Pitanje klimatskih promena obeležilo parlametnarne izbore u Norveškoj

Status Norveške kao jednog od najvećih proizvođača nafte i gasa nalazio se u centru predizborne kampanje, iako će prelazak sa fosilnih na zelena goriva biti postepen bez obzira na to ko pobedi na izborima.

Prema rezultatima anketa, navodi Rojters, opozicioni laburisti imaju najveće šanse da zamene koaliciju premijerke Erne Solberg, ali će im biti neophodna podrška još najmanje dve stranke da bi obezbedili većinu mesta u parlamentu, što otvara mogućnost za postizborne pregovore.

Norvežani biraju 169 poslanika, dok su među tri kandidata za premijera, osim aktuelne Erne Solberg kao predstavnice konzervativaca, još i laburista Jonas Gar Store, koji se smatra favoritom, i centrista Trigve Slagsvold Vedum. Ranije ankete su pokazale da bi laburisti sa savezničkim strankama mogli da osvoje 85 od 169 poslaničkih mesta, dok bi desničarski blok mogao da dobije 67 mesta.

“Naše politike su efikasne, a zaposlenost raste, tako da bi trebalo da nastavimo tim putem”, rekla je Solberg novinarima nakon što je glasala u svom rodnom gradu Bergenu.

Store (61), milioner i lider laburista, u predizbornoj kampanji je ukazao na društvene nejednakosti i favorit je da zajedno sa svojim saveznicima pobedi na izborima, prenela je agencija Frans pres.

Kao i Solberg, on želi da naftnim kompanijama obezbedi dovoljno vremena kako bi mogle postepeno da prilagode svoje procese proizvodnje zelenim tehnologijama poput vetro turbina.

“Verujem da je uskraćivanje vremena našoj naftnoj i gasnoj industriji pogrešna indsutrijska politika i pogrešna klimatska politika”, rekao je Store prilikom glasanja.

Međutim, analitičari smatraju da bi Store mogao da bude zavisan ili od Crvene partije, koja želi društvene reforme zasnovane na marskističkoj ideologiji, ili od Zelene stranke, čiji je cilj da se obustavi celokupna proizvodnja nafte u Norveškoj do 2035. Još jedna od mogućih opcija za laburiste je i manjinska vlada.

Store kaže da će se njegova vlada fokusirati na smanjivanje emisije ugljenika u zemlji u skladu sa Pariskim sporazumom iz 2015, ali odbija bilo kakav ultimatum kada je u pitanju energetska politika.

Osim toga, on je obećao da će, ukoliko pobedi na izborima, rešiti problem ekonomske nejednakosti tako što će smanjiti poreze za porodice sa niskim i srednjim prihodima a povećati za bogate.

Klimatska pitanja su počela da dominiraju predizbornom kampanjom od avgusta, kada je Međunarodni panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija objavio najoštrije upozorenje do sada da je globalno zagrevanje opasno blizu izmicanju kontroli.

Po objavljivanju ovog izveštaja, norveške stranke su pojačale pozive na okončanje bušenja nafte. Međutim, navodi Gardijan, sudbina naftne industrije koja je učinila Norvešku jednom od najprosperitetnijih evropskih zemalja daleko od toga da je zapečaćena.

Norveška jeste jedan od lidera među zagovornicima zelene energije, pošto zemlja generiše gotovo 95 odsto struje iz hidroenergije i obezbeđuje širok spektar podsticaja da sedam od svakih deset novih automobila budu električni, ali fosilna goriva i dalje čine oko 40 odsto njenog izvoza.

U naftnoj i gasnoj industriji je zaposleno preko 200.000 ljudi, što čini preko sedam odsto ukupne radne snage, i zahvaljujući tome je izgradila svoje bogatstvo.

U Norveškoj je prisutan sve veći pritisak da se zemlja promeni po ugledu na susednu Dansku, koja obustavlja eksploataciju fosilnih goriva i cilj joj je da okonča svu proizvodnju do 2050, kao i da uloži mnogo sredstava u održivu energiju.

Prošlogodišnji izveštaj UN o Norveškoj bio je veoma jasan, pozivajući ovu zemlju da “zabrani dalju eksploataciju fosilnih goriva, obustavi dalju ekspanziju infrastrukture za fosilna goriva i razvije jasnu tranzicionu strategiju za radnike i zajednice”.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da će to biti veoma težak i dugotrajan proces pošto su radnici u ovoj industriji zabrinuti zbog svojih poslova i standarda života za koje smatraju da bi bili ugroženi ukoliko se obustavi eksploatacija nafte i gasa.