„Brutalni zločini Hamasa ne daju Izraelu pravo da izgladnjuje decu“: Profesor Piter Singer o izraelsko-palestinskom sukobu

Ali brutalnost koju je pokazao Hamas nije nastala u vakuumu. Pouka iz onoga što se trenutno događa u Izraelu i Gazi je da nasilje rađa još više nasilja.

Poslednja realna šansa da bude izbegnut tragični sukob između Izraela i Hamasa uništena je jednim ubistvom: atentatom na izraelskog premijera Jicaka Rabina 1995. godine. Ubica nije bio palestinski militant, već izraelski ekstremista koji se protivio sporazumu iz Osla, kojim je Rabin tražio dogovor „zemlja za mir“ koji je bio anatema za izraelske radikale, za koje jevrejski suverenitet u Svetoj zemlji ne može da bude stvar pregovora.

Rabinovo ubistvo dogodilo se na kraju mirovnog skupa kojem je prisustvovalo više od 100.000 Izraelaca, nadajući se okončanju neprijateljstava između Izraela i Palestinaca. U to vreme, ta se nada činila realnom.

Veliku korist od atentata imali su izraelski nacionalisti, pre svih Benjamin Netanjahu, lider desničarske partije Likud. Netanjahu je odbacio sporazum iz Osla jer je njime od Izraela zahtevano da se povuče sa teritorija koje je okupirao posle Šestodnevnog rata 1967. U protestu protiv sporazuma i protiv Rabina, Netanjahu je predvodio lažnu pogrebnu povorku, upotpunjenu kovčegom i omčom za vešala.

U godinama nakon Rabinovog ubistva, a naročito posle neuspeha u postizanju sporazuma u Kemp Dejvidu 2000, desničarski ekstremisti su U godinama nakon Rabinovog ubistva, a posebno posle neuspeha u postizanju sporazuma u Kemp Dejvidu 2000. godine, desničarski ekstremisti su dobili vlast u Izraelu, a izgledi za postizanje održive palestinske države na okupiranim teritorijama su gotovo nestali. U isto vreme, neuspeh sekularnog pokreta Fatah palestinskog lidera Jasera Arafata da obezbedi palestinsku državu doveo je do jačanja islamističkog Hamasa, koji, zajedno sa drugim palestinskim militantnim organizacijama, zasniva svoj legitimitet na ubijanju Izraelaca (kao i onih koji su optuženi sa saradnju sa Izraelom).

Kako je Hamas širio uticaj (kao i nasilje) iz Gaze, koju kontroliše od 2007. godine, na Zapadnu obalu koju su okupirali Izraelci, gde su palestinske vlasti pod kontrolom Fataha nominalno nadležne, sve veći broj Izraelaca je podržavao represivne mere koje Netanjahu obećao. A pošto palestinske vlasti nisu mogle da zaustave nemilosrdno širenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, krug ekstremizma i nasilja se nastavio.

Netanjahu sada predvodi najfanatičniju nacionalističku vladu u istoriji Izraela, koja uključuje ministra finansija Bezalela Smotriča, čije odgovornosti podrazumevaju administraciju velikog dela okupirane Zapadne obale. Smotrič je više puta podsticao nasilje protiv Palestinaca.

U februaru, pošto je jedan Palestinac ubio dva izraelska naseljenika, stotine Izraelaca divljalo je kroz Huvaru, obližnje palestinsko selo, u scenama koje podsećaju na kozačke pogrome nad jevrejskim naseljima u Rusiji više od jednog veka ranije. Izraelci su zapalili Huvaru, pri čemu je jedan stanovnik sela stradao, a mnogi povređeni. I, poput ruske policije dok je pogrom trajao, izraelske snage u toj oblasti nisu intervenisale da zaštite stanovnike ili uhapse počinioce.

Ništa od ovoga ne opravdava zločine koje su nad izraelskim civilima počinili teroristi Hamasa koji su ubili više od 1.000 Izraelaca, većinom bespomoćnih civila, uključujući žene i decu. Užasni video snimci pokazuju kako napadači Hamasa hladnokrvno pucaju na mlade ljude na muzičkom festivalu. Proporcionalno u odnosu na broj stanovnika, u ovom napadu je ubijeno deset puta više ljudi nego u napadu Al Kaide na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001.

Kada Hamas napada izraelske civile, zna da će to dovesti do izraelskih kontranapada u Gazi u kojima će biti ubijeni i povređeni mnogi civili. Hamas locira svoje vojne punktove u stambenim područjima, nadajući se da će ova taktika obuzdati izraelske napade ili barem umanjiti međunarodnu podršku Izraelu.

Hamas navodno drži oko 150 talaca i najavio je da će ubijati po jednog svaki put kada Izrael bombarduje kuće u Gazi bez upozorenja. Lideri Hamasa se sigurno sećaju da je 2011. Netanjahu, kao premijer, bio spreman da oslobodi preko 1.000 palestinskih zatvorenika, od kojih su neki bili teroristi, u zamenu za oslobađanje jednog jedinog zarobljenog izraelskog vojnika, Gilada Šalita. S obzirom na to, oni možda veruju da Izrael neće biti spreman da žrtvuje živote talaca da bi postigao svoje vojne ciljeve.

Ako lideri Hamasa veruju u to, mogli bi da otkriju da su pogrešili. Ostaje da se vidi da li Izrael može da eliminiše Hamas kao vojnu silu, ali je jasno da će u borbi za postizanje tog cilja Izrael morati da bude spreman da izgubi mnogo života, verovatno i vojnika i talaca.

Koliko će daleko Izrael ići u svojoj najavljenoj nameri da uskrati struju, gorivo, hranu i vodu za dva miliona stanovnika Gaze, od kojih su mnogi deca, teško je znati. Ono što je sigurno jeste da brutalni zločini Hamasa ne daju Izraelu pravo da izgladnjuje decu.

U očima mnogih spoljnih posmatrača, stvar palestinske autonomije i državnosti dugo je bila na visokom moralnom nivou.

Sada je ta stvar ukaljana jezivim ubistvima i otmicama – od kojih su mnoga zabeležena na video snimku – izvršenim u njegovo ime.

Paradoksalno, ako Palestinci ikad žele da povrate moralnu visinu, moraju se nadati uništenju Hamasa.

Sve dok Hamas može da tvrdi da ih predstavlja, zlo koje je počinio će kaljati njihovu stvar.

Piter Singer, profesor Bioetike na Univerzitetu Prinston, je osnivač dobrotvorne organizacije „Život koji možete spasiti“ i autor, najskorije, knjige „Oslobođenje životinja sada“ (Harper Perenijal, 2023).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org