Srčani udar, rak i ostale dijagnoze: Pet glavnih ljudi koji bi mogli da naslede Putina

Otkako je preuzeo vlast 1999. godine, Putin se etablirao kao jedan od najozloglašenijih političara u modernoj istoriji, a Rusija je podložna pritiscima, piše britanski Independent, a prenosi zagrebački N1.

Njegov sadašnji mandat ističe sledeće godine, ali prema velikim ustavnim promenama uvedenim 2020. mogao bi da vlada Rusijom do 2036. Međutim, nakon njegove invazije na Ukrajinu i gubitka desetina hiljada njegovih vojnika, posledice njegovog vojnog kockanja doveli su do pukotina prvog puta u njegovom dvadesetogodišnjem rukovođenju.

Uz pojačane spekulacije o njegovom zdravlju, sve se više šuška o mogućem Putinovom nasledniku na čelu Rusije. Pet je glavnih kandidata koji bi mogli da zamene aktuelnog ruskog lidera.
Porodica

Za razliku od drugih diktatora kroz istoriju, Putinova porodica nije u trci da ga zameni, a zna se vrlo malo detalja o njihovoj vezi.

Njegov 30-godišnji brak sa stjuardesom Ljudmilom Skrebnevom okončan je razvodom 2013. godine zbog spekulacija o njegovoj vanbračnoj vezi sa penzionisanom gimnastičarkom Alinom Kabaevom.

Poznato je da je sa Škrebnjevom imao dve ćerke, Mariju Voroncovu (36) i Katerinu Tihonovu (35). Nijedna se ne bavi politikom.

Mihail Mišustin

Ako Putin umre ili iznenada podnese ostavku, Savet Federacije Rusije ima 14 dana da raspiše vanredne predsedničke izbore. Ukoliko ne postupi, oglasiće ga Centralna izborna komisija, dok će privremeni v.d. biti premijer Mihail Mišustin.

Međutim, neki smatraju da je malo verovatno da će Mišustin postati stalni predsednik, jer ne uživa veliku popularnost u Putinovom bližem krugu. Kako prenosi Bi-Bi-Si, Mišustin je imao „nezavidan zadatak da spase privredu“, ali on nema značajniji uticaj na ono što se dešava u rusko-ukrajinskom ratu. Izvori bliski Kremlju kažu da on nije ni bio svestan Putinovih namera za invaziju u punom obimu.

„Ustavno, on preuzima vlast kada je predsednik mrtav ili nesposoban. On je klasičan tehnokratski izbor. Video sam da se to dešava, ali ima i drugih kandidata koji bi popunili istu nišu“, rekao je dr Mark Galeoti za Indipendent.

Dmitrij Medvedev

Poznat kao jedan od Putinovih najbližih saveznika, Dmitrij Medvedev se navodi kao jedan od njegovih potencijalnih naslednika. Prethodno je bio na funkciji predsednika od 2008. do 2012. godine.

Iako su ga nekada smatrali umerenim glasom u Kremlju, stekao je reputaciju Putinovog lošeg policajca, nazivajući Ukrajince „žoharima“ i sve glasnijim pretnjama o nuklearnom oružju.

Takođe je bio premijer od 2012. do 2020. godine, pre nego što je postao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije. Međutim, veruje se da je njegova podređena uloga Putinu oslabila njegovu sposobnost da konsoliduje vlast među ruskom elitom.

Sergej Kirijenko

On je prvi zamenik šefa kabineta od 2016. godine, a takođe je i član najužeg Putinovog kruga bliskih saradnika.

Pored njegovog angažovanja na novopripojenim ukrajinskim teritorijama, veruje se da ima svakodnevni pristup predsedniku i da održava dobre odnose sa svim glavnim ključnim igračima ruske političke elite. Međutim, dr Galeoti smatra da bi Kirijenku bolje bilo da bude operater „iza kulisa”.

Sergej Šojgu

S obzirom na ponižavajuću putanju ruskog rata, Sergej Šojgu više nije verovatan izbor da nasledi Putina, iako se aktuelni ministar odbrane smatra jednim od najmoćnijih ljudi u Rusiji. Šojgu je ranije bio proglašen za najpopularniji političar posle Putina, a poznato je da je blizak aktuelnom predsedniku.

„Pre invazije, apsolutno bih rekao Šojga (kao naslednik), ali njegova reputacija je sada narušena invazijom“, rekao je dr Galeoti. „On i dalje ima relativno visok nivo javne podrške i poverenja i fenomenalan je operater iza kulisa. Dani kada je mogao da bude predsednik možda su prošli, ali kao kreator kralja on bi još uvek mogao da bude zaista uticajan.

Nikolaj Patrušev

Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, poznaje Putina još iz vremena kada su zajedno radili u KGB-u, a bio je i glavni strateg u invaziji na Ukrajinu 2014. i 2022. godine.

Ovaj 71-godišnjak je navodno „jedan od retkih ljudi koje Putin sluša”, a pričalo se da bi njegov sin Dmitrij, ministar poljoprivrede, mogao da bude naslednik.

Među ostalim sugestijama su bili gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, bivši telohranitelj Aleksej Djumin i šef kabineta Dmitrij Kozak.

„To će morati da bude neko ko može da formira koaliciju, ko može da bude prihvatljiv i za tehnokrate i za bezbednosnu elitu“, rekao je dr Galeoti, dodajući da je malo verovatno da će naslednik biti neka od velikih zveri.

„Mislim da će se ruski sistem zapravo prilično brzo izboriti sa krizom i brzo ćemo videti novu političku elitu na čelu koja želi da okonča rat u Ukrajini i konfrontaciju sa Zapadom. Putin će vrlo verovatno postati žrtveni jarac za sve ove greške“, dodao je on.