U političkom životu Crne Gore situacija je takva da DPS, nakon izbora 30. avgusta doživljava strmoglavi pad podrške u biračkom telu. S druge strane, već ove godine možemo da imamo prevremene izbore zbog nesnalaženja predsednika prve demokratske Vlade Crne Gore.
Što se tiče Srbije, važno je da se opozicione stranke okupe u jedan blok i najpre uđu u Skupštinu, a potom kao relevatna snaga nastave da rade na promenama, objašnjava politikolog Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije u rubrici “Intervju na mreži” na Fejsbuk stranici lista Danas.
– Stranka Mila Đukanovića ima sve manju podršku birača. Tome je razlog što Đukanović insistira da DPS bude na poziciji ekstremnog pola crnogorske politike, koju analitičari zovu kleronacionalističkom pozicijom. Na taj način DPS odbija i svoje podržavaoce, i samim tim opada podrška u biračkom telu. Ako nastave sa tom politikom, na sledećim izborima boriće se da pređu cenzus. Poznato je da kada jedna velika stranka izgubi izbore, onda imate situaciju da mnogi napuštaju tu stranku, a sve kao posledicu ima novo slabljenje DPS i dalji pad političkog uticaja Đukanovića u crnogorskoj politici – ocenjuje Vladimir Pavićević.
Na pitanje čitalaca kako je moguće održati kohabitaciju, usled brojnih političkih struja, Pavićević objašnjava da kohabitacija može da donese dosta dobrog, ali je to često i prepreka razvijanju nekih procesa i odlučivanju partnera.
– Kohabitacija u Crnoj Gori nužno će uticati na smanjivanje uticaja Đukanovića. On kao predsednik nema neke velike nadležnosti, a ključne nadležnosti u vođenju unutrašnje i spoljne politike ima Vlada Crne Gore. I svaki put kada bi se Đukanović kao predsednik države uključio da sprečava neko delovanje Vlade ili vraćao Skupštini na ponovno odlučivanje neke zakonodavne projekte, što je nedavno bilo slučaj, u javnosti se to doživljava kao opstrukcija u delovanju nove vlasti, koja ima puni demokratski legitimitet da odlučuje o interesima u ime građana Crne Gore jer je izborna volja pokazana na izborima. Svaki put kad predsednik nastupi tako, on se javlja kao remetilac razvoja, demokratije i ključnog dela vlasti, a to je Vlada. Ti procesi utiču na pad popularnosti DPS-a – objašnjava Pavićević.
On je naveo da se prevremeni izbori u Crnoj Gori mogu očekivati već ove godine, što je, kako kaže, šteta.
– Moje je mišljenje da već ove godine možemo da imamo prevremene izbore. Šteta je što je tako, ali je to zbog toga što imamo nesnalaženje predsednika ove nove prve demokratske vlade, gospodina Kivokapića. On je imao situaciju da podršku koju je činio 41 poslanik u danima nakon izbora poveća, kada se razgovaralo sa malim strankama koje zagovaraju manjinske interese, kao što su stranke Bošnjaka i Albanaca. Tada je imao šansu da proširi svoju podršku među poslanicima, međutim on je svojim delovanjem u ona tri meseca pre nego što je izglasana Vlada, smanjio podršku. Zato je on sada predsednik manjinske Vlade, za koju više nije izvesno da li ima podršku i ovih 41 odbornika i koja mora za svaki predlog i zakonodavni projekat da ima posebnu podršku Skupštine Crne Gore – smatra Pavićević i iz tog razloga misli da Krivokapić nije dobro uradio, kao i da je to bio krizni i istorijski momenat za crnogosko društvo koji je podrazumevao da Krivokapić primeni ono što je Đinđić uradio.
Prema njegovim rečima, to znači da obezbedi što širu podršku Vladi i uključi što više manjinski stranaka.
– Krivokapić ništa od toga nije uradio, formirao je manjinsku Vladu koja neće biti reformska, koja nije čak ni ekspretska kako je najavljivano. Mnogi to pripisuju političkom neiskustvu ili se radi o ličnim političkim ambicijama da se u budućnosti možda formira nova stranka na čijem čelu bi bio Krivokapič. Mislim da je dosadašnje delovanje Krivokapića dovelo u sumnju kod mnogih građana – naveo je Pavićević.
On ističe da se može očekivati pojava novih političkih formacija u Crnoj Gori, s obzirom da DPS-u pada popularnost.
– Sve zavisi od političkih formacija, a izvesno je da pad popularnosti DPS znači manju podršku njima na izborima. Verovatno će se pojaviti nove političke opcije, koje su umerene, koje nisu ekstremne i koje će pokušati da privuku glasače DPS-a koji žele pomirenje u Crnoj Gori. Najveća borba će biti oko ovih glasača, za DPS će biti izazov da zadrže pad glasača. Njima slede unutarstranački izbori, a Đukanović želi da ostane u čelu ove stranke. Sve to otvara prostor za nove političke formacije – kaže Vladimir Pavićević.
Sagovornik Danasa podseća da je DPS u svoj program postavio identitetska pitanja kao ona oko kojih će se voditi najveća borba.
– Đukanović je odlučio da preko identitetske teme nasrne na ono što su verski sentimenti, i da pokuša nasrtajem na crkvu da rešava identitesko pitanje u Crnoj Gori. Pitanje jezika za njega nije bilo tako izazovno kao pitanje crkve. Desila se burna reakcija građana, ljudi su videli da kreće napad na crkvu pa je odgovor najvećeg broja građana, ne samo vernika, ne samo pravoslavaca i hrišćana, bio okupljanje i litije. Bio je to čist građanski odgvor, ogroman prosvetiteljski pokret, na nasrtaj jedne partije na crkvu i na Ustav države Crne Gore. Taj zakon o verskoj zajednici bio je nepravedan, kršio je ljudska prava jer su i verska prava zapravo ljudska prava. I predstavnici drugih verskih zajednica, islamske i katoličke, svojim izjavama doprineli su da se zaštite interesi napadnute verske zajednice. Kada nastupamo sa pozicija vlasti mora se biti obazriv oko pitanja na koje građani imaju jasno definisane stavove. U toj sitiaciji Đukanović je pokazao da ne zna, ne poznaje i ne ume da se postavi na konkretna pitanja građana u njegovoj zajednici – ocenio je Pavićević.
Na pitanje čitalaca da li će Crna Gora povući priznanje Kosova, Pavićević je odgovorio da su se oko toga lomila koplja odmah nakon izbora.
– Lideri tri velike pobedničke koalicije potpisali su sporazum da Crna Gora neće menjati ono što je spoljno-polititčka pozicija, pa se pitanje Kosova pojavilo kao ono oko koga nema promena. Tu je dobro što Srbija ima umerene i dobre pozicije oko rada ove crnogorske vlasti, imajući u vidu koliko je komplikovano kosovsko pitanje za sve, pa i za susede, a ne samo Srbiju i Kosovo.
Na najavu političkog angažovanja vladike Gligorija, Pavićević kaže da je protiv mšanja crkve u državne i političke poslove.
– Često porede ovu situaciju sa Srbijom, polemišu da li bi mogao da se primeni crnogorski model. Ovde je bila crkva napadnuta, ustavna prava vernika, napadnut je Ustav. Mi smo obezbedili podršku da se revidira zakon o verskim zajednicama, i to je urađeno. Od tog momenta naša pozicija je da crkva više nema šta da traži u političkom polju. Sačuvali smo prava vernika i crkve i sada nema šta više da se ckrva bavi politikom. Princip odvojenosti crkve i države važi u Crnoj Gori i to treba da važi i u Srbiji. To ne znači da crkveni velikodostojnici ne treba nešto javno da komentarišu. Oni treba da daju mišljenje ali sam lično protiv angažovanja crkvenih lica u politici – rekao je Vladimir Pavićević.
Na pitanje kako gleda na politički život u Srbiji, Pavićević je naveo da misli da srpska opozicija treba da na narednim izborima zauzme drugu po snazi poziciju.
– Mislim da postoji jedna stvar za srpsku politiku, koja može da bude važna, a tiče se mogućnosti da se relevatne opozicione političke formacije u Srbiji okupe i da pokušaju da razlikovanja stave u stranu, kako bi kao jedna kolona izašli na izbore koji se najavljuju za 2022. godinu. Da bi ostvarili takav rezultat, sigurno drugo mesto po snazi u Srbiji, potrebno je da zajedno nastupe. Ulazak u skupštinu bi pokazao pluralizam, a SNS-u da ima ozbiljnog protivnika. Da bi došlo do tačke promene, opozicija mora da pokaže da ima snagu. A to može da uradi okupljanjem u jedan blok, dok je rezultat taj koji će obezbediti veći uticaj. To je model za Srbiju. Bojkot ne vodi promenama, već prvo podrška kroz biračko telo, a potom sledeći koraci ka promenama – ocenjuje Pavićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.