Plan šefice EK se ne podudara s analizama instituta u EU: Da li je Ursula fon der Lajen dala prazna obećanja oko proširenja Unije?

U najnovijoj zajedničkoj analizi instituta u sedam članica EU pod naslovom „Prošrivanje na čekanju: Cena koju plaća EU“, ukazuje se na to da različiti modeli ugrađivanja novih zemalja u članstvo EU – od postepenog, faznog uklapanja u pojedine sektore, pa do pridruženosti, „ne jamče konačno članstvo, a nose moguću cenu neproširivanja“.

U studiji koju su objavili italijanski Institut za međunarodna pitanja (IAI) i Grčka fondacija za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) se ukazuje na to da je „razočaranje na Zapadnom Balkanu u pogledu članstva u EU možda najbolji pokazatelj šta je cena neproširivanja, odnosno previše rastegnutog modela zasnovanog na zaslugama“.

U programu Fon der Lajen stoji da će EU podržati zemlje kandidate za prijem u Uniju tako što će raditi na investicijama i reformama i integrisati ih „gde god može“ u evropske procese odlučivanja.

Analitički centri u Italiji, Grčkoj, Belgiji, Poljskoj, Češkoj, Litvaniji i Finskoj naglašavaju da je „ruska invazija na Ukrajinu organski povezala pitanje proširivanja EU s ustrojstvom, poretkom bezbednosti u Evropi“.

„Ali brza obećanja o članstvu i ponovno usredsređenje na proširivanje“ su, navodi se u zajedničkoj studiji, „izazvala očekivanja niza (potencijalnih) kandidata, mada bez jemstva za prijem u članstvo“.

Ocenjuje se da će ta neispunjena očekivanja imati „pogubne posledice“ ne samo za susedstvo EU, već i za Evropu i njenu ulogu u svetu.

Po analizi „Proširivanje na čekanju: Cena koju plaća EU“, razočaranje na Zapadnom Balkanu zbog dugo i veoma rastegnutog procesa pristupanja na temelju zasluga je dovelo do „niskog nivoa privrednog razvoja, zarobljenih država, urušavanja demokratije, kao i sve veće zavisnosti od autoritarnih trećih zemalja“.

Ursula fon der Lajen je predočila da će Evropska komisija u novom mandatu podržati zemlje kandidate za članstvo investicijama i reformama.

Naglasila je da će pristupanje uvek biti proces zasnovan na zaslugama i da će obezbediti „da sve zemlje budu spremne pre pridruživanja“, isto kao i sama EU koja ozbiljnim preustrojstvom mora da se osposobi za to.

„Vladavina prava i osnovne vrednosti i dalje će biti kamen-temeljac politike proširenja EU i temelj reformisane i proširene Unije u budućnosti“, kazala je ona.

U studiji instituta sedam članica Unije se ocenjuje da su „odsustvo jasnih izgleda za Zapadni Balkan i zemlje Istočnog partnertstva, uz ograničen pristup finansijskim i tehničkim sredstvima EU, glavni razlozi njihovog ekonomskog zaostajanja i niskog bruto društvenog proizvoda“.

Kad je reč o demokratiji, kako se ukazuje, „proces proširivanja je postao manje zasnovan na zaslugama, a više podložan političkim razlozima i bilateralnim sporovima s kandidatima za članstvo“.

„Usporavanje postupka proširivanja je smanjilo učestalost nagrađivanja za napredak, uz smanjenje poverenja između kandidata na Zapadnom Balkanu i EU“, kažu tvorci analize iz sedam članica EU.

„To je dovelo do demokratskog nazadovanja na Zapadnom Balkanu, nepredvidivosti napretka u procesu pristupanja, dok su šture nagrade za reforme na minimum svele pobude da se ispune uslovi EU“, ukazuje se u studiji.

Naglašava se da se to „najviše ispoljilo na polju demokratije i vladavine prava, jer bi reforme politički i finansijski tu imale najvišu cenu za političke elite“.

Tvorci analize u zaključku naglašavaju da je otud od suštinske važnosti da „jasnoća bude potpuna oko toga da li se ide na puno članstvo ili pridruženi status“.

Takođe da „verodostojnost, uverenje u proširivanje kao postupak utemeljen na zaslugama, znači da će reforme biti nagrađene napretkom ili novcem iz fondova“.