Paviličić: Odluka Evropskog suda za ljudska prava očekivana

Izjava Zastupnice Valentine Paviličić povodom odluke Suda u Strazburu da odbaci zahtjev za suspenziju Zakona o slobodi vijeroispovijesti Evropski sud za ljudska prava u Strazburu obavijestio je 31. januara 2020. godine Kancelariju zastupnika da je odlučio da odbaci zahtev kojim je tražena suspenzija Zakona o slobodi veroispovesti, ceneći da nema dokaza da su podnosioci ovog zahteva pod neposrednom pretnjom od nastupanja ozbiljne i nesagledive štete po njih kao stranke, saopštila je danas Zastupnica Crne Gore pri Evropskom sudu za ljudska prava Valentina Paviličić.

„Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 31. januara 2020. godine obavijestio Kancelariju zastupnika da je, odučujući po zahtjevu advokatske kancelarije Radić iz Beograda, kojom je tražena suspenzija Zakona o slobodi vjeroispovesti, odlučio da navedeni zahtev o izdavanju privremene mere odbaci, jer on nije ispunio kriterijume koji su predviđeni pravilima suda, odnosno nije uspio da dokaže da su kao stranke bili pod neposrednom pretnjom nastupanja ozbiljne i nesagledive štete po njih kao stranke,“ izjavila je Zastupnica.

Navela je da je Kancelarija zastupnika Crne Gore informisana od strane Evropskog suda 29. januara, da je advokatska kancelarija zatražila izdavanje navedene privremene mere do donošenja odluke Ustavnog suda Crne Gore o podnijetoj inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedenoga Zakona, koju je ta ista kancelarija podnela Ustavnom sudu, ili do sklapanja temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve i Vlade Crne Gore ili do odlučivanja po podnetoj predstavci koju bi ta kancelarija eventualno podnela, ukoliko Ustavni sud Crne Gore donese odluku kojom Zakon proglasi ustavnim.

„Evropski sud je zatražio dodatna obaveštenja od njih kao stranaka i nas je informisao da je doneo odluku kojom je odbio, odnosno odbacio, takav jedan predlog. Moram da kažem da je, shodno Pravilima Suda, članu 39, tačno objašnjeno šta znači izdavanje određene privremene mere i kada se takva privremena mera može izdati. To je samo u onim slučajevima kada stranke učine verovatnim da će nastupiti nesagledive posledice ili nesaglediva šteta za njih kao stranke. Imajući u vidu samo izjašnjenje Suda po tom osnovu, potpuno je bila očekivana jedna takva odluka Evropskog suda,“ pojasnila je.

Zastupnica se osvrnula i na ocene advokatske kancelarije Radić u vezi sa odlukom Evropskog suda iz 2012. godine po osnovu podnete predstavke Eparhije budimljansko-nikšićke kojom je tražena restitucija crkvene imovine i kojom je navođena povreda nekoliko konvencijskih prava, uključujući povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu, kao i povrede po osnovu diskriminacije i po osnovu nedelotvornog pravnog leka.

„Dakle, oni su se žalili po osnovu nekoliko navodno povređenih prava. Evropski sud je potpuno jasno doneo odluku kojom je takvu predstavku proglasio neprihvatljivom, ne priznajući povređeno pravo na pravo imovine ovoj eparhiji, jer ona niti je bila nosilac ovog prava u trenutku kada se obratila Evropskom sudu, niti u trenutku kada su se obraćali nacionalnim institucijama Crne Gore, niti je imala po tom osnovu legitimno očekivanje da može da ima određeno pravo imovine. Ta odluka je potpuno jasna i ne vidim razlog za drugačije bilo kakvo tumačenje“, navela je.

Zastupnica je naglasila subsidijarni karakter Evropske konvencije, što znači da prije obraćanja Evropskom sudu sve stranke moraju prethodno da zadovolje ostvarivanje svojih prava pred nacionalnim državnim organima.

„U tom smislu, sve što ovaj zakon propisuje prvo mora da bude riješeno pred državnim organima Crne Gore. Tek nakon toga, ukoliko neka od stranaka bude nezadovoljna sa rješenjem određenog pravnog pitanja može da se obrati Evropskom sudu,“ zaključila je Zastupnica.

Advokatska kancelarija Radić najavila nastavak postupka u Strazburu

Advokatska kancelarije Radić iz Beograda navela je danas posle saopštenja Vlade Crne Gore u nedelju, u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, da su upravo obavestili sud da nastavljaju sa postupkom.

Podsećamo, Vlada Crne Gore saopštila je juče da je Evropski sud za ljudska prava odbio zahtev Advokatske kancelarije Radić iz Beograda da se Crnoj Gori zabrani sprovođenje Zakona o slobodi veroispovesti do donošenja odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona ili do zaključenja temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Iz te advokatske kancelarije tvrde da su navodi iz jučerašnjeg saopštenja Vlade u vezi s odlukom Suda u Strazburu „netačni i neosnovani i da su primedbe koje se odnose na Zakon o slobodi veroispovesti isključivo ideološke prirode i da nemaju utemeljenja ni u domaćem ni u međunarodnom pravu“.

„Sud u Strazburu nije 31.1.2020. doneo ‘odluku’ o odbijanju zahteva da se Crnoj Gori privremeno zabrani primena Zakona o verskim slobodama do donošenja odluke Ustavnog suda CG ili do zaključenja temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Crne Gore. Sud u Strazburu nije doneo odluku 9.10.2012. da je SPC osporena restitucija imovine, vredna više stotina miliona evra, oduzeta 1946. od strane Sreske poljoprivredne komisije i Zemaljskog agrarnog suda“, napomenuli su iz advokatske kancelarije Radić.

Oni navode da se Evropskom sudu za ljudska prava može podneti predstavka u roku od šest meseci od donošenja odluke Ustavnog suda Crne Gore i taj uslov, kako dodaju, nije ispunjen jer Ustavni sud do danas nije donio takvu odluku

Iz advokatske kancelarije dodaju da dok traje postupak ocene ustavnosti, u cilju sprečavanja nastanka nenadoknadive štete, Ustavni sud može po predlogu ili samoinicijativno doneti odluku da osporene odredbe Zakona suspenduje do okončanja postupka ocene ustavnosti.

„Taj Zakon, kao što je to 24.1.2020. saopštio i premijer, počeo je da se primenjuje i on ne priznaje SPC status pravnog lica sve dok se ne registruje kod nadležnog ministarstva. Kako ni nakon mesec dana Sud nije odlučivao ni o privremenoj meri, dana 17. i 25.1. 2020. o neustavnostima i mogućim problemima obavešteni su predsednik i premijer“, navodi se u saopštenju.

Poseban problem, kako su kazali, stvaraju odredbe Zakona kojima je „država ostavila sebi rok od godinu dana da se preknjiži na imivini uknjiženoj sada na SPC“.

„S obzirom da država u veoma kratkom roku, od nekoliko dana, može da se upiše kao vlasnik svih nepokretnosti, a da postupak pred Ustavnim sudom traje godinu i duže, stvoren je utisak da bi Ustavni sud mogao da proglasi neustavim osporeni Zakon, a da to ne bi imalo bilo kakvog efekta. Naime, za razliku od prethodnog Ustava, prema čl. 152. st.2. Ustava CG, objavljivanjem odluke o neustavnosti nekog zakona taj zakon prestaje da se primenjuje na buduće odnose, ali nema značaj na odluke koje su do tog dana postale pravosnažne (upis imovine na Državu)“, navodi se u saopštenju.

Iz navedenih razloga, kako su kazali, ostvaren je kontakt sa Evropskim sudom za ljudska prava, kome je, kako dodaju, objašnjeno značenje čl. 152. st. 2. Ustava CG, i zatraženo da on, bez obzira na to što još nisu ispunjeni uslovi za podnošenje zvanične predstavke, donese istovetnu privremenu meru kao što je to zatraženo od Ustavnog suda Crne Gore.

„Tako nešto propisi Suda ne predviđaju i Sud takvu odluku do sada nije donosio. Po prijemu našeg predloga oglasio se dežurni sudija osporavajući donošenje takve odluke navodeći da taj predlog ne spada u Pravilo 39. objašnjavajući da se taj član u ogromnom broju slučajeva primenjivao na slučajeve proterivanja i ekstradicije, kada bi pritužilac bio u stvarnom riziku povrede prava na život, podvrgnut mučenju ili nehumanom tretmanu, ukoliko bi bio poslat u odredišnu državu“, rekli su iz kancelarije Rodić.

I pored negativnog mišljenja dežurnog sudije, na kraju tog dopisa od 31.1.2020., kako dodaju, stoji: „‘Bio bih vam zahvalan ako me obavestite što pre možete da li želite da nastavite sa vašim pritužbama u smislu Konvencije'“.

Postupajući po navedenom obaveštenju, iz kancelarije Radić ističu da, su upravo obavestili Sud da nastavljaju sa tim postupkom.