Pet načina za borbu sa posledicama dugotrajnog kovida

Ovo su samo neki od borjnih simptoma koje doživljavaju ljudi sa dugotrajnim kovidom, sudeći po svedočenjima grupa pacijenata, istraživača i kliničkih doktora sa kojima je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sarađivala od kada su se pojavili prvi slučajevi kovida 19 sredinom 2020, navodi u autorskom tekstu za Gardijan generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.

Uglavnom su dostupni samo podaci iz zemalja sa visokim dohotkom, što znači da trenutno nemamo jasnu sliku o tome koliko ljudi zaista trpi ove posledice.

Trenutne procene su da su desetine miliona, a možda i više, ljudi imali dugotrajni kovid, a oko 15 odsto njih kojima je postavljena ta dijagnoza imalo je simptome tokom najmanje 12 meseci.

To može da pogodi bilo koga, ali prema najnovijim podacima iz SZO i Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME), žene imaju dva puta veće šanse nego muškarci da razviju dugoročni kovid, kao što je veća i mogućnost da će oni koji su hospitalizovani kao ozbiljni slučajevi razviti ovo stanje.

Sudeći po svim interakcijama koje je SZO imala sa onima koji žive sa ovim stanjem, medicinskim osobljem, grupama za civilnu zaštitu i stručnjacima, sasvim je jasno da je ono razorno po živote ljudi i njihovu sposobnost da zarađuju za život.

Dugotrajni kovid je doneo dodatni teret za zdravstvene radnike i zdravstveni sistem uopšte, koji se i dalje bori sa novim talasima infekcija i preopterećenjem osnovnih medicinskih službi koje su ozbiljno ugrožene.

Svet je već izgubio znatan deo radne snage zbog bolesti, smrti, premora, neplaniranog penzionisanja izazvanog dugoročnom invalidnošću, što ne samo da uitče na zdravstveni sistem, već predstavlja i udarac za celokupnu ekonomiju.

Dok se pandemija dramatično promenila zahvaljujući pojavi mnogih alata za spasavanje života, i nazire se svetlo na kraju tunela, uticaj dugotrajnog kovida je u svim zemljama veoma ozbiljan i zahteva hitnu i neprekidnu akciju u skladu sa njegovim razmerama.

Postoji pet elemenata koji su od ključnog značaja za to.

Prvo, veoma je važno da se nastavi sa prikupljanjem svedočenja grupa pacijenata, istraživača i zdravstvenih radnika koji se bore sa ovim stanjem, o kojem i dalje učimo.

Vlade bi trebalo da iskoriste svoje znanje iz prve ruke da pomognu u oblikovanju politika čiji je cilj da se ljudima brzo postavi dijagnoza, pruži podrška i obezbedi tretman.

Takođe je od ključnog značaja da zdravstveni profesionalci informišu ljude da, iako put ka oporavku može da bude dug i ponekad frustrirajući, ljudima bude bolje.

Drugo, najbolji način da ljudi spreče dugotrajni kovid jeste da izbegnu da budu zaraženi, a iako je to esktremno teško s obzirom na intenzivnu cirkulaciju virusa na globalnom nivou, možemo da umanjimo ozbiljnost kovida time što ćemo obezbediti podjednak pristup i adekvatnu upotrebu testova, terapije i vakcina.

Dok je ukupno oko 70 odsto ljudi primilo vakcinu, u zemljama sa niskim dohotkom je vakcinisano svega 22 odsto.

Zbog ove nejednakosti milijarde ljudi su ranjive na infekciju, što će gotovo neizbežno dovesti do povećanja broja pacijenata sa dugotrajnim kovidom.

Svi životi su podjednako vredni, tako da su neophodni usaglašeni napori da se alati za spasavanje života obezbede ljudima kojima su potrebni.

Treće, treba nam je sistematično prikupljanje podataka o pacijentima sa dugotrajnim kovidom.

Trenutno, najveći broj prikupljenih podataka i sprovedenih istraživanja dolazi iz zemalja sa visokim dohotkom, zbog čega nemamo informacije o stanju u zemljama sa niskim i srednjim prihodom.

Neznanje o razmerama ovog izazova ili o različitom stanju širom sveta ili u određenim populacijama pacijenata narušava sveobuhvatni odgovor i onemogućava da naučna zajednica razume prirodu dugotrajnog kovida i najbolje načine za njegovo lečenje.

SZO ima platformu za kliničke podatke koja prikuplja anonimne informacije o pacijentima sa dugotrajnim kovidom.

Četvrto, iako postoje brojna istraživanja o dugotrajnom kovidu, neophodne su kontinuirane investicije u cilju proširenja naučnog razumevanja, kako bi mogli da budu razvijeni bolji tretmani i kliničko lečenje.

I opet, to mora da se sprovodi na globalnom nivou, a ne da bude ograničeno samo na zemlje sa visokim dohotkom.

Kako navodi generalni direktor SZO, ova organizacija će nastaviti da ažurira smernice za kliničko lečenje koje uključuju preporuke za rehabilitaciju, tako da klinički doktori i zdravstveni profesionalci širom sveta imaju pristup najnovijim naučnim podacima.

Na kraju, ljudima sa dugotrajnim kovidom je neophodna briga i podrška.

U zemljama sa klinikama koje su specijalizovane za kovid obično se dugo čeka na prijem, tako da je važno da se počne sa integrisanjem multidisciplinarne brige u zdravstvene sisteme pošto je pacijentima potreban čitav niz usluga.

To podrazumeva, ali nije i ograničeno na, zdravstvene radnike sa stručnošću u oblasti neurologije, psihologije, rehabilitacije, govorne terapije i respiratorne terapije.

Odlaganje kliničkog lečenja pacijenata sa dugotrajnim kovidom ne samo da utiče na kvalitet njihovog života već i na dužinu vremena tokom kojeg će imati simptome.

U ranijoj fazi pandemije, bilo je važno da se preopterećeni zdravstveni sistemi fokusiraju na napore za spasavanje života pacijenata sa akutnom infekcijom.

Međutim, sada je od ključnog značaja da vlade na duže staze investiraju u svoje zdravstvene sisteme i naprave plan kako će se izboriti sa dugotrajnim kovidom.

Taj plan bi trebalo da obuhvati obezbeđivanje hitnog pristupa antiviralnih lekova za pacijente sa visokim rizikom od ozbiljnog oboljenja, investiranje u istraživanja i deljenje novih alata i znanja do kojih se dolazi u vezi sa efikasnijim sprečavanjem, otkrivanjem i lečenjem pacijenata, a isto tako podrazumeva i pružanje podrške fizičkom i psihičkom zdravlju pacijenata, kao i obezbeđivanje finansijske podrške za one koji nisu sposobni da rade, zaključuje šef SZO.