Pesimizam se širi Evropskom unijom zbog rata u Ukrajini

Pesimizam se širi zapadnim društvima, dve godine nakon početka ruskog napada na Ukrajinu, piše švajcarski list. Tek svaki deseti Evropljanin sada veruje da ukrajinske oružane snage mogu da pobede ruske osvajače, pokazuju rezultati aktuelne ankete koju je naručio panevropski trust mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) sa sedištem u Berlinu.

Pre samo godinu dana, većina građana EU bila je uverena da će Ukrajina uspeti u potpunosti da povrati okupirane teritorije. Sada svaki peti ispitanik veruje u pobeduRusije, dok većina očekuje neku vrstu kompromisnog rešenja između zaraćenih strana.

Ta promena mišljenja je u korelaciji sa sumornom situacijom na frontu i političkim dešavanjima, ukazuje švajcarski list i pritom podseća da je jesenja kontraofanziva ukrajinske vojske propala, da Kijevu dramatično nedostaju oružje, municija i vojnici, a da brojčano nadmoćniji ruski napadači napreduju. Pored toga, izglede Kijeva smanjuju i nedostatak vojne pomoći iz SAD, kao i zabrinutost zbog mogućeg reizbora Donalda Trampa, koji najavljuje da više ne želi da podržava Ukrajinu.

Evropski savet za spoljne odnose meri raspoloženje građana Starog kontinenta još od početka rata. Za potrebe ovog istraživanja, kojim su rukovodiliIvan Krastev i Mark Leonard, anketirano je 17.000 građana Poljske, Švedske, Portugalije, Holandije, Nemačke, Španije, Rumunije, Francuske, Austrije, Italije, Mađarske i Grčke.

Šta je to „ruska pobeda“?

Autori studije podsećaju da je pre dve godine javnost na Putinovu agresiju reagovala „izuzetnom solidarnošću sa Ukrajinom“, ali i strahom od posledica rata. Mnogi Evropljani su tada bili za brzo rešenje sukoba, ako je potrebno i na račun teritorijalnih ustupaka Ukrajine. Godinu dana kasnije, uspesi ukrajinske vojske promenili su percepcije, a sada, posle dve godine, izgleda da je optimizam ponovo ispario.

Pritom su uočljive i nacionalne razlike kada je u pitanju to kakvu politiku bi EU trebalo da vodi. Dok u Švedskoj, Portugaliji i Poljskoj, na primer, većina smatra da „Ukrajini treba pomoći da oslobodi okupirane teritorije“, većina u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj žele da „gurnu Kijev u neku vrstu mirovnog sporazuma sa Rusijom“. Društva u Francuskoj i Nemačkoj su po tom pitanju relativno ravnomerno podeljena.

Anketa ne pokazuje šta ispitanici smatraju da je moguće kompromisno rešenje između zaraćenih strana, niti precizira kako bi izgledala ruska pobeda. O tome se može samo nagađati, ocenjuju autori, ali verovatno je, kažu, da „ideja ruske pobede za mnoge znači da Ukrajina neće moći da oslobodi sve svoje okupirane teritorije“, prenosi „Noje Cirher cajtung“.

„Održiv mir“ ili „mir po ruskim standardima“?

Vidljiv su i znaci umora kada je u pitanju podrška ukrajinskim izbeglicama, navodi se u studiji. U Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, gde je solidarnost s napadnutim susedima u početku bila ogromna, na novopridošlice se sada gleda više kao na pretnju, nego kao na priliku za sopstvenu zemlju. Takav razvoj verovatno je pre svega posledica konkurencije ukrajinske poljoprivrede, koja podriva cene poljoprivrednika u susednim zemljama EU, ocenjuju autori studije.

To je dobra vest za Vladimira Putina, koji se uvek oslanjao na umor Zapada od rata, baš kao i na mogućnost Trampove izborne pobede, piše „Noje Cirher cajtung“: „Rusija bi u tom slučaju, zajedno sa SAD, mogla da pokuša da diktatom natera Kijev na mir, na račun ukrajinskog suvereniteta“.

U tom kontekstu, autori studije Krastev i Leonard zalažu se da šefovi država i vlada EU prilagode svoj jezik trenutnom raspoloženju ,„kako skeptičnoj javnosti ne bi izgledali nerealno“. Izazov je definisati šta u praksi znači biti „za mir“. Lideri Unije mogli bi da počnu tako što će razlikovati pojmove „održiv mir“ i „mir po ruskim standardima“.