„Pitanje je da li je ovo zaista pokušaj vojnog puča ili šou po Staljinovom modelu“: Sagovornici Danasa o pobuni u Rusiji

Sagovornici Danasa komentarisali su koliko je to imalo eventualnog uticaja na predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

Boško Jakšić, novinar i spoljno-politički komentator, kaže da jeste, ali da je pitanje ‘na koji način’.

„To ćemo videti. Da li je on shvatio da podele koje su pre svega izbile u vojnim vrhovima njemu znak upozorenja da pojača kontrolu, a samim tim i represiju, što je najverovatnije. To je očekivani pravac uticaja svega ovoga što se dogodilo“, kaže Jakšić.

On dodaje da je važnije pitanje šta će Vagner raditi u Belorusiji, odnosno da li će se angažovati na ukrajinskom frontu.

„Što bi onda bilo opasno, jer je iz pravca Belorusije, Kijev mnogo bliži. Ili će tamo samo stacionirati svoje snage, što je manje verovatno“, kaže naš sagovornik.

Osvrćući će na izjavu bivšeg direktora CIA, penzionisanog generala Dejvida Petreusa, da bi „Prigožin trebalo da bude jako oprezan oko otvorenih prozora“, Jakšić kaže da bi bilo kakav pokušaj fizičke eliminacije vođe Vagnera u ovom trenutku bio najočiglednija optužnica protiv Putina i njegovog režima.

Čedomir Stojković, advokat i predsednik Grupe Oktobar, saglasan je sa Boškom Jakšićem kada je reč o uticaju „državnog udara“ na Putina.

„Apsolutno jeste uticao na Putina. Ovaj vojni udar je pokazao da Putin nema dovoljnu vlast u Rusiji. Pokazao je velika razmimoilaženja unutar same Ruske Federacije“, istič Stojković i naglašava da se britanska vlada već odavno priprema za scenario raspada Rusije.

On dodaje da ovaj „manevar“ sa Vagnerom pokazuje da u Rusij postoji veliki potencijal za građanski rat.

„Ta ideja o građanskom ratu u Rusiji uopšte nije završena ovim povlačenjem Vagnera. Podele u Rusiji su izuzetno velike, kako u vladi, tako i u vojsci, tako i u obaveštajnim strukturama. Ceo Zapad i ceo svet sada vidi da Putin, ne samo što nije nedodirljiv, već da jedna organizovana vojna formacija može da ga skine sa vlasti“.

Stojković kaže da moramo da imamo u vidu da je Rusija „loša u svim aspektima civilizacije“.

„Kao kontrateža tome ona je odlična u manipulacijama, obmanama i lažima. Mi ne možemo sa sigurnošću znati da li je taj vojni udar bio zaista pokušaj vojnog puča ili je bio šou koji je trebao da pokaže Putinu izdajnike unutar njegovih struktura moći“, kaže Stojković.

On objašnjava da bi veštačko izazivanje ovakve pobude pokazalo sve strukture moći koje bi htele da Putinu svrgnu s vlasti.

„Time bi skinuli masku sa svog lica. To je radio Staljin. Organizovao je veštačke pobune, a onda bi se toj pobuni pridruživali brojni ljudi iz njegovog okruženja, koje je on kasnije ubijao“, ukazuje Stojković.

S druge strane, politički komentator, Dragoljub Anđelković kaže da Vagnerova pobuna neposredno nije ugrozila Putina.

„Putin je iz te cele stvari izašao relativno uspešno, pokazujući da može da reši problem“, smatra naš sagovornik.

Anđelković, pak, dodaje da je Putinu na posredan način poslata poruka koja „nije najpovoljnija“.

„Rusko javno mnjenje je bilo podeljeno. Ljudi su posmatrali, a simpatije su bile i na strani Putina i na strani Prigožina. To mu pokazuje da je vreme da traži naslednika za sledeće izbore, jer Rusi nisu protiv ovog kursa, ali jesu protiv toga da je neko 24 godine na vlasti“, ukazuje Anđelković.

Kada je reč o navodnom Prigožinovom boravku u Belorusiji, Anđelković smatra da je Aleksandar Lukašenko, beloruski predsednik, nekad surov, ali osoba koja drži reč.

Anđelković podseća da su beloruski predsednik i vođa Vagnera i ranije imali dobre odnose.

„Lukašenko će njemu garantovati bezbednost na terirtoriji Belorusije. A što se tiče budućnosti, verovatno će Prigožin razmisliti da li da ostane u Belorusiji ili da ode u neku zemlju gde može da nastavi život“, zaključuje Anđelković.

Podsetimo, Jevgenij Prigožin, optužio je u petak ruske vlasti da su namerno pobile njegove borce i najavio udar na vojno rukovodstvo.

Njegove trupe krenule su da zauzimaju gradove u Rusiji, a ruski predsednik Vladimir Putin to je nazvao izdajom.

U subotu kasno uveče, Prigožin je pristao da obustavi pobunu uz posredstvo beloruskog čelnika Aleksandra Lukašenka.