Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da će hrvatsko predsedavanje Evropskoj uniji kroz majski samit u Zagrebu dati zemljama Zapadnog Balkana jasnu evropsku perspektivu, jasan vremenski okvir, ali i metodologiju budućih pregovora za članstvo u EU.
Gosutujući u programu televizije Frans 24 (TV France 24), Plenković je ponovio da se očekuje predstavljanje predloga o određenim modifikacijama metodologije pregovaračkog procesa i dodatan izveštaj o napretku Severne Makedonije i Albanije, prenela je Hina.
On je izrazio nadu da će to dovesti do „postizanja političkog rešenja“ i da će „vratiti poverenje te dve zemlje pre zagrebačkog samita“ EU i Zapadnog Balkana u maju.
Upitan hoće li poraz Kolinde Grabar-Kitarović na predsedničkim izborima nepovoljno uticati na njegovu Hrvatsku demokratsku zajednicu na sledećim parlamentarnim izborima, Plenković je rekao da je vlada zaslužna za rast privrede i da je „učinila veliki pomak po pitanju veće solidarnosti u društvu i povećanja plata“.
„Predsednički izbori su personalizovani izbori. Čestitamo izabranom predsedniku (socijaldemokrati Zoranu Milanoviću) i cenimo ono što je naša predsednica Kolinda Grabar-Kitarović učinila zajedno s vladom na medjunarodnoj sceni“, rekao je Plenković.
On je ocenio da EU i Velika Britanija u narednih nekoliko meseci treba da „pokažu zrelost“ i dogovore buduće odnose u ključnim oblastima do kraja 2020. godine.
„Sada nam je potrebna jasnoća, predvidivost i razumno planiranje za naše gradjane i naše zemlje. To je naš cilj sledećih nekoliko meseci“, kazao je Plenković.
Britanci treba da izadju iz EU 31. januara, posle čega će uslediti pregovori dve strane o o budućim odnosima. Zbog toga je Bregzit, uz novi višegodišnji finansijski okvir i mogućnosti proširenja EU, jedan od glavnih izazova hrvatskog predsedavanja Savetom Evropske unije.
Govoreći o novom budžetu EU, Plenković je naveo da kompromis treba da bude postignut izmedju „razvijenijih zemalja koje su u klubu preko 60 godina, onih koje su se kasnije priključile, onih koje su prešle iz nedemokratskog sistema i ušle u EU pre 15 ili, kao Hrvatska, pre sedam godina“.
Hrvatski premijer je rekao da manje razvijene zemlje „treba postepeno da se približavaju standardu života najrazvijenijih zemalja“ EU i dodao da je akcenat za period od 2021. do 2027. potrebno staviti i na klimatske promene, bezbednost, migracije, inovacije, obrazovanje i druga pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.