Počela sahrana Benedikta XVI: Biće sahranjen sa novčićima i medaljama iskovanim za vreme dok je bio papa i u grobnicu pored pape Jovana Pavla Drugog 1Foto: Jeffrey Bruno / Shutterstock.com

Desetine hiljada katolika očekuje se na Trgu Svetog Petra na sahrani bivšeg pape Benedikta XVI, koji je umro u subotu, u 95. godini, skoro deceniju nakon što je postao prvi papa u 600 godina koji je podneo ostavku.

On će postati prvi bivši papa u modernoj istoriji katoličke crkve kojeg će sahraniti sadašnji papa Franjo.

Broj katolika koji odaju počast u bazilici Svetog Petra, gde njegovo telo leži tri dana pre sahrane, nadmašio je očekivanja vatikanskih zvaničnika. Više od 135.000 ljudi pohrlilo je u Vatikan u danima pre sahrane.

Tokom papske audijencije u sredu, papa Franja je svog neposrednog prethodnika, konzervativnog mislioca, pozdravio kao „velikog majstora kateheze“, prenosi Gardijan.

Benedikt je vodio katoličku crkvu osam godina pre nego što je podneo ostavku 2013. godine, navodeći kao razlog pogoršanje svog zdravlja.

Odabrao je da se posle abdikacije zove papa emeritus, umesto da vrati ime Jozef Racinger, i nastavio je da živi u Vatikanu i da nosi belu mantiju.

Njemu će biti priređena sahrana slična onoj vladajućem pontifiku i biće položen u grobnicu u kojoj je sahranjen papa Jovan Pavle Drugi pre beatifikacije.

Nakon sahrane na Trgu Svetog Petra, Benediktovi ostaci u kovčegu od čempresa, biće smešteni u kovčeg od cinka, a zatim u drugi od hrastovine.

Biće sahranjen sa novčićima i medaljama iskovanim za vreme dok je bio papa, palijumima koje je nosio kao deo svoje haljine i metalnim cilindrom u kome se nalazi rogito – tekst koji opisuje njegovo papstvo.

Samo dve zemlje – Italija i Benediktova rodna Nemačka – pozvane su da pošalju zvanične državne delegacije na sahranu, ali će drugi nacionalni lideri i članovi kraljevske porodice prisustvovati privatno.

Benedikt se često se sukobljavajao sa stavovima liberalnijeg Franje.

Među onima koji odaju poštu u bazilici Svetog Petra bili su tvrdokorni konzervativni lideri, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana i njegovog poljskog kolegu Mateuša Moravjeckog.

U jednom od svojih najkontroverznijih eseja, objavljenom 2019, Benedikt je za skandale seksualnog zlostavljanja u crkvi okrivio seksualnu revoluciju iz 1960-ih i „homoseksualne klike“ među sveštenicima.

Rezultati njemačke istrage objavljene prošlog januara kažu da Benedikt nije postupio protiv četvorice sveštenika optuženih za seksualno zlostavljanje dece tokom svog vremena kao nadbiskupa Minhena i Frajzinga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari