Peking izvlači pouke iz ruskog neuspeha u Ukrajini: Kina zasad neće napasti Tajvan?

Po toj logici, koju dele mislioci spoljne i bezbednosne politike širom američkog mejnstrima, Putinovo posrnulo osvajanje istočnoevropske nacije na pragu NATO-a srušilo je međunarodne norme i proširilo politički meni za drugog vodećeg iredentističkog moćnika sveta, Si Đinpinga, ukazuje Tai Ming Čeung, direktor Instituta za globalne konflikte i saradnju na Univerzitetu Kalifornija u tekstu za foreignpolicy.com.

Ova linija argumenata, smatra on, ima fundamentalnu manu.

U Pekingu, sukob u Evropi ne služi kao zeleno svetlo za kinesku vojnu kampanju protiv Tajvana, već kao neprocenjiva prilika za kineske ratne planere da nauče o svojim ranjivostima na bojnom polju na nečiji račun.

Peking nije u stanju nepromišljene eskalacije ili samoubistva.

Naprotiv, kineski vojni planeri posmatraju sopstvene vojne kapacitete sa izrazitim oprezom, a osam meseci od početka rata u Ukrajini, serijski neuspesi Rusije su predstavljali nategnutu aproksimaciju o tome kako bi mogla izgledati brzopleta ili loše pripremljena kineska kampanja na Tajvanu.

Iz strogo vojne perspektive, ukrajinska kriza je vrlo verovatno pomerila vremensku liniju za kineski napad na Tajvan unazad, ne unapred, ukazuje Tai.

Višedecenijski vojni odnosi Kine sa Rusijom pomažu da se objasni zašto kineski lideri gledaju na ravnotežu snaga u Tajvanskom moreuzu sa toliko opreza.

Rusija i Kina imaju opsežnu, iako nestabilnu istoriju bliske vojne saradnje – Komunistička partija Kine je zasnovala organizaciju Narodnooslobodilačke armije (PLA) na sovjetskom modelu i uvezla je značajnu količinu vrhunskog naoružanja iz Moskve.

Kada kineski lideri vide desetine hiljada mrtvih ili ranjenih ruskih vojnika tokom borbene kampanje u Ukrajini, gubitak nekoliko hiljada ruskih borbenih vozila, nesposobnost Moskve da postigne ciljeve na bojnom polju koji su se nekada činili lako dostižni, i kraj ruske vojne sposobnosti da bi izazvali pravi strah, oni naziru potencijalnu katastrofu koja ima alarmantne implikacije po njihovu bezbednost.

Kineski lideri strahuju da bi, ako bi krenuli u rat protiv Tajvana i ne uspeju da zauzmu ostrvo, to dovelo do propasti Komunističke partije.

Ekonomski Kina se dugo naginjala ka zapadu ka bogatim ztemljama demokratskog sveta čija je potražnja za kineskim dobrima i resursimna podstakla decenije brzog ekonomskog rasta i izvukla stoitine miliona ljudi iz siromaštva.

Ali u vojnom smislu, Kina je bila pod embargom na oružje od strane trgovinskih partnera još od kravog gušenja demonstracija na Trgu Tjenanmen 1989 – jednostavno postoji previše moralnih, političkih i pravnih opasnosti za najveće izvoznike oružja poput Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije da bi stupili u poslove sa Pekingom, smatra Tai.

Rusija je, ukazuje, jedina svetska odbrambena sila koja je voljna da sarađuje sa Pekingom.

Nakon krgvavog gušenja demonstravcija na Trgu Tjenanmen 1989. taj događaj je pretvorio Kinu u jedan od izolovanih režima u svetu.

Kineska vlada je apelovala na SSSR koji se raspadao za pomoć njenom odbrambenom sektoru.

Tada je ponovo uspostavljen odnos koji je prekinut sa kinesko-sovjetskim raskolom 1960.

Moskva i Peking su 1995. potpisali ugovor o licenci za sklapanja i eventualnu proizvodnju ruskih naprednih borbenih aviona Su-27 od strane kompanije „Shenyang Aircraft Corporation“.

Kasnije je Rusija optužila Kinu da je iskoristila sporazum kao priliku da umanji dizajn Su-27 koji su Kinezi preimenovali u J-11.

Oživljavanje vojnog industrijskog kompeksa ubrzano je pod vladavinom Si Đinpinga.

Vojni neuspesi Moskve u Ukrajini pokreću mnoga neprijatna pitanja iz kineske perspektive, posebno ako su dva suseda zaista predodređena da budu nekadašnji saveznici u dugoročnoj borbi sa Sjedinjenim Državama.

Ruske vazduhoplovne snage su bile upadljivo odsutne nad Ukrajinom, a njeno vrhunsko kopneno naoružanje bilo je ili neimpresivno ili potpuno irelevantno na bojnom polju — ruska vojska je okupirala ono malo ukrajinske teritorije samo zahvaljući uništavanju čitavih gradova koristeći oružje dugog dometa, niskotehnološka i visoko brutalna sredstva za razbijanje protivnika.

Ukrajinci su uspeli da preokrenu veliki deo oskudnih ruskih teritorijalnih dobitaka tokom tekuće serije kontranapada koja je počela početkom septembra, pri čemu su se čak i iskusne ruske borbene jedinice pokazale nesposobnim da izdrže protiv manjih snaga opremljenih sa Zapada.

Komandno-kontrolna struktura PLA, sa prevelikom zavisnošću od neiskusnih mlađih i srednjih oficira zbog strukturnog deficita podoficira, napravljena je po uzoru na rusku vojsku čije se rukovodstvo pokazalo zapanjujuće loše u poslednjih meseci.

Iz kineske perspektive možda najviše zabrinjava to što je ruska vojska koja je trenutno zaglavljena u Ukrajini daleko više testirana u borbi od kineske, sa  iskustvom u Čečeniji, Siriji, Gruziji…

Nasuprot tome, od 100 najboljih oficira u kineskoj vojsci, samo jedan od njih je bio na nivou nižeg oficira tokom katastrofalne invazije na Vijetnam 1979. što je poslednji veliki kopneni rat koji je Kina vodila.

Ruska vojska koja se borila tokom većine poslednjih 30 godina pokazala je značajnu nesposobnost da izvede složene zajedničke operacije u Ukrajini — invazija je počela tako što su jedinice ukrajinske Nacionalne garde potisnule neuspešno iskrcavanje ruskih specijalnih snaga u Hostomelu, aerodrom van Kijeva.

Kina je pojačala vojne vežbe poslednjih godina, delom kako bi stvorila utisak da PLA zapravo može da koordinira ujedinjenu vazdušnu, kopnenu i pomorsku komandu za invaziju na Tajvan.

U Pekingu se vojni planeri verovatno pitaju da li bi PLA mogla da deluje bolje od svog ruskog kolege protiv onoga što je u nekim aspektima čak i teži cilj od Ukrajine – planinskog i dobro zaštićenog ostrva koje poseduje veći i napredniji arsenal američkih i evropskih aviona i sistema protivvazdušne odbrane, pomorski sistemi i kopnene snage.

Kina će morati da projektuje svoje trupe na značajnu udaljenost u Tajvan, morem i vazduhom, što je ogroman i složen poduhvat sa kojim se Rusi nisu suočili u Ukrajini.

S obzirom da Tajvan, SAD i veliki deo sveta pažljivo prate svaki vojni pokret Kine u i oko Tajvanskog moreuza, teško će biti postići kritični element strateškog iznenađenja koji je neophodan za uspešnu invaziju, ističe Tai.

Ruska avantura u Ukrajini trebalo bi da inspiriše oprez među profesionalnim ratnim kadrovima PLA. Videli su kako njihov najbliži vojni saveznik kocka sve u ratu za teritorijalno osvajanje.

Ipak,  ukazuje, bilo bi pogrešno misliti da će rat u Ukrajini ubediti Kinu da nikada ne pokuša da preuzme Tajvan, ili da će sprečiti Kinu da upotrebi silu kako bi ostvarila svoje teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru, Indiji ili bilo gde drugde.

Godinu dana pre ruske invazije na Ukrajinu, podseća Tai, kineske vlasti su izdale novi ubrzani vremenski okvir PLA za postizanje ključnih ciljeva modernizacije daleko hitnijim tempom.

Ovo je ponovio Si u svom uvodnom govoru neki dan na 20. Kongresu Partije kada je pozvao na „brže podizanje PLA na standarde svetske klase“ i potrebu da se postignu ključni neodređeni ciljevi vojnog razvoja do 2027. umesto ranijeg vremenska linija 2035.

Pouke iz ruskog rata protiv Ukrajine pokazuju da je Kini vojno potrebno mnogo više vremena da ojača i obnovi svoj ratni establišment kako bi se pozabavila očiglednim slabostima i prazninama istaknutim na ukrajinskom ratištu.