„Petkom za budućnost“: Nemci ne haju za klimatske aktiviste

Pre pet godina počela su prilično redovni protesti nazvani „Petkom za budućnost“ čije je zaštitno lice švedska aktivistkinja Greta Tunberg. Pokret je uzeo maha i u Nemačkoj.

Sada je za njih stigao hladan tuš. Prema istraživanju Dojčlandtrend, koje periodično objavljuje javni servis ARD, samo 23 odsto Nemaca kaže da je pokret imao bitnog uticaja na njihovu ekološku svest.

Najmanji uticaj pokret je, očekivano, imao među biračima desničarske Alternative za Nemačku (10 odsto), ali ne stoji mnogo bolje ni kod pristalica Liberala (18 odsto), Demohrišćana (22) i Socijaldemokrata (28).

Opet očekivano, čak 45 odsto simpatizera stranke Zelenih kaže da je pokret „Petkom za budućnost“ znatno uticao na njih.

Tema zaštite klime i ekologije doduše obuzima aktuelnu Vladu kancelara Olafa Šolca. U njoj, osim Šolcovih Socijaldemokrata, sede i Zeleni i Liberali. Te dve potonje partije su sukobljene oko mnogih tema koje se tiču takozvane „zelene agende“.

„Uticaj pokreta na političare nije tako veliki kako u pokretu tvrde“, kaže Sofija Hunger, politikološkinja sa Univerziteta u Bremenu. „Koaliciona vlada je opterećena sopstvenim problemima i nema političke volje za promenama na ovom polju.“

Debata je ipak pokrenuta

Slično mišljenje građani imaju i o pokretu „Poslednja generacija“, koji već više od godinu dana protestuje na ulicama evropskih, posebno nemačkih gradova, lepeći se za asfalt i blokirajući saobraćaj.

Njihove radikalne akcije odbacuje čak 85 posto građana, prema ranijem istraživanju. „Poslednja generacija“ takođe traže od nemačke vlade da pooštri mere u borbi protiv klimatskih promena, uključujući ograničenja brzine na auto-putevima i jače subvencioniranje javnog prevoza.

Međutim, politikolog Robin Selikates sa Slobodnog Univerziteta u Berlinu smatra da je uspeh pokreta „Petkom za budućnost“ u tome što su ipak pokrenuli društvenu debatu o neophodnosti borbe protiv klimatskih promena.

Snaga partija nepromenjena

Inače, u aktuelnom Dojčlandtrendu postavljeno je standardno pitanje o tome za koga bi građani glasali da su izbori u nedelju.

Stanje je manje-više nepromenjeno, što znači – loše po vladajuću koaliciju.

Najbolje prolaze Demohrišćani (28 odsto), sledi Alternativa za Nemačku (22), Socijaldemokrate (16), Zeleni (15), Liberali (7) i Levica koja se korita na četiri odsto što bi je ostavilo ispod cenzusa.