Plaćanju gotovinom skloniji muškarci nego žene

Novo istraživanje Evropske centralne banke pokazalo je i da su plaćanju gotovinom skloniji muškarci nego žene i sredovečni i stariji nego mladi.

Potrošači u zoni evra u 2016. su gotovinom, karticama ili drugim platnim instrumentima obavili 163 milijarde plaćanja u vrednosti od 2.968 milijardi evra.

Uglavnom je reč o svakodnevnim kupovinama i plaćanjima u restoranima i na benzinskim pumpama, kao i u prodavnicama trajnih dobara. Ta plaćanja čine 96 odsto svih transakcija a preostalo se odnosi na plaćanja između pojedinaca, npr. za neke usluge u kući ili davanje novca rođacima, crkvi ili dobrotvornim organizacijama.

Oko 79 odsto svih plaćanja bilo je u gotovini, 19 odsto karticama a dva odsto drugim platnim instrumentima dok je, gledano prema vrednosti, gotovina činila 54 odsto svih plaćanja, kartice 39 a ostali instrumenti sedam odsto.

Rezultati istraživanja ECB znatno se razlikuju zavisno od zemlje, mesta plaćanja, vrednosti transakcije, demografskih karakterisitika.

Gotovina se najviše koristi u zemljama sa juga zone evra, kao i u Nemačkoj, Austriji i Sloveniji, gde se 80 i više procenata računa plati na taj način, a najmanje u Holandiji, Estoniji i Finskoj, između 45 i 54 odsto.

Međutim, ako se gleda prema vrednosti plaćanja, udeo gotovine najveći je u Grčkoj, na Kipru i Malti (iznad 70 odsto) a najmanji u zemljama Beneluksa, Estoniji, Francuskoj i Finskoj (33 odsto ili manje).

U zoni evra muškarci više od žena koriste gotovinu za plaćanja, takođe su joj skloniji stariji nego mlađi ljudi a gledano prema obrazovanju, velike razlike se ne vide.

Istovremeno ispitanici iz svih članica zone evra na pitanje kojem sredstvu plaćanja daju prednost odgovara da su to kartice, mada mnogo češće plaćaju gotovinom. ECB navodi da se to može objasniti činjenicom da je gotovo tri četvrtine plaćanja u vrednosti manjoj od 15 evra. Takođe se tri četvrtine plaćanja odnosi na svakodnevne kupovine, kao i na plaćanja u restoranima i kafeima.

Samo osam odsto transakcija bilo je u vrednosti većoj od 50 evra a samo 14 odsto su bila plaćanja u prodavnicama trajnih proizvoda ili na benzinskim pumpama.

Istraživanje ECB pokazalo je da se „keš“ ne koristi samo za plaćanja, već ga gotovo četvrtina ispitanika i čuva kod kuće kao rezervu za hitne potrebe.

Podaci ukazuju i da je prosečna vrednost plaćanja u zoni evra u gotovini 12,38 evra pri čemu je na Kipru, u Luksemburgu i Austriji prosek između 16,6 i 17,8 evra a u Španiji, Letoniji, Francuskoj i Portugaliji između 7,5 i 8,8 evra.

Istovremeno je najviša prosečna vrednost plaćanja karticama zabeležena u Luksemburgu, Nemačkoj i na Malti, između 51 i 71 evro, a najmanja u Slovačkoj, Estoniji i Letoniji, između 14 i 16 evra.

Istraživanje je obavio briselski Kantar pablik u tri „talasa“ između oktobra 2015. i jula 2016. Ukupno je obuhvaćeno 92.080 ispitanika i 198.600 plaćanja.