Perfidni sistem za prevaru penzionera preko sistema kol-centara

Turski grad Izmir smatra se centrom za prevare preko kol-centara. Iz tog grada na obali Egejskog mora prevaranti svakodnevno zovu na stotine starijih građana Nemačke s ciljem da ih opljačkaju: pretvaraju se da su tužioci, policajci ili da rade u bankama.

Jedan od prevaranata, muškarac koji ima otprilike 25 godina, bio je spreman da novinarima nemačkog javnog servisa NDR pruži uvid u taj kriminalni sistem. Predstavio se kao „gospodin Jeger“, ali to nije njegovo pravo ime.

„Naterati nekoga da vam poveri svu svoju ušteđevinu samo telefonskim pozivom i glasom je istinsko postignuće“, kaže kriminalac u crnoj kapuljači. Snimljen je na jednom vidikovcu za turiste u Izmiru.

Krađa u milionima

Policija u Nemačkoj svake godine registruje na desetine hiljada takvih lažnih poziva. U Bavarskoj su prevaranti prošle godine na taj način ukrali više od 18 miliona evra, u Donjoj Saksoniji 4,5 miliona. Šteta je ogromna i u drugim pokrajinama: u Berlinu je na taj način ukradeno 2,3 miliona evra, u Hamburgu 2,1 milion, a u Šlezvig-Holštajnu 1,2 miliona. Spisak se tu ne završava.

„Ti slučajevi postali su deo našeg svakodnevnog posla“, kaže glavni policijski inspektor iz Braunšvajga Haug Šalk. U tom, kao i u mnogim drugim gradovima postoji posebno policijsko odeljenje koje se bavi zločinima i kriminalnim aktima nad starim i onemoćalim ljudima.

„Počinioci koji su nam poznati, a koji su napravili sistem tih kol-centara, po pravilu imaju iza sebe kriminalnu karijeru u Nemačkoj“, kaže Hening Vilker, državni tužilac u Osnabriku. Mnogi su prisilno morali da napuste Nemačku ili su pobegli iz straha od hapšenja ili zbog neke presude.

Od Nemačke do turskog kol-centra

Prevare s lažnim policajcima spadaju u organizovani kriminal. „Gospodin Jeger“ iz Izmira koji vara ljude toga je vrlo dobro svestan. „Mi zarađujemo kao niko drugi“, kaže. Njegova „najbolja prevara“ donela mu je 25.000 evra koji su završili „samo u njegovom džepu“. A to je „zaradio“, odnosno „zaplenio“ u roku od pet sati. Ne može se proveriti da li su ti njegovi navodi tačni. Tokom svake prevare, kako tvrdi, on ima grižu savesti. Zato je, kaže, i pristao na razgovor sa novinarima NDR-a.

Odrastao je u jednom nemačkom gradu, koji spada u socijalna žarišta. U Turskoj živi otprilike tri poslednje godine: prvo je bio u Istanbulu, a zatim u Izmiru. Prijatelj ga je regrutovao da „radi“ u kol-centru. Novac je, kaže, bio primamljiv. A on ga troši na zabave, alkohol, prostitutke. Ušteđevina nemačkih penzionera tako se protraći za najkraće moguće vreme.

Uvid u strukture

„Gospodin Jeger“ detaljno opisuje kako funkcioniše prevara i kako se špijuniraju potencijalne žrtve. Kol-centri su dobro organizovani. Prevaranti preuzimaju različite uloge: kao takozvani „filteri“, „zatvarači“ i „berači“.

„Filter“ pronalazi potencijalne žrtve preko telefonskog imenika na internetu. Posebno se traže nemačka imena karakteristična za starije osobe, kao što su Rosvita, Manfred ili Mehthild. Koriste i internet-mape da špijuniraju kvart: znaju nazive okolnih ulica, prodavnica, autobuskih stanica u okolini, kao i adresu najbliže policijske stanice. Te informacije koje su žrtvama poznate, uverljivo se koriste u razgovoru telefonom, a sve u cilju prevare. Čak ni brojevi koji se pojavljuju na ekranu telefona žrtve ne prepoznaju se odmah kao lažni poziv.

Za prikazivanje nemačkih brojeva primaocu poziva koristi se tzv. „Call ID Spoofing“, a poziv u stvari stiže iz inostranstva. Kada „filter“ uoči potencijalnu žrtvu, ona se prosleđuje „zatvaraču“. „Onda on obično zatvara stvar“, kaže „gospodin Jeger“.

To znači da prevarant nagovara žrtvu da preda novac ili dragocenosti saučesniku u Nemačkoj, tzv. „beraču“ koji ima zadatak da pokupi novac i dragocenosti. Čitav sistem o kojem priča „gospodin Jeger“ poklapa se sa saznanjima nemačke policije.

Razmena informacija između Nemačke i Turske

Nemački i turski istražni organi zajedno rade na hvatanju prevaranata i razbijanju lanca prevare. To se veoma često završava uspehom. U septembru 2022. u Turskoj je osuđeno 67 telefonskih prevaranta, a glavni osumnjičeni na stotine godina zatvora. Pa ipak, takve zajedničke istrage koštaju i vremena i novca, a za nemačke vlasti postoje i ograničenja.

„Često je teško nekoga izručiti“, kaže Julija Mejer, državna tužiteljka u Braunšvajgu. „Zato nam je zgodno da Turskoj predamo krivično gonjenje i onda smo sigurni da će se nešto desiti, da će se voditi istraga, da će biti suđenja i da će, u idealnom slučaju, žrtve dobiti bar deo svog novca nazad“. Ali čak i ako počinioci budu uhvaćeni i osuđeni, to još nije garancija da će žrtve dobiti odštetu, odnosno da će im se vratiti deo iznuđenog novca“, zaključuje Mejer.