Picula: Svako ko je razgovarao s Putinom zaključio je da ne namerava da zaustavi rat

I dok Ukrajinci traže proglašenje zone zabrane leta nad njihovom zemljom pad letelice u Zagrebu, Picula je otvorio pitanje bezbednosti u zemljama članicama NATO-a. Na pitanje što su ključne slabosti sistema i šta hitno treba menjati, Piculaje rekao da je incident otvorio vrlo nelagodna pitanja koliko je efikasna protivvazdušna obrana i koliko je efikasan takozvani NATO kišobran, piše HRT.

– Treba poboljšati koordinaciju između država članica, kao i integraciju same NATO obrane. Taj problem očigledno postoji, nije nastao juče, ali se rešenje tog problema ne sme ostavljati za sutra, jer preuzimanje obaveza o nabavci novih sistema naoružanja od strane članica EU i NATO samo naglašava važnost integracije, ili vojnim rečnikom rečeno, interoperabilnosti, rekao je Picula.

– Ja bih da se prisetimo i terorističkih napada u Evropi od pre nekoliko godina, kada se takođe isticao problem efikasnije razmene obaveštajno-bezbednosnih podataka, obaveštenosti država članica EU od kojih su većina i članice NATO-a. Od tada je taj problem postupno rešavan, dodao je.

Komentarišući izjavu sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji upozorava da NATO ima odgovornost da spreči dalju eskalaciju sukoba zbog čega se jača prisutnost snaga na istoku Unije, i da li smatra da li to dovoljno, Picula je rekao kako je SAD više puta uveravao baltičke zemlje i Poljsku da su spremne aktivirati članak pet u slučaju napada na njih te da su aktuelna delovanja usmerena na to.

– Na sastanku NATO-a bilo je dosta reči o važnom pojačanju tog istočnog krila. Naravno, s jedne strane Zapad je i na oprezu jer bi određeni potezi mogli započeti rat daleko većih razmera, istakao je Picula.

– Svaki državnik ili političar koji je razgovarao s Vladimirom Putinom zaključio kako ruski predsednik ne planira da zaustavi rat. Stalno se ponavlja pitanje kako bi NATO odgovorio na eskalaciju sukoba i pretnju koja se odnosi na moguću upotrebu oružja za masovno uništenje, nuklearno ili hemijsko, u i izvan Ukrajine. Jedan od odgovora na tu dilemu je svakako da bi trebalo izraditi različite scenarije i oni moraju biti iskomunicirani  ne samo interno unutar NATO-a nego i vrlo jasno u pravcu Rusije, smatra Picula.

Upitan mogu li zahtjev Moskve za ukrajinskom neutralnošću i demilitarizacijom te inzistiranje Kijeva na povlačenju ruskih postrojbi i ne mijenjanju državne granice biti dobar temelj za uspješan nastavak pregovora dviju strana Picula je odgovorio kako se nada doista da će svaki eventualni sporazum Ukrajine i Rusije, ako do njega dođe, vrijediti više od sporazuma iz Budimpešte iz 1994. kojim se Ukrajina odrekla nuklearnog naoružanja na svom teritoriju u zamjenu za međunarodne garancije za svoju suverenost.

– Moskva je invazijom na Ukrajinu taj sporazum pogazila. I ja sam primetio da su neke poslednje izjave ukrajinskih zvaničnika davale određeni umereni optimizam, ali situacija je svakako neizvesna. Rusi neće tako lako odustati od svojih ciljeva koje su postavili kada su napali Ukrajinu. Podsećam da su u startu odbijeni maksimalistički zahtevi Moskve kojima se praktično ukida suverenost Ukrajine, koju Putin ni ne smatra suverenom nego nekom vrstom zone svog uticaja. Zbog toga Ukrajina i traži snažne garancije Zapada za svoju bezbednost, jer se na severoistoku očigledno graniči s neprijateljskim i nepouzdanim zemljama. Bilo kako bilo, ja mislim da će na sadržaj mogućeg mirovnog sporazuma presudno uticati stanje na ratištima i delotvornost sankcija nametnutih ruskom režimu, odnosno stabilnost Putinove vlasti, naglasio je Picula.