„Pobeda Rusije je neizbežna“, „Ukrajina je veštačka tvorevina“: Dvanaest mitova o ruskoj agresiji na Ukrajinu

Mit 1

Pobeda Rusije je neizbežna. Ili će Rusija pobediti u ratu ili će sukob dovesti do Trećeg svetskog rata. Zapadna vojna podrška Ukrajini eskalira situaciju i produžava patnje. Jedini put ka miru je demilitarizacija Ukrajine.

Izuzetna otpornost, odlučnost i borbeni duh Ukrajine su iznova i iznova dokazali da izgledi Kremlja u njegovom agresorskom ratu signaliziraju sve osim pobede.

Međunarodna zajednica zatražila je hitan prekid ofanziva u Ukrajini i bezuslovno povlačenje ruskih snaga izvan međunarodno priznatih granica Ukrajine. Otkako je Rusija pokrenula rat, Ukrajina je uspešno zaustavila napredovanje osvajača I oslobodila značajnu teritoriju od ruske privremene vojne kontrole.

Ukrajinske snage su takođe ozbiljno nagrizle rusku vojsku. Kako se navodi u analizi portala EuvsDisinfo, ruski predlozi za prekid vatre ili mirovne pregovore nisu iskreni, već samo PR trikovi. Kada se pažljivo analiziraju, oni otkrivaju imperijalističke ruske zahteve da se Ukrajina preda i odrekne dela svoje teritorije i suvereniteta.

Pravi put ka miru je potpuno povlačenje ruskih snaga izvan međunarodno priznatih granica Ukrajine i potpuno napuštanje njene agresivne politike. Rusija je započela rat u Evropi uz očigledno nepoštovanje međunarodnog prava, posebno Povelje UN.

Mir se ne može postići puštanjem da se nenaoružana Ukrajina suoči sa visoko militarizovanom Rusijom.

Mit 2

Rusija je u ratu sa Zapadom. Ukrajina je samo proksi NATO-a i bojno polje. Rusija se brani od agresora Ukrajine.

Rusija je pokrenula punu invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. i Ukrajina se od tada brani.

Lažna tvrdnja da je Ukrajina agresor je klasična taktika Kremlja da se Rusija prikaže kao žrtva, a ne agresor. Iako je ovaj narativ apsurdan za većinu sveta, za sve izolovaniju javnost u Rusiji on služi kao poklič za mobilizaciju javne podrške autoritarnoj politici Kremlja.

Proputinovski dezinformacioni narativ u kojem se lažno tvrdi da se Rusija bori protiv Zapada u Ukrajini je uzeo maha nakon što je Ukrajina pokrenula uspešnu kontraofanzivu protiv ruskih osvajača.

Proputinovski analitičari posebno vole da koriste ovaj narativ kad god Ukrajina dobije vojnu podršku od svojih zapadnih partnera ili kada Rusija gubi kontrolu nad privremeno okupiranim teritorijama u Ukrajini.

Ni EU, ni Zapad, ni NATO nisu objavili rat Rusiji. EU, SAD i mnoge zemlje članice NATO-a pružaju Ukrajini vojnu pomoć kako bi joj pomogle da odbije agresiju Rusije, ali one nisu uključene u borbu.

Mit 3

Ukrajina traži nuklearno oružje, napada civilnu nuklearnu infrastrukturu i krije oružje u nuklearnim elektranama. Ukrajina radi na „prljavoj bombi“. Bilo bi legitimno da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine.

Taktika je jasna. Rusija zastrašivanjem koristi racionalnu averziju javnosti prema nuklearnom oružju, a sve ratobornija retorika usmerena na Ukrajinu je stalna nit koja se provlači kroz ratne narative.

Uprkos stalnim optužbama iz Kremlja, nema dokaza da je Ukrajina ikada radila na stvaranju nuklearnog oružja za upotrebu protiv Rusije ili bilo koga drugog. U stvari, Ukrajina je zemlja bez nuklearnog oružja od 1994. godine kada je potpisala Budimpeštanski memorandum.

To je jedna od retkih zemalja na svetu koja se odrekla nuklearnog arsenala, pošto je eliminisala oružje koje je nasledila od Sovjetskog Saveza. Rusija je, s druge strane, zgodno zaboravila obavezu koju je dala kada je potpisala sporazum kojim potvrđuje da će poštovati nezavisnost, suverenitet i granice Ukrajine.

Rusija je iskoristila optužbe da Ukrajina pokušava da napravi „prljavu bombu“ kao izgovor za veću eskalaciju rata. Ukrajina je pozvala IAEA da istraži lokacije za koje je Rusija rekla da se koriste za razvoj prljavih bombi. IAEA nije pronašla dokaze da Ukrajina razvija nuklearne materijale.

Jednako su neosnovane i tvrdnje da Ukrajina namerno oštećuje sopstvenu civilnu nuklearnu infrastrukturu. U stvari, Ukrajina i SAD su u više navrata pokušavale da smanje napetost oko nuklearne elektrane u Zaporožju.

Mit 4

Cela Evropa je podržavala invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, baš kao što Evropa sada podržava nacističku Ukrajinu. Rusija nastavlja Veliki otadžbinski rat u Ukrajini da bi oslobodila svet od nacista.

Kremlj je dosledno koristio ovu zgodnu dezinformaciju tokom celog rata da dehumanizuje i ocrni Ukrajince. Putinov prikaz Rusije kao modernog krotitelja nacizma je klasičan primer projekcije – način da Kremlj prebaci krivicu sa sopstvenih destruktivnih akcija.

Optužbe da je cela Evropa podržavala invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez su više nego bizarne. Rusko pozivanje na borbu protiv nacizma kako bi se pokrenuo snažan psihološki ili emocionalni odgovor nije samo manipulativno, već je i potpuno smešno, posebno imajući u vidu okretanje Kremlja ka otvoreno antisemitskoj retorici.

Mit 5

Ukrajina je veštačka tvorevina, a ne suverena država. Ukrajinske zemlje su istorijski ruske. Narod tih zemalja je slobodno izrazio svoju političku volju da se vrati u Rusiju i patriotska dužnost Rusije je da ih oslobodi i zaštiti.

Ukrajina je suverena država sa sopstvenim identitetom i dugom istorijom. Negiranje državnosti i suvereniteta Ukrajine je još jedan narativ dezinformacija koji prokremljovski stručnjaci godinama prodaju.

Kada je Rusija pokušala da opravda nezakonito otimanje zemlje organizovanjem lažnih referenduma na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, nije bilo iznenađenje da je prokremljovski dezinformacioni sistem ponovo krenuo u akciju kako bi osporio suverenitet Ukrajine.

Prokremljovski stručnjaci su često koristili istorijski revizionizam kao taktiku manipulacije da usmere javni diskurs ka podršci aktuelnoj politici Kremlja, uključujući pokušaje ilegalnog pripajanja privremeno okupiranih teritorija u Ukrajini. Putinova opsesija ponovnim pisanjem istorije je podjednako dobro dokumentovana.

U referendumima nije bilo ničeg slobodnog i demokratskog. Birači su bili primorani da glasaju sa naoružanim vojnicima koji su išli od vrata do vrata kako bi prikupili glasove, što je u direktnoj suprotnosti sa ustavom Ukrajine. Čitav proces je prekršio međunarodno pravo i osuđen je rezolucijama UN o aneksiji. Odluka o aneksiji ilustruje imperijalističku prirodu ruskog ratovanja.

Mit 6

Rusija se bori u Ukrajini protiv zapadnog imperijalizma i neokolonijalizma kako bi stvorila multipolarni svetski poredak u kojem se zemlje ne mešaju u unutrašnje stvari jedne druge.

Režim Kremlja dugo je pokušavao da se javno proglasi kao antiimperijalistički i antikolonijalistički. Međutim, brutalni agresivni rat Rusije protiv Ukrajine razotkrio je imperijalne i kolonijalne ambicije Rusije u odnosu na njene susede u Evropi, Kavkazu i Aziji.

Pokrenuvši rat u istočnoj Ukrajini 2014. godine, nezakonito pripojivši Krim iste godine i započevši invaziju u punom obimu 2022, Rusija je grubo prekršila međunarodno pravo i Povelju UN, preteći svetskom miru, globalnom sigurnost i stabilnost.

U martu 2022. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je velikom većinom usvojila rezoluciju kojom se odbacuje brutalna invazija Ruske Federacije na Ukrajinu i zahteva da Rusija odmah povuče svoje snage i da se pridržava međunarodnog prava.

U oktobru 2022, Generalna skupština UN je velikom većinom glasala za osudu pokušaja Rusije da pripoji četiri privremeno okupirana regiona Ukrajine (otvara se u novoj kartici), nakon lažnih referenduma.

Mit 7

Ukrajina je godinama vršila genocid u Donbasu i Rusija je morala da interveniše da zaštiti narod. Ukrajina takođe sprovodi operacije lažne zastave i inscenira zverstva kako bi optužila Rusiju da je počinila ratne zločine.

Optuživanje Ukrajine da je počinila ratne zločine i genocid je verovatno jedna od najpodlijih dezinformacija. Genocid je namerno i sistematsko uništavanje grupe ljudi zbog njihove etničke pripadnosti, nacionalnosti, vere ili rase. Takav plan nije postojao u Ukrajini i nikada nije bilo dokaza koji bi podržali tvrdnje Rusije.

Jedan od najistaknutijih primera Rusije koja projektuje sopstvene zločine na Ukrajinu odnosio se na zločine koje su počinili ruski vojnici u Buči. Optužba da je Ukrajina sprovela operacije „lažne zastave“ kako bi okrivila Rusiju je, koliko je besramna, toliko je i neistinita.

Nasuprot tome, ratni zločini u Rusiji su već istraženi u Buči , Irpinu, Mariupolju i na mnogim drugim mestima.

Mit 8

Rusija vodi sveti rat protiv bezbožnih satanista u Ukrajini da bi zaštitila hrišćanstvo i tradicionalne vrednosti.

Iako ovo može izgledati kao veoma nategnuta optužba, Rusija je često spominjala da vodi svetu borbu protiv samog Satane kako bi opravdala svoj rat protiv Ukrajine.

Često prokremljovski stručnjaci za dezinformacije, posebno Vladimir Solovjov, koriste ovu priču o dezinformacijama u sprezi sa neosnovanim optužbama protiv Ukrajine zbog navodnog pokušaja da uništi pravoslavnu crkvu.

Ova manipulativna taktika je uzela maha 2019. godine kada je Pravoslavna crkva Ukrajine dobila status nezavisne crkve i ponovo u novembru 2022. kada je ukrajinska vlada najavila da će izraditi zakon o zabrani crkava povezanih sa Rusijom.

Demonizacija Ukrajine i njenih zapadnih pristalica kao bezbožnih pagana ide ruku pod ruku sa prokremljovskim dezinformacijama da Zapad želi da uništi „tradicionalne vrednosti“.

Oni zajedno prikazuju Rusiju kao zaštitnicu ovih vrednosti. Ovaj dezinformacioni narativ o zaštiti ugroženih vrednosti prožet je homofobijom koja se često graniči sa otvorenim govorom mržnje.

Mit 9

SAD su finansirale, razvijale i vodile tajne programe razvoja biološkog oružja u laboratorijama u Ukrajini, testirajući biološko oružje na lokalnom stanovništvu i naoružavajući Ukrajinu biološkim oružjem za napad na Rusiju.

Izmišljene priče o „tajnim američkim biolaboratorijama“ klasičan su slučaj teorije zavere koja se susreće sa zastrašujućom taktikom, koju Kremlj često koristi da odvuče pažnju i zbuni.

Prvobitno korišćen da ometa američko-ukrajinsko partnerstvo, prokremljovski dezinformacioni sistem je prenamenio staru kampanju dezinformacija kako bi opravdao invaziju Rusije na Ukrajinu.

Prokremljovske dezinformacije nastoje da zamagle granicu između biološkog oružja i bioloških istraživanja, unoseći strah i istovremeno diskreditujući Ukrajinu.

Autoritativni izvori, uključujući visokog predstavnika UN-a za pitanja razoružanja Izumija Nakamicua, više puta su opovrgli navode o tome da se biološke laboratorije u Ukrajini koje finansiraju SAD koriste u vojne svrhe.

Mit 10

EU ne može da opstane bez ruskih energetskih resursa. SAD su podstakle EU da donese politiku koja je izazvala globalnu energetsku krizu jer kriza koristi američkim energetskim kompanijama.

Kada je Rusija zahtevala da Evropa bira između Ukrajine i ruske energije, evropski odgovor je bio nedvosmislen – Ukrajina.

Dezinformacije Kremlja služe da bi se razbilo transatlantsko jedinstvo i stvorila slika o navodnom gubljenju suvereniteta EU. Konkretno, mediji navode da su SAD potčinile EU i da imaju koristi od previranja na globalnim energetskim tržištima.

Međutim, diversifikacija snabdevanja energijom je kamen temeljac energetske politike EU. Pomaže da se ojača evropska energetska bezbednost, da se spreči monopolizacija i da se uvede veća konkurencija na energetskom tržištu.

Mit 11

EU je izazvala globalnu nestašicu hrane zabranom ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva. Rusija ne snosi odgovornost za globalnu prehrambenu krizu. EU zadržava za sebe žito iz Ukrajine.

Invazijom na Ukrajinu, smanjio se broj ukrajinskih proizvoda na globalnom tržištu i pogoršala se globalna ekonomska situacija. Cene energije i đubriva širom sveta su porasle, a posebno su uticale na Afriku i najugroženije zemlje, ali i sve više utiču na druge regione i zemlje.

Globalno, sukobi, klimatske promene i trajni uticaji COVID-19 imaju razorne efekte na sisteme ishrane i ljude koji se na njih oslanjaju. Međutim, agresija Rusije na Ukrajinu značajno je pogoršala ove izazove i ranjivost.

https://www.danas.rs/svet/dva-govora-dva-sveta-po-cemu-se-razlikuju-jucerasnja-obracanja-putina-i-bajdena/

Granatirajući ukrajinsku energetsku, vodnu i transportnu infrastrukturu, spaljivanjem useva i krađom ukrajinskih žitarica, uništavanjem ukrajinske poljoprivredne opreme i skladišta goriva i rudarenjem poljoprivrednog zemljišta, Rusija je potkopala dugoročnu proizvodnju hrane u Ukrajini i njene izvozne kapacitete.

Pored toga, Rusija nastavlja da primenjuje izvozne takse i izvozne kvote kako na đubrivo, tako i na žitarice poput pšenice, meslina, raži, ječma i kukuruza.

Sankcije EU eksplicitno isključuju zalihe hrane i đubriva – nema sankcija za ruski izvoz hrane na globalna tržišta. Svako može da upravlja, kupuje, transportuje i obezbeđuje hranu i đubriva koja dolaze iz Rusije. Suprotno ruskim dezinformacijama, nijedna država članica EU ne blokira donaciju ruskog đubriva zemljama u potrebi.

Mit 12

Zapadne sankcije Rusiji su nezakonite i nanose globalnu štetu. One destabilizuju globalnu ekonomiju i povećavaju troškove života običnih građana širom sveta. Sankcije nemaju efekta na rusku ekonomiju, a Rusija je dokazala da sankcije ne funkcionišu.

Ruske dezinformacije o EU i zapadnim sankcijama su primer kontradiktornosti. Prema njihovom tumačenju, sankcije su nelegalan, neprihvatljiv oblik prinude, ali takođe nemaju nikakav uticaj na Rusiju.

Ovaj narativ pokušava da umanji uticaj sankcija na domaću javnost u Rusiji i da stvori lažnu sliku da se Zapad urušava. Na međunarodnom planu, Kremlj želi da podstakne neopravdane strahove da akcije Zapada protiv Rusije imaju negativne globalne posledice.

Sve sankcije EU su u potpunosti u skladu sa obavezama po međunarodnom pravu. Sankcije smanjuju sredstva Rusije za finansiranje rata i sticanje ključnih komponenti za vojno-industrijski kompleks. Efekti sankcija vidljivi su u svim glavnim sektorima ruske privrede.

U 2022. budžetski deficit Rusije je naglo skočio, jer je porastao za 14 puta. Ekonomija se smanjila do pet odsto u 2022. godini. Tako da sankcije funkcionišu.

Međunarodna odluka o ograničavanju cena nafte ima za cilj da ograniči skokove cena izazvanih vanrednim tržišnim uslovima. To će drastično smanjiti ruske prihode od nafte. Ograničenje cene nafte će takođe poslužiti za stabilizaciju globalnih cena energije uz ublažavanje negativnih posledica na snabdevanje energijom trećih zemalja.

Međutim, bitno je napomenuti da sankcije EU imaju važna izuzeća. One eksplicitno isključuju zalihe hrane i đubriva. I iako evropski vazdušni prostor nije otvoren za ruske avione, države članice EU mogu odobriti prelet svog vazdušnog prostora ruskim avionima ako je to potrebno u humanitarne svrhe.