Predstavnički dom američkog Kongresa spreman je da pokrene proceduru opoziva odlazećeg predsednika Donalda Trampa već sredinom ove nedelje ako potpredsednik Majk Pens i kabinet odbiju da ga uklone sa tog mesta zbog uloge koju je imao u podsticanju demonstranata koji su izveli nasilni napad na Kapitol.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi izjavila je da će ovo telo nastaviti sa naporima za „hitno“ uklanjanje Trampa uz rezoluciju kojom se od Pensa traži da se pozove na amandman 25. američkog ustava.
Ako ova mera ne dobije jednoglasnu podršku, što se očekuje, Predstavnički dom će glasati o rezoluciji u utorak, a Pens će, kako je rekla Pelosi, imati 24 sata da odgovori.
Ona je najavila i da će Dom „nastaviti sa pokušajima da se pokrene procedura opoziva“ a, iako nije precizirala kada će se to dogoditi, neki od vodećih demokrata su za Gardijan potvrdili da bi proces mogao da se pokrene već sredinom nedelje.
„U naporima da zaštitimo naš Ustav i našu demokratiju, delovaćemo sa najvećom hitnošću, zato što ovaj predsednik predstavlja neposrednu pretnju i za jedno i za drugo. Kako dani prolaze, užas izazvan napadom na našu demokratiju koji je počinio ovaj predsednik je sve veći, a isto tako raste i potreba za hitnom akcijom“, rekla je Pelosi, dodajući da je hitnost neophodna i zbog toga što Trampu mandat ističe 20. januara.
Ona je pojasnila da rezolucija poziva Pensa da „sazove i mobilizuje kabinet kako bi se aktivirao 25. amandman da bi se predsednik proglasio nesposobnim za izvršavanje dužnosti“ i da bi, po proceduri, „potpredsednik odmah preuzeo predsedničke obaveze“.
Pelosi je izjavila da je Tramp „poremećen, neuravnotežen i opasan predsednik SAD“ koji je učinio nešto „toliko ozbiljno da bi trebalo pokrenuti krivični postupak protiv njega“.
Kako navodi Gardijan, ne očekuje se da će Pens preuzeti ključnu ulogu u svrgavanju Trampa iako razgovori o 25. amandmanu već danima kruže Vašingtonom.
Ranije se spekulisalo da će demokrate u Predstavničkom domu pokušati da pokrenu proceduru za opoziv već danas, ali do toga nije došlo.
Jedna od najavljenih strategija bila je da se Trampove akcije osude što pre, ali da se sa suđenjem povodom opoziva u Senatu sačeka sto dana kako bi se omogućilo izabranom predsedniku Džozefu Bajdenu da se fokusira na druge prioritete kada položi zakletvu 20. januara.
„Hajde da damo izabranom predsedniku Bajdenu sto dana koji su mu potrebni“, rekao je Džim Klinbern, demokrata iz Predstavničkog doma i jedan od glavnih Bajdenovih saveznika.
Međutim, do nastojanja da se stvari ubrzaju došlo je pošto je demokratski predstavnik Kolorada Džejson Krou objavio transkript poziva u kojem je vojni sekretar Rajan Mekarti ukazao da „Ministarstvo odbrane smatra da postoje dodatne moguće pretnje domaćih terorista u periodu do inauguracije i na sam njen dan“.
Prema tom transkriptu, Mekarti je rekao da Pentagon „sarađuje sa lokalnim i saveznim snagama bezbednosti kako bi se koordinirale bezbednosne pripreme“ za 20. januar.
Krou kaže da je „veoma zabrinut zbog navodnih izveštaja da su aktivni i rezervni pripadnici vojske bili umešani u pobunu (u Kapitolu)“ i da je zatražio da „vojnici koji će biti raspoređeni na dan inauguracije ne budu naklonjeni domaćim teroristima“.
Republikanski senator iz Pensilvanije Pet Tumi pridružio se svojoj koleginici iz Aljaske Lizi Murkovski, koja je to prva učinila, u pozivima da Tramp „podnese ostavku i ode što je pre moguće“.
„Mislim da je predsednik sam sebe diskvalifikovao iz mogućnosti da ikada više dospe na tu funkciju. A ne smatram da bi mogao da bude izabran ni za bilo šta drugo“, rekao je Tumi.
Treći republikanac, senator iz Misurija Roj Blant, nije išao toliko daleko, ali je upozorio da Tramp mora da bude „veoma pažljiv“ tokom svojih poslednjih dana mandata.
Gardijan piše da se razmatra još jedna ideja povodom odlazećeg predsednika, a to je da se održi zasebno glasanje o tome da mu bude zabranjeno da ikada više dođe na tu funkciju.
Za to bi, potencijalno, bila potrebna samo jednostavna većina sa 51 glasom „za“, dok bi opoziv morao da dobije dvotrećinsku podršku u Senatu sa sto mesta.
Federalni istražni biro i druge agencije nastavljaju sa istraživanjem okolnosti pobune koja je rezultirala upadom u Kapitol u sredu, što uključuje i navode da su zvaničnici iz Pentagona lojalni Trampu blokirali raspoređivanje trupa Nacionalne garde tokom naredna tri sata pošto je zatražena pomoć sa lica mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.