Pedagoški univerziteti u Rusiji objedinjuju se kao vojni sistem

Ministarstvo prosvete Rusije, piše Nova Gazeta, odlučilo je da “unapredi kvalitet obrazovanja u Rusiji, naročito nastavničku profesiju, zbog čega se pedagoški univerziteti u zemlji objedinjuju kao vojni sistem”.

Naime, uvode se, ukazuju, jedinstveni standardi za obuku nastavnika, kako bi se “spasili od humanitarnog eksesa”.

Ministar prosvete Sergej Kravcov je prošlog leta govorio o planovima za ovakvu “modernizaciju”, po nalogu predsednika, spominjući radni naziv programa  „Učitelj buduće generacije Rusije“.

Kako navodi list, “u nadolazećoj Rusiji rešeno je da se znatno spusti granica za razumnog čoveka. Svet postaje sve komplikovaniji, ali mi imamo poseban način”. Listi citira braću Strugacke (Arkadij i Boris  najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu), koji kažu:  “Budala je postala norma, još malo  i postaće ideal”.

Dodaju: “Za život u opkoljenoj tvrđavi, vaditi naftu, pumpati je u Kinu, humanitarne discipline nisu samo nepotrebne – one su štetne: misli se mešaju. A onda, degradacija nije za svakoga i nije uvek loša – primitivne strukture su jače”.

Posledice ove prosvetne reforme za Novu Gazetu je komentarisala Nina Lobanova, vanredna profesorica Odeljenja za filozofiju, sociologiju i veronauku Krasnojarskog državnog pedagoškog univerziteta.

„Njihova socijalna nepismenost je izgleda čak niža od književne. Ne poznaju istoriju književnosti, malo čitaju klasike, proučavaju stvarnost iz novina”. Ove reči, navodi Lobanova, Maksim Gorki je 1928. pisao o nadobudnim piscima.

List pojašnjava da novine Ministarstva prosvete predviđaju da Pedagoški univerziteti prelaze na nove nastavne planove i programe zasnovane na “Jezgru visokog pedagoškog obrazovanja”. Umesto odvojenih disciplina biće moduli. U okviru društveno-humanitarnog modula čuva se nastava filozofije, istorije, ekonomije i prava. A nastava sociologije, kulturologije, svetske umetničke kulture i političkih nauka je isključena. Potpuno.

Neki mogu misliti da ove promene u nastavnom planu  ni na koji način ne utiču na ukupan kvalitet obuke nastavnika.

Međutim, nije. Da bismo se u to uverili, dovoljno je podsetiti se odakle se regrutuju kandidati za pedagoške škole, ukazuje se.

Pedagoški univerziteti nisu među najboljim univerzitetima u zemlji (sa izuzetkom Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta i Državnog pedagoškog univerziteta Hercen).

To znači da se prijem na pedagoške specijalnost odvija po principu ostatka: pedagoške univerzitete, po pravilu, biraju oni koji nisu mogli da uđu na savezne, vodeće ili nacionalne istraživačke univerzitete. Shodno tome, studenti pedagoških univerziteta razlikuju se od onih koji studiraju na visoko rangiranim univerzitetima najpre po nižem nivou znanja i pismenosti.

Budući učitelji često otkrivaju “Trojstvo” Andreja Rubljova i Milosku Veneru samo na seminarima svetske umetničke kulture.

Sećanja na prvu posetu pozorištu ili muzeju za mnoge nisu vezana za roditelje, već za nastavnika kulturologije koji je za njih organizovao posetu “Noći u muzeju”.

Restrukturiranjem nastavnog plana i programa lišeni su ove mogućnosti.

Zapravo, ističe ruski list, uvođenje koncepta „Srži visokog pedagoškog obrazovanja“ može se posmatrati kao pokušaj da se nastavnicima iscrtaju kulturološka „bleda naselja”“ (njihov kulturni „plafon“). Rezultat toga će biti rastući jaz u kvalitetu i obimu kulturnog kapitala studenata pedagoških univerziteta i studenata koji su stekli klasično obrazovanje (što, pak, ne može a da ne utiče na kvalitet predmetne obuke budućih nastavnika) .

Poenta, međutim, nije samo u znanju, poenta je u sposobnostima, posebnoj vrsti mentalnih veština i sposobnosti koje omogućavaju razvoj disciplina socio-humanitarnog ciklusa. Kako razviti sociološku maštu bez pomoći ovih disciplina?

“Želim da vas upozorim na moguće nesporazume: danas sociološka mašta nije luksuz, već bitna stvar. Da bih ilustrovala ovu ideju, navešću izvod iz nedavnog studentskog rada: „Od kada je na vlasti V.V. Putin, nikad nisam morao da se krijem u podrumima, celog života imam mirno nebo iznad glave”.

Ne govorim o tome kako izgleda radost napuštanja tamnica u realnostima savremenog sveta. Činjenica je da se u isto vreme kada su napisani ovi redovi odvija „specijalna operacija“ koja ne spada u vidno polje autora ovog dela“, navodi Lobanova.

Nedostatak sociološke mašte je nesrećan, ali prirodan rezultat funkcionisanja celog našeg obrazovnog sistema (od srednje škole do postdiplomskog). Poznanstvo sa sociologijom, kulturološkim studijama i političkim naukama daje mu priliku da sagleda svet onakvim kakav jeste, da zamisli koliko on može biti raznovrstan i mnogostran.

Prelaskom na nastavne planove i programe zasnovane na konceptu „Jezgra visokog pedagoškog obrazovanja“, ostaće samo jedna od svih perspektiva u kojoj će svet biti predstavljen onakvim kakav treba da bude sa stanovišta državne politike.

Član 43. stav 1. Ustava Ruske Federacije kaže: „Svako ima pravo na obrazovanje“. Trebalo bi dodati: „Za kvalitet“.

„Pedagoški univerziteti imaju značajnih problema sa ovim poslednjim. Nastavni planovi i programi treba da budu struktuirani tako da se unapredi opšti kulturni i jezički nivo učenika što podrazumeva ne isključivanje osnovnih društveno-humanitarnih disciplina iz nastavnog plana i programa, već izdvajanje dodatnih časova za njihovu nastavu, kao i uključivanje u obaveznom delu nastavnog plana i programa takve nauke kao što je kulturna/socijalna antropologija je apsolutno neophodna za orijentaciju u savremenom, složenom, globalnom, multikulturalnom svetu, ukazuje sagovcornica Nove gazete.

Umesto toga, koncept „Jezgra visokog pedagoškog obrazovanja” i pristup razvijen na njegovoj osnovi, koji studentima pedagoških univerziteta lišava mogućnosti da savladaju barem kulturni minimum na koji studenti drugih univerziteta mogu da računaju, samo će povećati kulturnu deprivaciju budućih nastavnika.

Kolege, nastavnici drugih pedagoških univerziteta danas ćute ili se njihov glas ne čuje; čini se da ne postoji niko ko bi mogao dati adekvatnu analizu ovog „Nukleusa visokog pedagoškog obrazovanja“. Čuju se samo glasovi zvaničnika,  koji  raspravljaju o potrebi ovog koraka i ne govore ni rečju o tome kakve će stvarne promene i obrazovne gubitke taj korak doneti.

Kažu nam da je beskorisno protestovati: odluka je doneta na nivou ministarstva. Očigledno, smatraju da nema potrebe da budući nastavnici budu socijalno pismeni i kulturno prosvećeni: biće im dovoljno znanja koja im se daju da se pripreme za Jedinstveni državni ispit iz društvenih nauka.