Pet razloga zašto Rusija ne može da plati dugove, a ima novca

Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu najveći su spoljni šok za ekonomiju vrednu 1,8 biliona dolara od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ali do sada se pokazalo izuzetno otpornim na kaznene mere, primećuje Rojters.

Rusija nije platila 100 miliona dolara kuponske kamate na državne obveznice ranije ove sedmice, nakon što je istekao grejs period od 30 dana, a SAD su objavile da nisu ispunile svoje obaveze prema stranim kreditorima.

Kremlj je odbacio tu ocenu. Rusija je platila kamatu u maju, a činjenica da je klirinška kuća Euroclear blokirala novac zbog zapadnih sankcija „nije naš problem“, rekao je portparol Dmitrij Peskov.

Situacija je značajno drugačija od 1918. godine, kada su boljševici odbili da plate svoje dugove, ili 1998. godine, kada Rusija nije platila svoje unutrašnje dugove, napominje Rojters. Moskva danas može i želi da plati svoje dugove, ali je Zapad u tome sprečava.

Jaka valuta

Investitori, ali i sami Rusi, decenijama su izbegavali rublju jer je bila izuzetno slaba i nestabilna.

Pre godinu dana rublja je daleko ojačala u odnosu na dolar svih ostalih svetskih valuta. U sredu ujutru je za dolar trebalo izdvojiti nešto više od 51 rublje. Na vrhuncu krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, za dolar se moglo dobiti više od 124 rublje. Rusku valutu podržavaju prihodi od ruskog izvoza sirovina, smanjeni uvoz i kontrola kapitala, koju su vlasti u međuvremenu ublažile.

Rusija je u prvih pet meseci ove godine zabeležila suficit na tekućem računu od 110,3 milijarde dolara, što je više od tri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci centralne banke.

Crno zlato

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, cena nafte, žila kucavica ruske ekonomije, nije pala ispod 100 dolara po barelu. U utorak je dostigao 117 dolara.

Zahvaljujući visokim cenama nafte, Rusija, drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije, i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, ima na raspolaganju 1 bilion dolara godišnje za ublažavanje efekata sankcija.

Ruski proizvođači prodaju naftu po cenama nižim od onih na londonskom tržištu, ali i dalje visokim, ističe Rojters. Zapadne sankcije su ih primorale da prodaju naftu Kini i Indiji uz popuste do 40 dolara po barelu. Međutim, američki zvaničnici kažu da Moskva i dalje zarađuje više novca od izvoza energije nego pre rata.

Kamatne stope

Neposredno nakon početka invazije, ruska centralna banka podigla je ključne kamatne stope na 20 odsto. Zaduživanje je poskupelo, ali ni približno kao 1998. godine, pre devalvacije rublje, kada je iznosila astronomskih 150 odsto.

Sredinom juna banka ih je smanjila na 9,5 odsto, što ukazuje da bi mogla da ih dodatno snizi kako se inflacija usporava. Cene su u maju bile više za oko 17 odsto nego u istom periodu prošle godine, ali u centralnoj banci procenjuju da će njihov rast u junu oslabiti.

Zaboravljeni „Bušovi bataci“

Građani su odmah po početku invazije počeli panično da kupuju namirnice, poput šećera. Ali panična kupovina je splasnula jer u prodavnicama ima dosta hrane, a banke nisu pod pritiskom štediša koje pokušavaju da dođu do svog novca.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa paničnom kupovinom koja je usledila nakon devalvacije 1998. i nestašice hrane nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Još 1990. godine, da bi ublažile rusku nestašicu hrane, SAD su počele da šalju Rusiji piletinu koju su Rusi nazvali „Bušovi bataki“, prema rečima bivšeg predsednika SAD Džordža H. V. Buša, kopotpisnika sporazuma sa Mihailom Gorbačovim.

Niska nezaposlenost

Stopa nezaposlenosti u Rusiji je u aprilu bila rekordno niska, samo četiri odsto. Neki strahuju da bi realna stopa mogla biti veća jer velike kompanije još nisu počele da otpuštaju radnike, ali je do sada samo tri miliona građana bez posla.

Podaci za maj bi uskoro trebalo da budu objavljeni, napominje Rojters.