Planira li Rusija u Moldaviji napad pod „lažnom zastavom“?

Ruski obaveštajci rekli su ranije ove sedmice da predsednica Moldavije Maja Sandu planira vojnu operaciju u Pridnjestrovlju, koje graniči s Ukrajinom. Sandu je u utorak položila zakletvu za svoj drugi predsednički mandat.

Dan nakon njene zakletve, rusko Ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da NATO pretvara Moldaviju u centar oružja za Ukrajinu, što je optužba koja će vjerovatno samo dodatno potaknuti strahove da bi Moskva mogla tražiti opravdanje za potencijalnu akciju protiv svog manjeg susjeda.

Evo više o tome šta se događa s Rusijom i Moldavijom i šta se može očekivati.

Šta je Rusija navela?

U ponedeljak je ruska Spoljno obaveštajna služba (FIS) objavila da moldavska predsednica Sandu planira vojnu operaciju u Pridnjestrovlju. Ruski obavještajci predviđaju da bi vojna operacija mogla eskalirati u rat.

Šef njenog ureda, Adrian Balutel, odbacio je tvrdnje, insistirajući na tome da zemlja nije imala takve planove vojnog ulaska u Pridnjestrovlje, iako tvrdi da je taj teritorij deo Moldavije.

Zatim je u sredu Rusija dodala novu optužbu – da je NATO pod vođstvom SAD-a prebacio veliku količinu oružja u Moldaviju poslednjih meseci.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je da Moskva veruje da je ovo oružje u konačnici bilo namenjeno Ukrajini. Navela je Sanduine prozapadne sklonosti kako bi pojačala svoje tvrdnje.

Posljednjih mjeseci ruski predsednik Vladimir Putin sve više sugeriše da bi Kremlj potencijalno mogao tretirati ne samo Ukrajinu, već i druge zemlje koje joj pomažu u ratu protiv Moskve, kao neprijatelje koje bi mogao napasti.

Koje su brige zbog ‘lažne zastave’?

Otkako je Rusija pokrenula svoju potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Sandu je digla uzbunu da bi Moldavija mogla biti sledeća meta Moskve, pozivajući zapadne čelnike da se pozabave zabrinutošću Moldavije.

Kada je Sandu ove sedmice u glavnom gradu Kišinjevu položila zakletvu za svoj drugi mandat, rekla je: “Uspjeli smo širom otvoriti vrata Evropske unije.”

Moldavija je zemlja kandidat za EU od juna 2022. godine, čekajući da Brisel službeno prihvati njezin zahtev za pridruživanje.

Poslednje optužbe Kremlja, kažu analitičari iz Instituta za proučavanje rata sa sjedištem u Vašingtonu, mogle bi biti deo većeg plana za ometanje pridruživanja Moldavije Evropskoj uniji (EU), njenom destabilizacijom.

Kremlj, upozorio je ISW u izveštaju, takođe bi mogao postavljati uslove “za operaciju pod lažnom zastavom u Transnistriji”.

U izveštaju objavljenom ranije ove godine, londonski think tank Chatham House naveo je da istraživanje koje je proveo “sugeriše da Moskva takođe cilja na moldavski javni informacijski prostor otrovnim dezinformacijama”.

Služba nacionalne sigurnosti Moldavije takođe je navela da su proruski oligarsi u Moldaviji platili milione evra za organizovanje protivladinih protesta i počinili izbornu prevaru.

To uključuje bivšeg moldavskog parlamentarca Ilana Šora, koji je u januaru osuđen u odsutnosti zbog optužbi za prevaru.

U međuvremenu, Moldavija se suočava s energetskom krizom. Moldavija godišnje dobija oko dve milijarde kubnih metara plina iz Rusije. Od 2022. sav taj plin šalje se u Pridnjestrovlje.

Pridnjestrovlje zatim Moldaviji prodaje električnu energiju proizvedenu korišćenjem ruskog plina.

Međutim, ovaj plin dolazi plinovodom koji prolazi kroz Ukrajinu. Kijev je sada odlučio da više neće dopustiti tranzit ovog plina.

Sandu je optužila Gasprom, ruskog plinskog diva, da je odbio razmotriti korišćenje alternativnog plinovoda i pokušala je pripremiti Moldaviju za, kako je rekla, “oštru” zimu bez ruskog plina.

Očekuje se da će rusko snabdevanje plinom Moldaviji prestati 1. januara 2025. Početkom decembra, Moldavija je proglasila vanredno stanje zbog nadolazeće nestašice.