Patrijarh Kiril, još jedan Vladimir iz Sankt Peterburga, na spisku sankcija EU

Pošto je još u prvom paketu sankcionisala Putina, EU je juče, u okviru šestog paketa sankcija, odlučila da kaznenom spisku priključi i ruskog patrijarha, čije je bogastvo, kažu, teško proceniti.

Postoji nekoliko spekulacija o tome kolika je neto vrednost patrijarha Kirila. Brojke se kreću između 100.000 i četiri milijarde dolara. Prema Forbsu, neto vrednost patrijarha Kirila je 2006. (tri godine pre nego je postao patriajrh) iznosila četiri milijarde dolara. Navodno ima novac u švajcarskim, italijanskim, austrijskim i španskim bankama i of šor računima.

https://twitter.com/oculusfiles/status/1518261314937933826?s=20&t=IFc74DNT6r4_a7LtdLoRWw

Takođe je 2020. otkriveno “nekoliko miliona dolara vrednih nekretnina” na ime patrijarha Kirila.

Ruska pravoslavna crkva glasine o vilama na Crnom moru i jahtama, bankovnim računima u Švajcarskoj, satovima vrednim desetine hiljada evra naziva “glupostima“. Izveštaji upućuju da patrijarh Kiril poseduje “samo” tri automobila u garaži – „Cadillac Escalade“,  „Mercedes-Benz“ i blindirani „Maibach S650 Pullman“ – eminentnih proizvođača. Poznato je da se automobil isporučuje u oklopnom železničkom vagonu direktno na mesto nove lokacije patrijarha Kirila.

Reagujući na najavljene sankcije iz ruske pravoslavne crkve je rečeno da patrijarh neće biti “zastrašen” jer potiče iz verske porodice koja je decenijama bila žrtva represije “militantnog komunističkog ateizma”.

Kiril je rođen 1946. u tadašnjem Lenjingradu i popeo se u crkvenoj hijerarhiji u vreme Sovjetskog Saveza. Održavao je dobre odnose sa vlastima tog vremena, do te mere da se sumnja da je bio pravi agent u službi KGB-a. Prema raspakovanim materijalima iz sovjetskih arhiva, Kiril je bio agent KGB-a i aktivni oficir organizacije.

On svakako nikada nije pokušao da stane na put politici sovjetskih lidera, doprinoseći tako saradnji između države i Crkve koja je već uspostavljena u godinama koje su prethodile padu komunizma.

https://twitter.com/oculusfiles/status/1519552816402112514?s=20&t=IFc74DNT6r4_a7LtdLoRWw

Dugi niz godina pre nego što je 2009. postao patrijarh, Kiril je izgradio dobre odnose sa katoličkim svetom, zauzimajući važne pozicije u ekumenskom dijalogu.

Ipak, patrijarhova otvorena podrška ratu dovela je do sukoba sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Franjom, koji je pozvao Kirila ranije ove nedelje da “ne bude Putinov dečak na oltaru“.

Papa Franja je otkazao i junski sastanak sa Kirilom, koji je trebalo da se dogodi u Libanu. Ruska pravoslavna crkva je uzvratila poručivši Vatikanu da takve primedbe štete dijalogu između crkava.

Don Stefano Kaprio, profesor ruske istorije i kulture na Papskom orijentalnom institutu u Rimu, koji je 13 godina bio misionar u Moskvi i nekoliko puta se sreo sa Kirilom, kaže za ANSA da je patrijarh, vođen svojim političkim talentom, dugo nastojao da zadrži oprezan stav u odnosu na liniju Kremlja.

Bar u poređenju sa ekstremnijim monaškim krugovima iz kojih potiče otac Tihon Pskovski, koji se smatra Putinovim duhovnim vodičem. Patrijarh je 2014.  na primer, odbio da učestvuje u proslavama za aneksiju Krima (kojoj je umesto toga prisustvovao katolički nadbiskup Paolo Peci) iz straha da će izgubiti podršku ukrajinskih pravoslavaca. Ali odobrenjem invazije na Ukrajinu učvrstio je savez sa Putinom. “Rusija nikada nikoga nije napala“, uverava Kiril.

Kiril, koji je više puta od početka ruske invazije na Ukrajinu koristio propoved da podrži rusku “specijalnu mirovnu operaciju“, blagosiljao “vojnike i oružje” nekoliko dana nakon invazije.

Patrijarh je tvrdio da ljudi koji govore ruski u istočnoj Ukrajini treba da budu “oslobođeni“ i nazvao je rat “operacijom verskog čišćenja“.

U svom govoru početkom aprila odlučno je podržao Putinov rat u Ukrajini.

Na polovini svoje propovedi, patrijarh Kiril je rekao da katedrala u kojoj je stajao nije svedočanstvo slave Božije, već slave ruske vojne moći, što je, kako je ocenjeno, jaka potvrda ruskog militarizma. Takođe, Kiril je u tom govoru legitimisao analogije Drugog svetskog rata koje Putin redovno koristi upoređujući rat sa Ukrajinom sa ratom sa nacističkom Nemačkom

Nakon toga usledilo je odobravanje deukrajinizacije, koju Kremlj eufemistički naziva “denacifikacija”. Patrijarh Kiril pripisuje ukrajinski nacionalizam “spoljnim silama“ koje su pokušavale da razdvoje Rusiju i Ukrajinu još od srednjeg veka. Patrijarh Kiril je takođe podržao narative “Rusija kao žrtva“ koji kruže državnim medijima i tvrdio da ruske trupe pokušavaju da spasu Ukrajinu od same sebe.

Dženin di Đovani, ratna novinarka i pisac, autorka knjige “Nestanak: vera, gubitak i sumrak hrišćanstva u zemlji proroka”,  kritikuje Kirilov stav da je Bog na strani Rusije, čak i dok Putinove snage bombarduju porodilišta, a tela osakaćenih muškaraca, žena i dece otkrivaju u ukrajinskim gradovima kao što je Buča.

Ona se osvrnula na njegov govor na Uskrs, kada je “Kiril je potpirio plamen mržnje”. Rekao je da ne može biti “oprosta bez pravde“ jer je to inače, kapitulacija i slabost. On se takođe osvrnuo na božansku pravdu, rekavši da „svojim oproštenjem predajemo svoje prestupnike u ruke Božije, kako bi se nad njima izvršila i sud i Božija milost. “Da naš hrišćanski odnos prema ljudskim gresima, zabludama i uvredama ne bi bio uzrok njihove smrti, već da bi se nad svima izvršio pravedni sud Božiji.”

U srcu Kirilove podrške ratu je homofobija, navodi ona. “U propovedi 6.marta implicirao je da se Zapad godinama bavi potiskivanjem i istrebljenjem ljudi u Donbasu, jer u Donbasu postoji fundamentalno odbacivanje takozvane vrednosti koje danas nude oni koji pretenduju na svetsku moć.” Konkretno, rekao je, ljudi Donbasa su odbili da održavaju gej parade ponosa; i tako je Zapad pokušavao da ih uništi.

Ali sadašnji rat u Ukrajini nije prvi put da Kiril odobrava krvoproliće, napominje Di Đovani. “On je takođe video Putinovo uništavanje sirijskih gradova kao što je Alep, kada je Rusija ušla u sirijski rat, u krstaškim terminima: kao borbu protiv nevernika”.

Tada, kao i sada, uveliko su kružile fotografije pravoslavnih sveštenika koji blagosiljaju rakete i avione koji bi uništili domove ljudi i uništili živote.

Evropski aktivisti za ljudska prava Vili Fautre i Patriša Duval iz organizacije Ljudska prava bez granica optužili su Kirila da je “podsticao agresiju i zločine protiv čovečnosti svojom otvorenom podrškom ruskoj invaziji na Ukrajinu“. Oni traže da se protiv njega podigne optužnica na Međunarodnom krivičnom sudu (MKS).

Ko je još na novom spisku sankcija

Zvaničnici EU novim paketom sankcija takođe ciljaju na užu porodicu sekretara za štampu Kremlja Dmitrija Peskova, koji je kažnjen u prethodnoj rundi. Peskovljeva supruga Tatjana Navka biće dodata na listu. Ona je suvlasnica imovine na Krimu, ukrajinska teritorija koju je Rusija pripojila Rusiji 2014. EU kaže da Nikolaj Peskov (31), koristi novac svog oca, dok se za Elizavetu Peskovu, 24, kaže da je stekla “unosne pozicije i da je vodila luksuzan način života zahvaljujući vezama svog oca“.

Dan nakon ruske invazije, Peskova je objavila „Ne ratu“ na svom Instagram nalogu, prenose ruski mediji. Objava je kasnije uklonjena.

Očekuje se da će se na listu dodati i Marina Mordašova, supruga najbogatijeg čoveka u Rusiji Alekseja Mordašova, jer se kaže da ima koristi od imovine svog muža. On je većinski akcionar Severstal, najveće ruske čeličane.

Nakon što je Mordašov u martu dodat na listu sankcija EU, nemačke vlasti su izvestile da je preko raznih ofšor kompanija na svoju suprugu preneo akcije u vrednosti od 1,5 milijardi evra u Tui (turistička kompanija) i kompaniji za zlato Nordgold.

EU takođe cilja na nekoliko desetina vojnih oficira optuženih za ubistvo i mučenje civila u gradu Buča, blizu Kijeva. Na čelu liste je Azatbek Omurbekov, komandant 64. odvojene motorne brigade 35. armije. On je na listi sankcija EU opisan kao neko ko je „predvodio akcije svoje vojne jedinice i dobio nadimak ‘bučanski kasapin’, zbog direktne odgovornosti za ubistva, silovanja i mučenja“.

Na spisku nacrta sankcija EU je i šef ruskog centra za upravljanje nacionalnom odbranom, Mihail Mizincev, vojni komandant za koga se kaže da je odgovoran za opsadu Mariupolja u kojoj su poginule hiljade ljudi.

Optužen je da je organizovao bombardovanje strateškog lučkog grada, uključujući bombardovanje porodilišta i pozorišta, zločin u kome su poginule stotine ljudi, uključujući i decu, koji su se tamo sklonili.

Na listi je i nekoliko Ukrajinaca, posebno zvaničnici za koje EU kaže da su radili sa Rusima u okupiranim gradovima Hersonu i Melitopolju.