Pistaći, čempres i pčelinji vosak: Koji se sve sastojci kriju u drvenim egipatskim mumijama? 1Foto: EPA/ABIR SULTAN

Zahvaljujući analizi ruševina jedne radionice za balzamovanje, naučnici su otkrili koje su supstance i smese koristili stari Egipćani prilikom mumificiranja mrtvih.

Pošto su ranije o imenima supstanci koje su korišćene za balzamovanje mogli nešto da saznaju samo iz egipatskih tekstova, arheolozi su, do nedavno, mogli samo da nagađaju o kojim se tačno mešavinama i materijalima radi.

Sada su, zahvaljujući molekularnoj analizi ostataka posuda za balzamovanje koje su iskopane na jednom arheološkom lokalitetu na mestu drevnih grobinca u Sakari, došli do novih odgovora, piše Si-En-En.

U podzemnoj radionici za balzamovanje, koja je korišćena u sedmom i šestom veku pre nove ere, pronađena je ukupno 121 posuda.

U istraživanju čiji su rezultati juče objavljeni u naučnom časopisu „Nature“, naučnici u Nemačkoj i Egiptu su izučavali organske ostatke u 31 posudi koje su bile najjasnije označene.

Otkrili su da su drevni Egipćani koristili široku lepezu supstanci za premazivanje tela posle smrti, kako bi smanjili neprijatne mirise i zaštitili ga od gljivica, bakterija i truljenja.

Među materijalima koji su identifikovani nalaze se biljna ulja, poput onih od kleke, čempresa i kedra, zatim različite smole, među kojima je ona od drveta pistaća, kao i životinjska mast i pčelinji vosak.

Arheolozi su takođe imali priliku da utvrde koje specifične supstance su korišćene za očuvanje različitih delova tela.

Tako su, na primer, smola pistaća i ricinusovo ulje korišćeni samo za glavu.

egipat sakara sarkofag
Foto: EPA-EFE/Mohamed Hossam

„Bio sam fasciniran ovakvim nivoom znanja u oblasti hemije“, rekao je koautor istraživanja Filip Stokhamer, profesor praistorijske arheologije istočnog Mediterana na Univerzitetu Ludvig Makimilijan u Minhenu.

„Oni su znali koje supstance treba da stavljaju na kožu – antibakterijske, antigljivične supstance – kako bi koža ostala najbolje moguće očuvana, a da pritom nisu imali nikakva saznja u oblasti mikrobiologije, nisu čak ni znali za bakterije. Ovo ogromno znanje je akumulirano tokom vekova“, dodaje on.

Istraživanjem je takođe utvrđeno da je supstanca koju su drevni Egipćani nazivali „antiu“, a prevodi se kao smirna ili tamjan, bila mešavina brojnih različitih sastojaka, među kojima su ulja kedra, kleke i čempresa i životinjske masti.

Suzan Bek, koautor studije, istraživač na Odeljenju za egiptologiju i kustos Egipatske zbirke na Univerzitetu u Tibingenu u Nemačkoj, kaže da je teško znati u kojoj meri su univerzalno primenjivane supstance otkrivene u Sakari zato što je do sada pronađeno veoma malo radionica za balzamovanje.

Dok mnoge pronađene supstance potiču iz oblasti Mediterana, takođe su otkriveni ostaci damar gume i elemi smole, koje su verovatno poticale iz šuma jugoistočne Azije ili možda tropskih regiona Afrike, što, zaključuju istraživači, ukazuje da je postojala razmena dobara na velikim udaljenostima.

Egipćani su balzamovali i čuvali tela ljudi i životinja sa ciljem da obezbede trajno prebivalište za njihove duše.

Proces mumifikacije, zajedno sa povezanim ritualima, obično je trajao oko 70 dana i smatralo se da pretvara pokojnika iz zemaljskog u božansko biće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari