Foto: Betaphoto (AP Photo/Fatima Shbair)Moajad čeka u redu da natoči vodu ne obazirući se da li je pitka ili slana. Pitali smo ga: „Od kada čekaš da dođeš na red?“ Odgovorio je gledajući ljude oko sebe: „Od šest ujutro. Ustajem pre nego što svane da natočim vode, nije me briga da li je pitka ili slana, važno je da imamo šta da pijemo“, piše za Al Džaziru Reva Abu Moamer.
Moajad je nastavio: „Dva dana nema ni kapi vode u kući, isključena je. Pre dva dana je puštena na pola sata i ponovo isključena. Ruka mi se slamala od podizanja vode na stepenice.“
Um Jusuf Basal nam je ispričala svoju borbu za dobijanje vode. „Tako mi Boga, natočimo vodu i nosimo je u rukama jako daleko. Ponekad nema pitke vode, pa pijemo slanu. Svi smo bolesni, i deca i odrasli.“
Ispričala je o svojoj želji da stane pred umivaonik i uzme abdest, umesto kanistera u kojem nema dovoljno vode.
Bombardovanje izvora vode
Inženjer Munter Šablak, direktor Vodovodnog preduzeća u Pojasu Gaze (CMWU), ispričao je za Al Džaziru: „Od prvog dana rata u Gazi okupacija je ciljano bombardovala sve na zemlji. Bombardovala je rezervoare za vodu, pumpe, bunare, kanalizacione mreže i postrojenja za desalinizaciju. Jasno je da je sve nestalo usled bombardovanja grada Gaze i severa Pojasa.“
Potvrdio je da je iz grada Beit Latia dobio dojavu u kojoj se navodi da su okupacijske snage uništile sve bunare, postrojenja i skladišta vode u gradu. Pojasnio je da su bombardovana podzemna skladišta vode kao i postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda na jugu Pojasa Gaze kao i u gradu Kan Junisu. Potpuno su uništena i neupotrebljiva. „Ova postrojenja su napravljena uz podršku arapskih i islamskih zemalja“, rekao je.
O patnji stanovnika Gaze Munter je rekao: „Nedostatak struje, neprestano bombardovanje i nedostatak goriva u potpunosti onemogućavaju pružanje vodovodnih i kanalizacionih usluga stanovništvu. Prema izveštajima međunarodnih organizacija i UNRWA-e s početka rata, potreba za vodom po glavi stanovnika u Pojasu Gaze je 100 litara, a danas je to smanjeno na samo šest litara. Zamislite kako će se ova količina vode odraziti na život svakog stanovnika u Gazi.“
Munther je pozvao sve zemlje sveta i međunarodne organizacije da se omogući uvoz neophodne količine vode, uređaja koji pomažu pročišćavanje otpadnih voda, te da se obezbedi voda u centrima za raseljene „pre nego se svet probudi pred ekološkom katastrofom koja će prouzrokovati još veće proširenje bolesti i epidemija među stanovnicima Pojasa Gaze”.
Uništavanje alternativnih rešenja
Komentarišući okupaciono bombardovanje solarnih panela, državnih i privatnih, inženjer Munther Šablak je rekao: „Nažalost, izgubili smo važan i efikasan alternativni izvor za snabdevanje vodom usled okupacionog bombardovanja solarnih panela. Svima je poznata moć bombardovanja i razaranja koja su rezultirala uklanjanjem čitavih zgrada, a ne samo panela.“
Solarni paneli su bili jedan od preostalih alternativnih izvora struje u Pojasu Gaze. Na pitanje o broju solarnih panela koje su uništili okupacioni avioni inženjer Šablak je odgovorio: „Ne možemo proceniti štetu, posebno kada je reč o solarnim panelima, jer rat u Gazi još uvek traje.“
U Pojasu Gaze već dugi niz godina vlada kriza s vodom, a mnoge institucije kažu da je i pre rata stanovništvo dobijalo samo oko 35 odsto stvarnih potreba za vodom.
Prema službenim izveštajima, podzemni rezervoar je gotovo jedini izvor na koji se većina stanovnika Pojasa Gaze oslanja da zadovolje oko 94 odsto njihovih ukupnih potreba za vodom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
