Pet miliona Rusa napustilo Putinovu Rusiju

U studiji su korišćeni zvanični podaci iz državnog Zavoda za statitistiku Rostat, koji se odnose na Ruse koji su napustili zemlju. Ipak, napominje se da nema pouzdanih podataka koji bi utvrdili tačan broj ruskih emigranata.

Podaci izneti u ovoj studiji prema mišljenju nekih analitičara nisu razlog za brigu. „Ova brojka je očigledno precenjena ili uključuje ruske državljane koji žive u inostranstvu ili tamo poseduju nekretnine“, kaže Andrej Kolesnikov, analitičar iz moskovskog centra Karnegi, prenosi portal themoscowtimes.com. „Politička emigracija ima mikroskopski udeo. To je uglavnom emigracija potrošača, ono što smo nekada zvali ’emigracija kobasica’“, rekao je Kolesnikov.

„Emigracija kobasica“ je izraz koji se često koristi za opisivanje sovjetskih migranata s kraja 1980.-ih i ranih 1990.-ih godina prošlog veka koji su se preselili na Zapad kako bi izbegli loš životni standard i poboljšali svoje materijalno blagostanje.

U postsovjetskom periodu najveći talas iseljavanja zabeležen je od 2016. do 2019, kada je Rusiju godišnje napuštalo oko 300.000 ljudi. Prema statistikama Ujedinjenih nacija navedenim u studiji Takie Dela, više od 10 miliona Rusa trenutno živi u inostranstvu, čime je Rusija odmah iza Indije i Meksika po broju iseljenika.

Ksenija Vladimir (27) živi u Pragu od 2013. Ona se tada preselila sa svojim dečkom, ali je odlučila da ostane trajno čak i nakon što su raskinuli. Dobila je stalni boravak i započela posao pravljenja kolača u Pragu. „Odlučila sam da ostanem zbog višeg životnog standarda, finansijskih izgleda, bolje hrane i boljih mogućnosti putovanja“, rekla je ona za moskovski portal.

Julija Alijeva (30) napustila je ruski grad Stavropolj 2015. kako bi magistrirala u SAD kao stipendista Fulbrajta. Po povratku u Rusiju nije mogla da nađe posao u medijima jer se smatralo da je „prekvalifikovana“. Vratila se u SAD da doktorira.

„Naravno, želim češće da viđam svoju porodicu i prijatelje. Želim da živim kod kuće, a ne da budem večito nomadski migrant, ali nisam sigurna da mogu pronaći mogućnosti za samoostvarenje u Rusiji “, rekla je Alijeva.

Ovaj odliv žena u reproduktivnom dobu dolazi u vreme kada ruska vlada pokušava da poveća stopu nataliteta koji je ispod nivoa od 1990.

„Očuvanje ruskog naroda je naš najveći nacionalni prioritet“, rekao je Putin tokom svog godišnjeg obraćanja o stanju nacije u aprilu.

Ali uprkos programima za podršku majkama i porodicama i ograničenjima usled epidemije koja su značajno zakomplikovala putovanja i imigraciju, procenat Rusa koji kažu da žele da se isele iz zemlje dostigao je najviši nivo u skoro deceniji, pokazalo je letos nezavisno istraživanje Centra Levada. Istraživanje je otkrilo da je svaki peti Rus hteo da emigrira, a mlađi ljudi dvostruko češće od starijih Rusa. To je potvrdila studija Takie Dela, koja je otkrila da je većina ispitanika (55 odsto) napustila Rusiju u životnom dobu od 20 do 40 godina. Takođe su bili veoma dobro obrazovani: 92 odsto su imali fakultetsku diplomu, a 14 odsto doktorirali.

Aleksandra Belijava (26) je poslovni analitičar u Sankt Peterburgu, ali planira da se u bliskoj budućnosti preseli u inostranstvo. Belijava i njen suprug rade za međunarodne kompanije i razmišljaju o preseljenju u neku od zemalja u Zapadnoj Evropi ili SAD.

Beliava kao razlog emigracije navodi političku situaciju i nedostatak ekonomskih mogućnosti.

„Postoji opšti osećaj da ruskim vlastima nije stalo do nas, a mi se ne osećamo dobrodošli u svojoj zemlji“, rekla je Belijava. „Dakle, kakva je svrha biti autsajder ovde sa nižim životnim standardom kada tamo možemo biti vanzemaljac, ali sa višim životnim standardom i većim mogućnostima?“ dodala je.