Petogodišnji plan Kine za tehnološku samodovoljnost

Kina to planira kako bi se zaštitila od promena u svetskoj ekonomiji i posebno pretnji kao što su američke sankcije njenim tehnološkim kompanijama, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kinesko rukovodstvo u ponedeljak počelo je sastanak na kojem bi trebalo da bude formulisan ekonomski plan za narednih pet godina s naglaskom na razvoj poluprovodnika i druge tehnologije u vreme kada Vašington prekida pristup američkoj tehnologiji, prenosi Asošiejted pres.

Petogodišnji plan, 14. u nizu od pedesetih godina prošlog veka, osnova je vladinih industrijskih planova u izrazito regulisanoj privredi, ukazuje AP i ističe da Vlada predsednika Si Đinpinga radi na promociji samoodrživog rasta podržanog domaćom potrošnjom i razvojem tehnologije, pošto tenzije s trgovinskim partnerima ometaju pristup izvoznim tržištima i tehnologiji.

Poluprovodnici za računare i pametne telefone, kako navodi AP, predstavljaju pojedinačno najveću stavku kineskog uvoza po vrednosti.

Iako vladajuća partija dve decenije promoviše razvoj poluprovodnika, kineski proizvođači pametnih telefona i drugih proizvoda i dalje se oslanjaju na SAD, Evropu i Japan za procesorske čipove, usled čega, podvlači AP, Peking oseća povećan pritisak pošto je administracija predsednika SAD Donalda Trampa ukinula pristup američkim proizvodima za Huavej u sporu oko tehnologije i bezbednosti.

Dok Komunistička partija želi da se kineska industrija oslanja na domaće dobavljače i potrošače u okviru strategije koju je nazvala „dvostruka cirkulacija“, AP ukazuje da ekonomisti upozoravaju da će to, mada bi moglo da pomogne smanjenju poremećaja od trgovinskih sporova sa SAD i drugim partnerima, povećati troškove i naštetiti produktivnosti.

Na Petom plenumu rukovodstva Komunističke partije, pored izrade petogodišnjeg plana s fokusom na jačanje tehnološke samodovoljnosti i domaće potražnje, takođe će se raspravljati o širokom planu za narednih 15 godina, s ciljevima koji će verovatno opstati tokom ostatka vladavine 67-godišnjeg predsednika Sija đinpinga, ukazuje Fajnenšl tajms.

Posle završetka sastanka Centralnog komiteta Komunističke partije u četvrtak, 29. oktobra, trebalo bi da bude objavljena skica petogodišnjeg plan, koji će u potpunosti verovatno biti objavljen kada ga ratifikuje parlament na sledećem zasedanju, koje bi trebalo da bude u martu sledeće godine.

Peti plenum se održava u vreme pogoršane globalne ekonomije i sankcija SAD, ukazuje britanski list i dodaje da izrada petogodišnjeg plana obično otkriva najveće brige i prioritete kineskog rukovodstva.

Rok za ispunjenje prethodnog sveobuhvatnog cilja postizanja „umereno prosperitetnog društva“ ističe 2021. godine, na stogodišnjicu osnivanja Kineske komunističke partije. Peking je sada, kako navodi Fajnenšl tajms, naznačio da će proširiti fokus na ekonomski rast uključivanjem ciljeva u zaštiti životne sredine, inovacijama i samodovoljnom razvoju u hrani, energiji i čipovima.

Petogodišnji planovi, kao nasleđe komandne ekonomije, ranije su se fokusirali na industrijsko restrukturiranje i održavanje srednje do visoke stope rasta, ali su sada kineski državni mediji izvestili da će u predstojećem planu ciljani rast BDP-a biti manje istaknut, jer zemlja prelazi na visokokvalitetni rast, piše Blumberg.

Ako kineska privreda – koja se već brzo oporavlja od šoka korona virusa – može ostati na putanji rasta poslednjih godina, prevazići će SAD u narednoj deceniji, ističe Blumberg i dodaje da je mogućnost sve većih trvenja sa SAD u osnovi Sijeve strategije za ubrzanje planova za zaštitu Kine od promena u svetskoj ekonomiji.

Iako se očekuje da će na sastanku kineskog rukovodstva ove nedelje u Pekingu rezultati Komunističke partije u smanjenju siromaštva imati istaknuto mesto, pandemija COVID-19 je pogoršala okolnosti koje povećavaju nejednakost, piše Njujork tajms.

Četiri decenije brzog ekonomskog rasta izvukle su većinu ljudi u Kini iz siromaštva i Komunistička partija je obećala da će pomoći onima koji su ostali na dnu. Sijeva kampanja protiv siromaštva je fokusirana na oko pet miliona ljudi koji zarađuju manje od 78 evrocenti dnevno, dok je pre pet godina bilo skoro 56 miliona ljudi s takvim primanjima.

Međutim, kako ističe Njujork tajms, pandemija je razotkrila slabosti u pružanju najugroženijim građanima nešto više od najosnovnije socijalne zaštite, posebno u ruralnim oblastima.

Pojedini stručnjaci upozoravaju da vladin odgovor na krizu favorizovanjem potrošnje na infrastrukturu i poreskih olakšica za kompanije umesto direktne pomoći porodicama, može proširiti jaz između bogatih i siromašnih u Kini, koji je već među najvećim na svetu.

Dok su boljestojeći radnici tokom pandemije uglavnom zadržali posao i imovinu, milioni ljudi s malim primanjima rade manje za niže plate, trošeći ušteđevinu i uzimajući kredite da bi preživeli, navodi list.

Dodaje se da je Kina decenijama ruralno stanovništvo tretirala kao građane drugog reda, ograničavajući im pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i drugim pogodnostima usled strogog sistemu registracije domaćinstava iz vremena Mao Cedunga koji ih je sprečavao da se presele u gradove.

Rani napori Kine u borbi protiv širenja COVID-19, uključujući zatvaranja oblasti širom zemlje, ostavili su stanovnike sela na stotine kilometara od fabrika u kojima rade i mnogi su mesecima nezaposleni, ukazuje Njujork tajms i dodaje da se i njihova deca suočavaju s dodatnim problemima, pošto nemaju internet veze ili opremu za učenje preko interneta.