Foto: EPA-EFE/JADE GAO/POOLPalestinski istraživači analiziraju političku budućnost naroda i ulogu ključnih aktera poput Hamas i Palestinske uprave.
Američke novine Njujork tajms objavile su mišljenja pet palestinskih istraživača i analitičara o pet pitanja koja se odnose na političku budućnost palestinskog naroda, ulogu Islamskog pokreta otpora (Hamas) i Palestinske uprave u budućoj vladi, te političke faktore koji mogu odrediti sudbinu palestinske države, prenela je Al Džazira.
Na pitanja su odgovorili: Radža Halidi, direktor Palestinskog instituta za istraživanje ekonomske politike (MAS), Lejla Farsah, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Masačusets u Bostonu, Dana El Kurd, saradnica u Arapskom centru u Vašingtonu DC, Aber Barakat, profesorka na Univerzitetskom koledžu primenjenih nauka u Gazi, i Omar Šaaban, direktor PalThink centra za strateške studije u Kairu.
Koji faktori oblikuju političku budućnost Palestinaca danas?
Halidi je istakao da su dva glavna faktora trenutno izraelske politike i odluke koje Izrael donosi, zajedno sa trenutnom strukturom Palestinske uprave. Naglasio je da podela između Pojasa Gaze i Zapadne obale, kao i kriza legitimiteta postojećih institucija predstavljaju velike prepreke.
Farsah se složila s navedenim, dodajući da regionalne sile poput Egipta, Katara i Sjedinjenih Američkih Država imaju odlučujuću ulogu. Ukazala je na ulogu Palestinske uprave po ovom pitanju, rekavši da su potezi PU koji su razbili palestinsko društvo i njen neuspeh da ga ujedini „neoprostivi“.
Univerzitetska profesorka je dodala da legitimitet Palestinske uprave dolazi iz inostranstva, zahvaljujući podršci Izraela i SAD-a, umesto iz Palestine od palestinskog naroda, te smatra da Palestinci moraju preuzeti kontrolu nad svojom sudbinom.
El Kurd se osvrnula na Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), za koju je rekla da je „izgubila legitimitet i više ne predstavlja palestinski narod“. Takođe smatra da Palestinci moraju uzeti stvari u svoje ruke i tražiti međunarodnu podršku kako bi se oslobodili trenutnih političkih ograničenja.
Može li se Palestinska uprava reformirati? Koja je njena uloga u budućoj palestinskoj državi?
Barakat je naglasila da Palestinci žele vladu zasnovanu na pravdi i iskustvu, a ne na frakcijskoj lojalnosti. Odbacila je ideju da se Palestinska uprava vrati u Gazu pod izraelskim ili američkim uticajem, pozivajući na uspostavu vlasti koja će prioritet dati palestinskom narodu i njegovim problemima.
Halidi smatra da je za Palestinsku upravu „prošlo vreme“, pozivajući se na gubitak pravnog statusa zbog stalnih izraelskih kršenja svakog sporazuma s njom. Predviđa da će Hamas u budućnosti biti glavni deo vlasti palestinskog naroda uprkos tome što ga je rat ozbiljno iscrpeo.
El Kurd je kritikovala što se rasprava o budućoj palestinskoj vlasti fokusira samo na Zapadnu obalu i Pojas Gaze, ističući da je potrebno uključiti Palestince koji žive u Jerusalemu, okupiranim teritorijama i dijaspori, koji su često isključeni iz političkih rasprava o upravljanju.
Farsah je priznala važnost postojećih institucija, posebno Palestinske oslobodilačke organizacije, ali je objasnila da im je potrebna reforma. Ukazala je na to da je decenijama Izrael ubijao palestinske lidere gde god da su bili, što je otežalo političku organizaciju.
Koja je uloga Hamasa u budućem palestinskom rukovodstvu?
Barakat je naglasila da je Hamas neraskidiv deo palestinskog društva i da mora imati ulogu u budućoj palestinskoj vladi, čak i ako to ne znači apsolutnu kontrolu. Smatra da će se ideologija otpora koju pokret zastupa nastaviti bez obzira na njegovu vojnu snagu.
Šaaban smatra da vojni pristup više nije efikasan i predviđa da će regionalne sile sprečiti Hamas da obnovi svoje vojne kapacitete. Predlaže da se Hamas preobrazi u političku i društvenu organizaciju.
Farsah je istakla da je Hamas napredovao vremenom i pokazao političku fleksibilnost. Ipak, smatra da su odluke pokreta doprinele patnjama Palestinaca.
Koje su karakteristike očekivanog budućeg palestinskog rukovodstva?
Šaaban je spomenuo da je na nikada sprovedenim izborima 2021. godine bilo registrovanih 36 izbornih lista, od kojih je 26 predvodila omladina. Istakao je da većina Palestinaca ima manje od 30 godina i da nemaju političke veze ni s Hamasom ni s Palestinskom upravom. Izbori su ključni za stabilnost regiona, te ih međunarodna zajednica treba podržati, naglasio je Omar Šaaban.
Halidi je ukazao na generacijski jaz unutar palestinskog rukovodstva, ističući da u Palestinskoj upravi dominiraju lideri stariji od 70 godina, dok su mlade generacije Palestinaca sistemski marginalizovane u političkom odlučivanju. Pozvao je na uspostavu političkog sistema koji daje mladima mogućnost većeg učešća. Smatra da je Hamas pokazao svoju sposobnost da se suprotstavi Izraelu, što neki Palestinci smatraju važnom političkom lekcijom, pa predlaže pronalaženje načina za integraciju Hamasa u politički okvir koji ne bi bio zasnovan na oružanom otporu.
Koji su sledeći koraci? Jesu li to izbori?
Šaaban smatra da trenutno nije moguće održati izbore, ali očekuje da će se u bliskoj budućnosti pojaviti novo rukovodstvo, koje, kako on predviđa, neće uključivati ni palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, ni Hamas.
U vezi s navedenim, Farsah je istakla snažnu prisutnost palestinskog civilnog društva, te smatra da se moraju uspostaviti demokratski mehanizmi koji će omogućiti mladima učešće u oblikovanju vlastite budućnosti.
El Kurd je ukazala na rastuću raspravu među palestinskom omladinom o neefikasnosti dvodržavnog rešenja, posebno s obzirom na trenutnu percepciju međunarodne zajednice, koja Palestincima ne daje nikakav stvarni suverenitet niti zadovoljava njihove potrebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
