Počela nova runda pregovora o Siriji

To predstavlja veliki korak posle gotovo devet meseci zastoja i nekoliko neuspešnih rundi pregovora. Uoči početka pregovora, specijalni izaslanik UN za Siriju, norveški diplomata Geir Pedersen, se neformalno sastao sa vladinim i opozicionim predstavnicima 45-članog ustavnog odbora.

On je rekao da je postignut dogovor konsenzusom o tome kako dalje nastaviti pregovore. Odbor, koji se nije sastao od januara prošle godine, čini 45 članova sirijske vlade, opozicije i civilnog društva.

“Zaključili smo da nije ostvaren dovoljan napredak i da ne možemo da nastavimo sa radom na dosadašnji način. Od poslednjeg sastanka pre devet meseci, pregovarao sam sa svim stranama, pokušavajući da dođemo do konsenzusa o tome kako ćemo nastaviti. Veoma sam zadovoljan što mogu da kažem da je takav konsenzus postignut”, rekao je Pedersen, prenosi Ej-Bi-Si njuz.

“Složili smo se da se nećemo samo pripremati za ustavne reforme, već je novost da ćemo ove nedelje zapravo započeti proces izrade nacrta za ustavne reforme u Siriji”, rekao je Pedersen.

Nacrt ustava smatra se ključnim elementom u okončanju rata koji traje više od deset godina tokom kojih je, kako se procenjuje, poginulo skoro pola miliona ljudi a raseljeno gotovo 13,5 miliona, uključujući one unutar Sirije i izbeglice u susednim zemljama. Pedersen je rekao da sve strane u pregovorima shvataju da se ljudi u Siriji i dalje svakodnevno ubijaju i ranjavaju i da se to mora okončati.

“Kao što svi znate, povrh svega, imamo izuzetno tešku humanitarnu i ekonomsku situaciju. Postoji više od 13 miliona Sirijaca kojima je potrebna humanitarna pomoć, a gotovo 90 odsto živi ispod granice siromaštva. Apelovao sam na Savet bezbednosti da sada moramo da se okupimo i započnemo ponovni proces u korist ljudi u Siriji”, kaže Pedersen.

Nakon što je peta runda pregovora neuspešno završena, Pedersen je nagovestio da je delegacija sirijske vlade kriva što nije postignut napredak. SAD i nekoliko zapadnih saveznika optužili su sirijskog predsednika Bašara al Asada da je namerno odugovlačio i odlagao izradu novog ustava zbog predsedničkih izbora, koji su održani u maju, kako bi izbegao da glasanje bude održano pod nadzorom UN.

Asad je ubedljivo pobedio obezbedivši četvrti sedmogodišnji mandat. Izbori su održani u skladu s Ustavom Sirije, suprotno Rezoluciji 2254 Saveta bezbednosti UN, kojom su članice tog tela jednoglasno podržale politički proces i „mapu puta“ ka miru, koji počinje izradom nacrta novog ustava, a završava se organizovanjem izbora uz nadzor UN.

Kako navodi Forejn brif, uprkos nadama širom međunarodne zajednice da će ovonedeljni sastanci biti uspešni, stručnjaci smatraju da su male šanse da bude ostvaren pravi napredak. Sirijska vojska trenutno drži najveći deo zemlje i pobunjeničke snage joj više ne predstavljaju pravu pretnju, a pošto je Asad reizabran osvojivši čak 95 odsto glasova, ne postoji pravi podsticaj za vladom predvođenu reviziju ustava.

Međutim, postoji nada da će Rusija moći da uveri Asada da ponovo razmotri svoj sadašnji stav. Moskva je najbliskiji međunarodni saveznik Damaska, a na nedavnom sastanku Asad i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su o potrebi “istinskog unutarsirijskog dijaloga”, te se očekuje da će UN podstaći Rusiju da dodatno ohrabri Asada da se uključi u proces revizije.