Roditeljima bebe koje su rođene posle 1. septembra, a koji žive u selu Huangzhugen u južnoj kineskoj provinciji Guangdong biće isplaćivano 510 dolara mesečno, piše kineski Global tajms.
Podsećaju da je zbog demografske krize vlada prošlog meseca donela zakon kojim se uklanja ograničenje na broj dece.
Porodice će, ukazuje se, primati mesečne subvencije sve dok njihove bebe ne napune dve ipo godine. Subvencije čija je ukupna vrednost nekoliko miliona juana navodno je donirao bogataš iz sela, prenosi lokalna štampa.
Politika troje dece poslednja je mera u nastojanjima vlasti da povećaju stopu fertiliteta u državi čije stanovništvo stari a sami time se i smanjuje radna snaga. Vlada je najavila promenu politike samo nekoliko nedelja po objavljivanj rezultata prošlogodišnjeg popisa koji je pokazao da kinesko stanovništvo raste najsporijom stopom u poslednjih nekoliko decenija.
Deo vladinog plana uključuje finansijske podsticaje u mnogim delovima zemlje.
Okrug Linze, na severozapadu pokrajine Gansu, nudi subvencije za nekretnine u iznosu od 6.200 dolara za parove koji imaju dvoje ili troje dece, piše Global tajms.
Lokalna vlada, takođe, planira da ponudi novčane subvencije u iznosu do 1.500 dolara po bebi godišnje za porodice sa dvoje ili troje dece. Pandžihua, grad u provinciji Sičuan, takođe isplaćuje porodicama sa dvoje ili troje dece mesečno 80 dolara po bebi.
Slične mere sprovedene su u drugim azijskim državama sa sličnom demografskom slikom.
Tako je recimo japanski grad Nagi, gde se jednokratna plaćanja povećavaju od prvog deteta, kažu, postigao demografski uspeh. U Singapuru, koji ima jedan od najnižih nataliteta u svetu, vlada je prošle godine ponudila jednokratnu uplatu roditeljima.
Ipak, u Kini je službeni podsticaj za povećanje broja beba naišao na kritike mnogih žena i mladih ljudi koji kažu da nije učinjeno dovoljno na rešavanju glavnih problema koji ih sprečavaju da imaju više dece: ukorenjene nejednakosti polova, očevi koji nemaju pravo na prodiljsko odsustvo, porast troškova života i smanjenje mogućnosti zaposlenja.
Da bi imale više dece, žene neretko moraju da žrtvuju karijeru ili mogu se suočiti sa povećanom diskriminacijom na radnom mestu – pogotovo jer se od njih i dalje očekuje da su prvenstveno odgovorne za brigu o deci i kućnim poslovima. Budući da više žena nego ikad stiče fakultetsko obrazovanje i ulazi u radnu snagu, manje ih je spremno na tu žrtvu.
Problem je izraženiji u gradskim središtima, gde su troškovi života veći, veća je konkurencija za radna mesta, a mnogi se žale na stagnaciju plata. Ipak, kako se ukazuje, prepreke postoje i u ruralnijim, manje gusto naseljenim područjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
