Pitanje zabrane hidžaba u fokusu predsedničke kampanje u Francuskoj

Uoči drugog krugog kruga predsedničkih izbora 24. aprila, i Le Pen i njen rival Emanuel Makron, aktuelni šef države, suočili su se u kampanji sa muslimankama koje smatraju da njihov izbor odeće ne treba da ima veze sa politikom, navodi Asošiejted pres.

Makron ne bi zabranio nošenje hidžaba, ali je zaslužan za zatvaranje nekoliko džamija i zabranu pojedinih islamskih grupa, dok Le Pen hidžab naziva „uniformom koju su vremenom nametnuli ljudi koji imaju radikalnu viziju islama“.

Zbog toga mnogi francuski muslimani smatraju da je njihova vera nepravedno stigmatizovana u predsedničkoj kampanji u zemlji sa najvećom muslimanskom populacijom u Zapadnoj Evropi, u kojoj je od 2010. zabranjeno nošenje burki i nikaba.

Makron nastoji da se distancira od Le Pen, tvrdeći da neće menjati propise u toj oblasti, ali brani postojeću zabranu nošenja hidžaba u školama, koja je u skladu sa sekularnim principima francuske države.

Kritičari, međutim, navode da je Makronova vlada podstakla predrasude prema muslimanima, jer je u borbi protiv radikalnog tumačenja islama zatvorila neke škole, džamije i islamska udruženja.

Protivnici Marin Le Pen kažu da je njen odnos prema hidžabu čini opasnom po francusko jedinstvo, zbog stigmatizacije miliona francuskih muslimana.

Le Pen želi da zabrani i klanje životinja po verskim pravilima (ritualno klanje), čime bi francuskim muslimanima i Jevrejima ograničila pristup halal i košer mesu, navodi AP.

Neki strahuju da bi zabrana ritualnog klanja mogla da bude samo prvi korak ka tome da se francuski Jevreji i muslimani osećaju nepoželjno, a možda i ka njihovom odlasku iz Francuske.

Le Pen se zalaže da sve životinje budu omamljene pre klanja, što je neprihvatljivo za Jevreje i muslimane koji veruju da omamljivanje izaziva nepotrebnu patnju životinja i da su njihova ritualna klanja za košer i halal meso humanija.

Odnos prema zabrani hidžaba i ritualnog klanja jedna je od mnogih razlika između Le Pen i Makrona, koji nude suprotne vizije Francuske pred drugi krug izbora. Za razliku od 2017. godine, kada je Makron ubedljivo pobedio Le Pen, sada se očekuje znatno neizvesnija trka.

Francuska Marin Le Pen bila bi više fokusirana na unutrašnja pitanja, u zemlji bi bilo znatno manje imigranata i manje tolerancije prema nehrišćanskim tradicijama, a veze sa EU i drugim zemljama bile bi slabije.

Makron u borbi za drugi petogodišnji mandat uglavnom obećava suprotno. Za razliku od Le Pen, Makron kaže da nije za obavezno omamljivanje životinja pre klanja jer ne želi „Francusku koja sprečava muslimane ili Jevreje da jedu onako kako to njihova religija propisuje“.

Slovenija, Danska, Švedska, Švajcarska, Island i Norveška, kao i Flandrija i Valonija u Belgiji, zabranile su ritualna klanja, što znači da se košer i halal meso mora uvoziti. Potpredsednik Evropskog jevrejskog kongresa Johan Benizri pokušava da ospori te zabrane pred Evropskim sudom za ljudska prava.