genocid nad Jermenima“ te da je „Jermenija postala poslednja prepreka turskoj ekspanziji“.

Ako se trenutni sukob toliko pogorša tako da Jermenija doživi direktan napad na svoju teritoriju, Pašinjan je siguran da bi mu ključni saveznik Rusija priskočila u pomoć zbog članstva dveju zemalja u vojnom savezu.

Što se tiče međunarodne zajednice i evropskih lidera sa kojima je Pašinjan poslednjih dana razgovarao telefonom, rekao je da bi „najbolji odgovor na ovu terorističku operaciju bio priznavanje nezavisnosti Nagorno Karabaha“.

Region trenutno ne priznaje nijedna država članica UN-a, čak ni Jermenija.

U sukobima koji traju već više od 10 dana stradalo je 286 ljudi, iako su, kako se navodi, ove brojke izvesno manje od ukupnog broja.

Azerbejdžan koji nije prijavio nijednog poginulog vojnika, kaže da je poginulo 46 civila, a Karabah je izvestio o 240 poginulih vojnika i 19 civila. Baku i Jerevan tvrde da su ubili 2.300, odnosno 3.500 neprijateljskih vojnika i međusobno se optužuju za početak sukoba. Ipak, kako se ukazuje, nijedna strana nije odlučno povela na ratnom terenu.

Turska je pozvala u utorak „svet da podrži Azerbejdžan, uprkos pozivima međunarodne zajednice na prekid vatre.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji je u utorak boravio u Bakuu, pozvao je na podršku Azerbajdžanu.

Turski ministar se otvoreno upitao kakva bi bila korist od primirja: „Šta će se dogoditi posle, hoće li se Jermenija odmah povući sa azerbejdžanskih teritorija?“ Poseta Azerbejdžanu sledi nakon upozorenja Pariza, Moskve i Vašingtona, posrednika u ovom sukobu još od 1990-ih, da je ova dugotrajna kriza „neprihvatljiva pretnja stabilnosti regiona“.