Peking se neće povinovati presudi

Peking ponavlja, otkad je 2013. proces otvoren jednostranom odlukom Filipina, da ne priznaje arbitražno veće, da se neće povinovati presudi, da će štititi svoj teritorijalni integritet i suverenitet, kao i mir i bezbednost u regionu.

Temperatura na uvek toplom tropskom moru dodatno je porasla jer su kineske oružane snage počele u području najveće manevre sa bojevom municijom. Sjedinjene Američke Države, nekadašnji kolonijalni vladar Filipina, a glavni saveznik danas, rasporedile su dve jurišne grupe nosača aviona, najveća demonstracija moći u poslednjih 20 godina. Učesnice u sporu i SAD pomno prate situaciju, koja, bez obzira na odluku PCA, može da bude potencijalno opasna.

Proces u Hagu se tiče složenog pitanja Južnog kineskog mora. Vodi se na osnovu još komplikovanije Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS) usvojene 1982. godine.

Filipini tvrde da demarkaciona linija koja decenijama određuje teritorijalne dosege NR Kine u Južnom kineskom moru nije valjana jer krši sporazume iz UNCLOS u pogledu ekskluzivnih ekonomskih zona (200 nautičkih milja od obale pojedine države) i teritorijalnih voda (12 nautičkih milja od obale). Navode i da ostrva u tom moru ne pružaju održivi ljudski život, pa ne mogu imati vlastito teritorijalno dno kako je definisano u UNCLOS. Dno je, pak, deo teritorijalnih voda.

Kina odbija da učestvuje u arbitraži, navodeći, pored ostalog, da je sa Filipina utvrđeno da se bilateralni pregovori koriste za rešavanje graničnih sporova. Optužuju Filipine da tako ne poštuje i Deklaraciju o ponašanju strana u Južnom kineskom moru (DOC) između članica Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) i NR Kine. Takođe, da Filipini krše pravo države potpisnice UNLOC da svojom voljom izabere sredstva za rešavanje sporova.

Kina takođe ukazuje da filipinska tužba nije predmet arbitraže jer je u krajnjoj liniji pitanje suvereniteta, a ne prava na eksploataciju resursa. Pitanja suvereniteta su isključena iz nadležnosti UNCLOC.

Kina je u deklaraciji o ratifikaciji UNSLOC 1996. reafirmisala suverenitet nad svim svojim arhipelazima i ostrvima, uključujući i ona za koja Filipini traže arbitražu. Više od toga, NR Kina je 2006. iskoristila pravo da bilo koje pitanje suvereniteta i pomorske demarkacije izuzme od nadležnosti mehanizma UNCLOS o rešavanju sporova. Više od 30 država u svetu je tako postupilo, među njima ostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Prema viđenju u Pekingu, pitanje Južnog kineskog mora ima dva nivoa. Prvi i suštinski su teritorijalni sporovi oko kineskih Nanša ostrva (Spratli) koja su od 1970-ih neke susedne zemlje „ilegalno okupirale“.

Pre 1970-ih, u međunarodnoj zajednici je uveliko bilo priznato da ostrva u tom moru istorijski pripadaju Kini, što tvrde u Pekingu, nikada nijedna zemlja nije ni dovodila u pitanje. No, zatim su otkrivene rezerve zemnog gasa, pa su neke zemlje okupirale Nanša ostrva i hridi. Vijetnam kontroliše 26 ostrva, Filipini osam, a NR Kina devet. Manji broj je u posedu Malezije, Tajvana i Bruneja. Potom je usvojena UNCLOS sa kategorijama ekonomske zone i ekskluzivne teritorijalne vode.

Drugi nivo su, po NR Kini, političke i vojne intervencije „nekih spoljnih zemalja, što je dovelo do povećanja zategnutosti u regionu“. Kineski mediji uveliko pišu o aktivnostima ratne mornarice SAD. Najčešće se to dovodi to u vezu sa politikom preorijentacije administracije predsednika Baraka Obame na Azijsko-pacifički region, te uspostavljanje „pilona“ SAD. Takva se politika često u kineskim medijima doživljava kao pokušaj „obuzdavanja“ vrtoglavog rasta NR Kine, poput onog Vašingtona tokom Hladnog rata prema Sovjetskom Savezu.

Upućeni ne misle da je verovatna jasna presuda arbitraže u procesu pred PCA. Taj i drugi sporovi u Južnom kineskom moru neće biti skoro rešeni i tempirana bomba će nastaviti da otkucava. No, vlade umešane u teritorijalne nesuglasice moraće da rade na rešavanju prihvatljivom za sve strane. Za to su potrebne hladne glave.