Foto: EPA/KATIA CHRISTODOULOUPošto je polovina globalne populacije već glasala ili se spremala da to učini 2024. „godina izbora“ je imala dubok uticaj na demokratije širom sveta.
Sada, kako godina ulazi u svoj poslednji kvartal, postaje sve očiglednije da će 2025. biti podjednako transformativna „godina upravljanja“.
Izborni ciklus 2024. već je doveo do značajnih političkih pomeranja.
U Poljskoj je rekordna izlaznost žena i mladih glasača na prošlogodišnjim opštim izborima donela pobedu ujedinjenoj koaliciji prodemokratskih partija, koja je takođe pobedila na evropskim izborima u junu.
Istog meseca, opšti izbori u Indiji rezultirali su još jednom pobedom premijera Narendre Modija i njegove vladajuće Bharatiia Janata Partije, ali je BJP izgubio svoju parlamentarnu većinu, zahvaljujući regionalnim pokretima i kampanjama za socijalnu pravdu koje su omogućile opozicionim strankama da ostvare značajan uspeh.
A u Senegalu su masovni protesti primorali bivšeg predsednika Meki Sala da odustane od napora da produži svoj mandat odlaganjem izbora.
Samo nekoliko nedelja kasnije, Basiru Diomaje Faje, bivši poreski inspektor koji radi na antikorupcijskoj platformi, ubedljivo je pobedio.
Iako izazovi koji su pred nama mogu izgledati zastrašujuće, ove pobede nude tračak nade, naglašavajući otpornost demokratskih sistema.
Ali kako svet prelazi sa predizbornog ludila 2024. na praktičnu realnost upravljanja, novoizabrani reformistički lideri suočiće se sa teškim zadatkom da ispune svoja obećanja iz kampanje.
Ovo nije lak podvig, čak ni u dobro uspostavljenim demokratijama. Zemlje koje izlaze iz autokratske vladavine suočavaju se sa još većim izazovima, jer nove vlade moraju da rasture ukorenjene mreže lojalista bivšem režimu koji mogu delovati kao kvaritelji i pokušati da blokiraju svaku reformu koja ugrožava njihove interese.
Nedavne političke tranzicije nude važne lekcije za novoizabrane reformističke lidere dok se suočavaju sa onim što nazivamo „pet D“: demokratska (re)konstrukcija, razotkrivanje propagande, razdor, dug i katastrofe.
Prvo, da bi sprečili demokratsko nazadovanje, novoizabrani reformatori moraju ojačati ključne demokratske institucije kao što su zakonodavna vlast, pravosuđe i nezavisne vladine agencije.
Pre svega, treba da zaštite ova tela od uticaja neliberalnih sila, kako stranih tako i domaćih.
U ekstremnim slučajevima, neophodne su sveobuhvatne reforme kako bi se iskorenila ukorenjena korupcija i vratio integritet u javnu upravu.
Ukrajinska Revolucija dostojanstva 2014. je odličan primer. Nakon što je zbacila kleptokratski režim Viktora Janukoviča, nova vlada je – u saradnji sa grupama civilnog društva – pokrenula niz antikorupcijskih mera.
To je uključivalo proveru pravosuđa, jačanje mehanizama odgovornosti i uvođenje alata za transparentnost kao što su baze podataka otvorenog pristupa kako bi se običnim građanima omogućilo da prate korporativne vlasničke strukture i alokaciju državnih resursa.
Drugo, reformistički lideri moraju se suočiti sa sofisticiranim informativnim operacijama koje imaju za cilj podrivanje njihovog legitimiteta.
Tajvan se, na primer, suočio sa nemilosrdnim naporima Kine da destabilizuje svoj demokratski proces lažnim narativima.
U Moldaviji, predsednica Maja Sandu morala je da se odbrani od salve proruske propagande i sajber napada Kremlja i domaćih proruskih frakcija.
Treće, reformističke vlade često nasleđuju zemlje koje su mučene dubokim društvenim i političkim podelama.
Rešavanje ovih dugotrajnih sukoba je od ključnog značaja za nove lidere.
U Gvatemali, na primer, predsednik Bernardo Arevalo se uključio u dijalog sa domorodačkim zajednicama, priznajući vekove nasilja i isključenosti koje su preživeli, istovremeno čineći istinski napor da odgovori na njihove potrebe.
Četvrto, dug može ozbiljno da ugrozi sposobnost nove vlade da sprovede osnovne ekonomske i socijalne programe.
Kada je zambijski predsednik Hakainde Hičilema preuzeo dužnost 2021. otkrio je da su njegovi prethodnici uzeli ogromne, neotkrivene kredite, posebno iz Kine.
Ogroman teret duga Zambije primorao je vladu da troši više na servisiranje kredita nego na zdravstvo, obrazovanje i sanitarije zajedno.
U međuvremenu, proces restrukturiranja ovih dugova se odužio više od tri godine.
Kenija nudi još jedan oštar primer moćne destabilizujuće uloge koju dug može da igra. Ranije ove godine, predsednik Vilijam Ruto bio je primoran da povuče kontroverzni zakon o finansijama koji je imao za cilj smanjenje duga zemlje od 80 milijardi dolara nakon talasa protesta protiv njegovih odredbi štednje koji je ostavio desetine mrtvih.
Na kraju, sa globalnim temperaturama koje rastu alarmantnom brzinom, katastrofe povezane sa klimom postaju sve češće.
Stručnjaci upozoravaju da će deca rođena danas doživeti sedmostruko više ekstremnih vremenskih prilika u odnosu na njihove bake i deke.
Dolazeći lideri moraju uspostaviti snažne sisteme koji omogućavaju brze i efikasne odgovore na krize uz pridržavanje demokratskih principa kao što su transparentnost, odgovornost i uključenost.
Ovo je posebno hitno u klimatski osetljivim zemljama poput Malavija, gde su razorne poplave i suše dovele do neuspeha useva i akutnog nivoa nesigurnosti hrane.
Usred ekonomskih i geopolitičkih previranja, ulozi ne mogu biti veći. Novoizabrani reformistički lideri moraju ispuniti svoja obećanja da će poboljšati životni standard i istovremeno štititi demokratiju.
Neuspeh rizikuje da gurne birače ka populističkim liderima i izloži njihove zemlje domaćoj ili stranoj manipulaciji.
Ali ako uspeju, nadolazeća „godina upravljanja“ mogla bi biti prekretnica, koja bi uvela eru demokratske obnove.
Adam Nelson je viši programski direktor za Aziju i Pacifik u Nacionalnom demokratskom institutu. Kristen Sempl je direktorka tima za demokratsko upravljanje Nacionalnog demokratskog instituta.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
