Pet načina na koje partneri Ukrajine mogu da pobede Putina i oblikuju budućnost

Neki su, navodi, kratkoročni, dok drugi imaju generacijske posledice.

Ali svih pet je, tvrdi Kempe, neophodno da bi se Putinova ubilačka autoritarna pretnja transformisala u istorijsku priliku za civilizovani svet da oblikuje bolju budućnost.

Mogu li ukrajinski prijatelji – posebno oni u Evropi i Severnoj Americi – ne samo da održe, već i ojačaju svoje jedinstvo i solidarnost suočeni sa rastućom Putinovom brutalnošću? Sa globalnim cenama energije i porastom inflacije, mogu li da izbegnu neizbežni zamor među demokratijama i da ostanu fokusirani na ono što se čini dalekom pretnjom?

Da li će ukrajinski dobavljači oružja nastaviti da obezbeđuju Kijevu veće vojne kapacitete uprkos pretnjama Moskve eskalacijom (uključujući moguću upotrebu nuklearnog oružja)?

I sa ovim poboljšanim naoružanjem, mogu li ukrajinske trupe ne samo da zadrže već i da povrate teritoriju koju su okupirale ruske trupe?

Može li NATO da prevaziđe protivljenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – a potencijalno i drugih – skoroj finskoj i švedskoj aplikaciji za članstvo? Može li Finskoj i Švedskoj pružiti zaštitni status dok ne postanu punopravne članice i ubrzati proces pristupanja?

Ako demokratski svet želi da izbegne da vladavina džungle zameni vladavinu prava, sada je vreme za akciju

Može li američki Senat ratifikovati finsko i švedsko članstvo u NATO-u pre letnje pauze, stvarajući ključni zamah?

Mogu li Ukrajina i njeni prijatelji učiniti više da utvrde činjenično tačan narativ da je Putin jedini odgovoran za ovaj smišljeni i ničim izazvani rat? Mogu li efikasnije doći do ruskog naroda kako bi bolje razumeli da je njihov predsednik pokrenuo rat u njihovo ime koji nije bio u njihovom interesu?

Konačno, mogu li SAD i njeni saveznici i partneri strateški poraziti Putina i dovoljno oslabiti rusku vojnu sposobnost tako da Moskva ne bude u stanju da nastavi rat ili ponovi nešto slično negde drugde? Mogu li se NATO i njegovi globalni partneri dovoljno ojačati da efikasnije odvrate ovu vrstu pretnje u budućnosti?

To je duga lista – i to je samo početak.

Suština je u tome da su neočekivana ukrajinska otpornost, snalažljivost, patriotizam i hrabrost pružili slobodnom svetu priliku ne samo da spase Ukrajinu, već i da preokrene godine demokratskog pomaka i autoritarnog oživljavanja.

Ako demokratski svet želi da izbegne da vladavina džungle zameni vladavinu prava, sada je vreme za akciju.

Biće jednako važno u godinama koje su pred nama da transatlantska zajednica prigrli Rusiju i Ruse kao deo sna predsednika SAD Džordža H.V. Buša o Evropi “celovitoj i slobodnoj“. Kreatori politike bi već trebalo da osmisle kako da to ostvare. U međuvremenu, međutim, ukrajinski prijatelji moraju ugušiti Putinovu revanšističku, istorijski izopačenu opsesiju obnavljanjem neke lažne predstave o “drevnoj Rusiji“ na bilo koji način.

Protekla nedelja je podvukla pozitivan zamah ka ovom cilju.

Finska i Švedska su krenule ka članstvu u NATO; Ujedinjeno Kraljevstvo je pooštrilo sankcije koje su probile Putinov zid tajne oko njegove porodice i devojke o kojoj se priča;

Čini se da se ruske trupe povlače iz Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini; a ukrajinske trupe su počele da pokreću kontraofanzivu ka istočnom gradu Izjumu, gađajući ruske linije snabdevanja u regionu Donbasa.

U nedelju su finski predsednik Sauli Niinisto i premijerka Sana Marin zajedno objavili da će njihova zemlja podneti zahtev za članstvo u Alijansi. “Ovo je istorijski dan“, rekao je Niinisto. „Nova era počinje.“

Za one glasove koji i dalje tvrde da članstvo u NATO-u destabilizuje, a ne da obezbeđuje mirniju Evropu, razgovarajte sa zvaničnicima u ove dve zemlje – koji su gledali kako tri baltičke članice NATO-a ostaju bezbedne dok je Rusija nadjačala Ukrajinu, koja nije članica NATO-a.

Erdogan do sada predstavlja najveću opoziciju švedskom i finskom članstvu, na osnovu onoga što Turska kaže da je Švedska dugotrajno skrivala kurdske teroriste.

Ipak, njegov jezik sugeriše da je ovo više pregovarački trik nego nepokretni objekat: “Trenutno pratimo razvoj događaja u vezi sa Švedskom i Finskom, ali nemamo pozitivne stavove“, rekao je on.

Ne samo da Putinov rat nije uspeo da zauzme Ukrajinu, već je takođe podstakao globalne promene koje idu daleko dalje od Finske i Švedske.

Nakon što je 11. maja primio nagradu za istaknuto liderstvo od Atlantskog saveta, italijanski premijer Mario Dragi rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu izazvala “promenu paradigme u geopolitici“.

Dragi je dodao: “To je ojačalo veze između Evropske unije i Sjedinjenih Država, izolovalo Moskvu, pokrenulo duboka pitanja za Kinu. Ove promene su još uvek u toku, ali jedno je sigurno: „one će ostati sa nama još dugo, dugo”.

„Moramo nastaviti da podržavamo hrabrost Ukrajinaca dok se bore za svoju slobodu i bezbednost svih nas“, rekao je on. Trebalo bi da postoji mir, tvrdi, ali je dodao da će „na Ukrajincima biti da odlučuju o uslovima ovog mira, i nikome drugom“.

Ne samo da Putinov rat nije uspeo da zauzme Ukrajinu, već je takođe podstakao globalne promene koje idu daleko dalje od Finske i Švedske

Pretnje istorijske prirode bile su jasne otkako je Putin počeo da okuplja svoje trupe prošle godine za napad 24. februara. Sada su, tvrdi Dragi, prilike jasnije.

“Rat u Ukrajini ima potencijal da još više približi Evropsku uniju“, rekao je on.

“Moramo zapamtiti hitnost trenutka, veličinu izazova. Ovo je evropski čas i moramo ga iskoristiti. Izbori sa kojima se Evropa suočava su brutalno jednostavni. Možemo biti gospodari svoje sudbine ili robovi odluka drugih.”

Ono što Dragija čini optimističnim jeste da se Evropa ne bavi ovim sama, već je ojačana “bezvremenskom vezom“ transatlantskih odnosa.

Sada je test da li sadašnje jedinstvo i zamah ukrajinskih prijatelja mogu da izdrže Putinovu eskalirajuću brutalnost i sopstveni umor.