Petersberški dijalog o klimi ima za cilj da pronađe zajedničke odgovore na mnoge krize koje trenutno pogađaju svet. Međutim, pred poslednji dan sastanka, neke nevladine organizacije su već izrazile razočarenje.
Ministri i predstavnici vlada iz oko 40 zemalja u Berlinu danas nastavljaju razgovore o borbi protiv klimatske krize. Nevladine organizacije izrazile su razočarenje uoči drugog i poslednjeg dana Petersberškog dijaloga o klimi. Sastanak takođe ima za cilj da odredi kurs za svetsku konferenciju o klimi COP27 planiranu za novembar u egipatskom primorskom gradu Šarm el Šeiku.
BUND i Grinpis – ispod očekivanja
Dijalog o klimi se odnosi na reagovanje na blisko povezane krize: klimatske promene,probleme sa snabdevanjem energijom zbog rata u Ukrajini i nestašice hrane u delovima sveta.
„Nadali smo se većoj inicijativi“, rekao je stručnjak za klimu Grinpisa Bastijan Nojvirt za medije. Borba protiv klimatske krize ne bi trebalo da zaostaje za drugim krizama, upozorio je on. I organizacija za zaštitu životne sredine BUND je očekivala više. „Dijalog o klimi u Petersbergu je ispod očekivanja – odnosno davanja glavnih smernica za pregovore o klimi u novembru“, rekao je predsedavajući Olaf Bandt novinarima.
Po njegovom mišljenju, vlada kancelara Olafa Šolca (SPD) mogla je konkretnim finansijskim obavezama da pokaže da je ozbiljna u borbi protiv klimatske krize i da ispuni svoju odgovornost prema zemljama globalnog juga koje su posebno teško pogođene.
Pohvala koncepta za zemlje u razvoju
Savezna vlada je predstavila koncept zaštitnog štita od rizika i štete od klimatskih promena u zemljama u razvoju. Predlog je usmeren na propise za sisteme ranog upozoravanja u posebno ranjivim zemljama, planove predostrožnosti i sisteme brzog finansiranja u slučaju katastrofa.
Humanitarna organizacija za pomoć u borbi protiv gladi u svetu Welthungerhilfe pozdravio je koncept – ali on mora biti od koristi „najugroženijim zemljama“, rekao je Mihael Kun za medije. Za štetu koja je već nastala ili koja se više ne može izbeći, mora postojati šema finansijske kompenzacije, zahtevao je Kuhn.
Šteta u Nemačkoj: 6,6 milijardi evra godišnje
Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) opisala je klimatsku krizu kao najveći bezbednosni problem za sve na svetu. Drugog dana sastanka ona želi da prokomentariše status debate sa svojim egipatskim kolegom Samihom Šukrijem. Nemačka i Egipat su domaćini sastanka u Berlinu.
Na klimatskom samitu UNCOP26 u Glazgovu prošlog novembra, države su se obavezale da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni i da će pooštriti svoje nacionalne klimatske ciljeve najkasnije do kraja godine.
Prema studiji koju je naručilo Ministarstvo ekonomije i zaštite klime, klimatske promene izazvane ljudskim faktorom su od 2000. godine samo u Nemačkoj izazvale prosečnu štetu od 6,6 milijardi evra godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.