„Pobegli smo iz Rusije jer želimo da živimo“: Priča o Rusima koji su zbog Putina prebegli u Kazahstan

Ovako je 28-godišnji inženjer Vadim opisao svoju reakciju na prošlomesečno proglašenje mobilizacije ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kako je rekao za CNN, nakon vesti o regrutaciji stotina hiljada rezervista za borbe u Ukrajini, upao je u depresiju i jednostavno je prestao da govori dok je na poslu.

Kada je u februaru počela invazija Rusije na Ukrajinu, dodao je, izašao je na ulice Moskve da protestuje, ali je Putinovo naređenje 21. septembra o mobilizaciji najmanje 300.000 ljudi shvaćeno kao „tačka bez povratka“.

„Mi ne želimo ovaj rat“, rekao je Vadim. „Ne možemo ništa da promenimo u svojoj zemlji iako smo pokušali.“

Odlučio je da na raspolaganju ima samo jednu opciju.

Nekoliko dana nakon Putinovog naređenja o regrutaciji u suzama se oprostio od svoje bake i, kako je rekao, moguće zauvek napustio svoj dom u Moskvi.

Vadim i njegov drug Aleksej su najbrže što su mogli otputovali do granice Rusije sa bivšom sovjetskom republikom Kazahstan, gde su u koloni čekali tri dana da je pređu.

„Pobegli smo iz Rusije jer želimo da živimo“, rekao je Aleksej. „Bojimo se da mogu da nas pošalju u Ukrajinu.“

Obojica su tražili da im ne bude otkriven identitet da bi zaštitili svoje voljene koji su ostali u Rusiji.

Prošle nedelje su stajali ispred Vladinog centra za registraciju u kazahstanskom glavnom komercijalnom centru Almatiju u redu sa još 150 drugih nedavno pristiglih Rusa, koji su takođe odlučili da izbegnu mobilizaciju.

Nakon Putinovog proglašenja mobilizacije u Kazahstan je pohrlilo više od 200.000 Rusa, pokazuju podaci kazahstanske vlade.

Nije teško ni uočiti nove Ruse koji su stigli na železničku stanicu u Almatiju, ukazuje CNN. Kako se doadaje, izgleda da mladi Rusi s rančevima izlaze iz voza na svakih sat vremena. Izgledaju pomalo zbunjeni dok na svojim telefonima traže mape za navigaciju.

Pristižu iz gradova širom Rusije – iz Jaroslava, Toljatija, Sankt Peterburga, Kazanja. Na pitanje zašto su otišli iz zemlje svi daju isti odgovor – zbog mobilizacije.

„Ne želim da učestvujem u tome“, rekao je 30-godišnji programer Sergej. Sa svojom suprugom Irinom je sedeo na klupi ispred železničke stanice. Par je nosio rančeve i vreće za spavanje.

Rekli su da se nadaju da će stići do Turske i da će potom podneti zahtev za Šengen vizu da bi otišli u Evropu.

Većina novih ruskih izgnanika koji su pričali za CNN je zahtevala anonimnost.

Gjorgi, pisac u kasnim tridesetim iz Jekaterinburga, rekao je da je pobegao u Kazahstan prošle nedelje nakon što je dobijao napade panike na samu pomisao da bi mogli da ga odvuku u vojsku.

„Kako mogu da učestvujem u ratu bez želje da u njemu pobedim?“ pitao je.

Rekao je da pokušava da nađe stan u Almatiju i da se nada da će njegova supruga i sin moći da ga posete tokom zime.

Suočen sa izazovom da pronađe sredstva za život u stranom gradu, Gjorgi je priznao da su njegovi problemi mali u poređenju s problemima Ukrajinaca, među kojima su milioni bili prisiljeni da pobegnu nakon što je Rusija napala njihove gradove.

Za razliku od Ukrajinaca koji se hrabro bore za svoju domovinu, rekao je, Rusi koji izbegavaju mobilizaciju kao što je i on sam mogu da se na osnovu njihovog državljanstva smatraju „i izbeglicama i agresorom“.

„Nikada nisam podržavao ovaj rat“, naglasio je Gjorgi. „Ali sam zbog svog pasoša nekako i dalje povezan sa državom.“

CNN ukazuje da nedavno pristigli Rusi tehnički nisu izbeglice, delimično zato što ruska vlada još uvek nije zvanično u ratu sa Ukrajinom. Kremlj tvrdi da sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ protiv svog suseda.

Ruski državljani trenutno mogu da na kratko uđu u Kazahstan samo s ličnom kartom, a predsednik zemlje u Centralnoj Aziji Kasim-Žomart Tokajev je apelovao na svoje građane da požele dobrodošlicu pridošlicama.

„Većina njih je prinuđena da ode zbog bezizlazne situacije. Moramo da se pobrinemo za njih i osiguramo im bezbednost“, rekao je kazahstanski predsednik krajem septembra.

Obični građani širom Kazahstana sprovode napore da za Ruse obezbede privremeni smeštaj i hranu, piše CNN.

„Oni beže, oni se boje“, rekla je Ekaterina Korotkaja, novinarka stacionirana u Almatiju, koja je pomogla da se koordinira pomoć za nedavno pristigle Ruse.

Alimira Orlova, nutricionistkinja iz Almatija, je rekla da je pomogla da se nađe smeštaj za najmanje 26 Rusa.

„Došli bi kod mene, ostali neko vreme, onda bi otišli u stanove mojih prijatelja.“

Ona je, međutim, ukazala da nije naišla na isto gostoprimstvo kada se pre nekoliko godina preselila sa svojim suprugom u Moskvu.

Tada je, kako je rekla, više ruskih stanodavaca odbilo da im iznajmi stan jer je ona „iz Azije“.

„Kada sam im rekla da sam iz Kazahstana, rekli su: ‘Žao mi je, ali stavrno ne mogu.’ I nismo mogli dva meseca da nađemo stan“, dodala je Orlova.

Stručnjaci u domenu nekretnina su rekli da su zbog priliva Rusa, u Almatiju, glavnom gradu Kirgistana Biškeku i u drugim gradovima u regionu već skočile cene iznajmljivanja nekretnina.

Posledice se osećaju i u domenu komercijalnih nekretnina, pošto mnogi Ruse nastoje da rade na daljinu.

„Ne dolaze samo pojedinci, velike ruske kompanije i korporacije se sele u Kazahstan“, rekla je Madina Abilpanova, vodeća partnerka u DM Asousieitsu, firmi za nekretnine sa sedištem u Almatiju.

Ona je ukazala da joj se obraćaju ruske kompanije, koje pokušavaju da presele stotine svojih zaposlenih, nastojeći da ih zaštite od vojne regrutacije.

„Spremni su odmah da se presele, da plate koliko god tražimo, ali nemamo prostor“, rekla je Abilpanova.

Ona je s novinarima CNN-a razgovaral u Siti habu, zajedničkom poslovnom prostoru u centru Almatija, gde su sve stolove popunili mladi Rusi koji su radili u tišini za svojim laptopovima.

Svi ovi klijenti, navela je Abilpanova, došli su u Kazahstan u proteklih par nedelja. Dok je govorila, još jedan mladi Rus s rancem se pojavio na vratima. Vlasnici poslovnog prostora su morali da ga vrate jer nije bilo mesta.

„Ovo je za nas nešto poput cunamija. Svakog dana nam ovako dolaze“, rekla je.

Vadim, inženjer iz Moskve, koji je nedavno došao u Kazahstan, rekao je da njegova kompanija finansira njega i još 15 zaposlenih da bi se prebacili u kancelarije firme u Almatiju.

„Moj šef je protiv ruske vlade“, rekao je Vadim.