Prošla nedelja je bila najneobičnija za administraciju američkog predsednika Donalda Trampa.
Nije bilo ni jednog otpuštanja na visokom nivou: otkaz je dobio jedino pomoćnik u Beloj kući zadužen za državnu bezbednost, otpušten na zahtev DŽona Boltona, koji tek što je preuzeo funkciju Trampovog trećeg savetnika za nacionalnu bezbednost u poslednjih 15 meseci. I pored toga, bila je to možda najturbulentnija sedmica Trampovog predsednikovanja do sada.
Imenovanje Boltona je bilo dovoljno da dovede do toga da veliki deo Vašingtona drhti od straha da će on doprineti jačanju nekih od najratobornijih Trampovih stavova, kao što je na primer onaj da bi iranski nuklearni sporazum iz 2015. trebalo da bude ukinut. Ipak, naširoko se spekuliše o tome da je Boltona, koji je navodno birokratski čarobnjak, sekretar za odbranu DŽejms Matis nadmašio po pitanju toga koliko daleko treba da se ide sa vojnim napadom na Siriju u znak odmazde zbog toga što je vlada Bašara Asada nedavno upotrebila hemijsko oružje protiv svog naroda. Na kraju, napadi koje su izvele SAD, Velika Britanija i Francuska su bili ograničeni na ciljeve za koje se veruje da su postrojenja za proizvodnju i skladištenje hemijskog oružja.
U Senatu se dovodi u pitanje da li je Majk Pompeo, protivnik muslimana i Rusa, prikladan naslednik Reksa Tilersona. A sada kada se Bolton udobno smestio u Zapadnom krilu, vlada opšta saglasnost da samo Matis stoji između Trampa i vojnog preterivanja. (Matis podržava Iranski sporazum).
Trampov najčudniji skorašnji lični potez – deo stalno rastuće liste otkaza – je što je smenio sekretara za boračka pitanja Dejvida Šulkina i na njegovo mesto postavio svog ličnog lekara. Veruje se da je broj nerešenih nominacija za mesta na visokim položajima pred kongresne izbore jedan od razloga što Tramp okleva da otpusti svog najkontroverznijeg zvaničnika, Skota Pruita, direktora Agencije za zaštitu životne sredine. Pruitova rešenost da promeni pravac Agencije i tako ugrozi njena postignuća u vezi sa smanjenjem zagađenja vode i vazduha, pogotovo kada se radi o propisima koji su usvojeni dok je Obama bio predsednik, ukazuje na ozlojeđenost koju i sam Tramp gaji prema Obami. A industrije koje su najveći zagađivači su oduševljene Pruitom.
Problem je u tome što je, u administraciji prepunoj prevaranata i stručnjaka u ugađanju sebi putovanjima prvom klasom u avionima i drugim pogodnostima na račun poreskih obveznika, Pruit verovatno šampion. Tramp stalno menja mišljenje o Pruitu, a posmatrači su naučili da ne mogu da predvide šta bi mogao da uradi sledeće kada se radi o bilo kojem aspektu politike.
To važi i za pitanje koje stvara najveću napetost: da li će Tramp pokušati da okonča istragu o tome da li su on ili njegova kampanja sarađivali sa Rusima kako bi se izbori 2016. preokrenuli u njegovu korist. Dokaza u prilog tome da je takva saradnja postojala ima sve više. Tramp je, sudeći po posmatračima, shvatio da otpuštanje savetnika Roberta Milera, koji vodi istragu, ne bi bilo dobra ideja. Republikanci iz Kongresa, prestravljeni Trampom i njegovom bazom posvećenih pristalica, ipak počinju da pokazuju naklonost ka podržavanju rešenja koje bi zaštitilo Milera, koga podržava i najveći deo javnosti.
Ali Tramp i njegovi najbliži saveznici iz Kongresa i dalje pokušavaju da potkopaju istragu tako što blate FBI, koji je sprovodi, i zvaničnike iz ministarstva pravde koji nadgledaju rad FBI-a. Tramp je nagovestio da bi mogao da otpusti zamenika državnog tužioca Roda Rozenstajna, koji predsedava istragom. Predsednik je i dalje ljut što se državni tužilac DŽef Sešns, koji je podržavao Trampa tokom kampanje 2016, povukao iz istrage.
Kada se Tramp jako razbesni, to ga dugo drži, a njegov bes se pokazuje na neočekivane načine. Izgleda da ga ništa nije razbesnelo više nego racija koju je FBI 9. aprila sproveo u kancelariji i domu, kao i u hotelskoj sobi Majkla Koena, njegovog glavnog ličnog advokata. Navodno, FBI je to učinio zbog toga što je Koen učestvovao u nekim od glavnih momenata Trampove javne karijere. Ali moguće je da je i Koen bio umešan u saradnju sa Rusijom 2016, a njegovo poslovanje je takođe pod istragom.
Od početka godine, činilo se mogućim da će Tramp biti srušen ne zbog mogućih veza njega i njegove kampanje sa Rusijom, nego zbog zvezde iz filmova za odrasle čije je profesionalno ime Stormi Danijels (a pravo ime Stefani Kliford). Danijels i njen agresivni advokat su neustrašivi pred Trampom, u čije je ime Koen dogovorio da njoj pred izbore bude isplaćeno 130.000 dolara kako bi ćutala o svojoj vezi sa Trampom, do koje je došlo na početku njegovog braka sa Melanijom Tramp i četiri meseca nakon rođenja njegovog sina Barona.
Pitanje koje se nameće je da li se tih 130.000 dolara, za koje Koen tvrdi da ih je platio iz svog sopstvenog džepa bez Trampovog znanja, mogu smatrati za ilegalni doprinos kampanji. Još jedna misterija je zašto se Tramp, koga nije toliko brinulo otkrivanje dugotrajnije veze sa bivšom manekenkom Plejboja u otprilike isto vreme, izgleda naročito plaši Danijelsove. On je odbio da komentariše ili tvituje o njoj, što je veoma neobično za njega.
Kada su u javnost procurili delovi memoara bivšeg direktora FBI DŽejmsa Komija, čije je otpuštanje bilo Trampovo delo i dovelo je do imenovanja Milera, to je takođe izazvalo Trampov bes. On je Komija nazvao „slabim i lažljivim ljigavcem“, a, kao što se i ranije događalo, Trampov napad na autora knjige koja nije laskava za njega samo je doprineo da se ona lansira na vrh liste bestselera još pre nego što je zvanično objavljena. Izgleda da je napad na Siriju samo privremeno odvukao pažnju javnosti od Trampovih skandala, s obzirom na predstojeće promocije Komijeve knjige za koje vlada veliko interesovanje. Ali sve više deluje da to što je Miler blizu tome da stane na put Koenu može da predstavlja najveću opasnost po predsednika.
Autorka je urednica Nove republike
Copyright: Project Syndicate, 2018.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
