Počeli pregovori o formiranje nove vlade u Kabulu

Haos i scene očajanja vladali su na aerodromu u Kabulu u ponedeljak, dan pošto je Avganistan pao u ruke talibana.

Aerodromske piste su bile preplavljene desetinama hiljada ljudi, od kojih su neki pokušavali da se popnu na avione u pokretu, nadajući se da će uspeti da pobegnu iz zemlje i izbegnu povratak pod talibansku vlast, zbog čega su američke snage, koje kontrolišu aerodrom, bile primorane da obustave letove.

Vojni avioni koji evakuišu diplomate i civile iz Avganistana počeli su ponovo da lete, rekao je jedan zapadni bezbednosni zvaničnik za Gardijan, pošto su ljudi uklonjeni sa piste.

Za to vreme, u Kabulu je Mutaki, koji je bio ministar obrazovanja u vreme prethodne vladavine talibana, počeo razgovore sa Abdulahom Abdulahom, koji je bio glavni pregovarač avganistanske vlade i bivšim predsednikom Hamidom Karzaijem, prenosi agencija AP, citirajući jednog neimenovanog zvaničnika upoznatog sa situacijom.

Mutaki je, navodi se, počeo da ostvaruje kontakte sa avganistanskim političkim liderstvom još pre nego što je predsednik Avganistana Ašraf Gani potajno pobegao iz predsedničke palate u Kabulu, ostavljajući za sobom razorni vakuum koji su talibani, prethodno već opkolivši grad, iskoristili kako bi ga i osvojili.

Kako dalje tvrdi ovaj zvaničnik, u toku su razgovori usmereni na to da se ne-talibanski lideri uvedu u vladu za koju je portparol talibana Suhail Šahin ranije najavio da će biti “inkluzivna avganistanska vlada”.

Nisu poznati detalji razgovora, ali Šahin je rekao da će sastav vlade biti objavljen nakon završetka pregovora sa ne-talibanskim liderima.

SAD su potvrdile da će priznati vladu koju vode talibani u Avganistanu samo pod uslovom da ta vlada poštuje prava žena i odbaci teroriste.

“Kada je reč o našem stavu prema bilo kakvoj budućoj vladi u Avganistanu, on će zavisti od ponašanja te vlade. Zavisiće od ponašanja talibana”, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Suočen sa žestokim kritikama zbog odluke da povuče američke vojnike iz Avganistana, predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden je ostao nepokolebljiv, izjavivši u ponedeljak uveče da “čvrsto stoji iza” tog poteza. Kako prenosi Gardijan, on je pokušao da krivicu za događaje u Avganistanu prebaci na svog prethodnika Donalda Trampa i na nespremnost avganistanskih snaga da se bore protiv talibana.

Bajden se suočio sa najvećom krizom svog predsedniovanja pošto je zapanjujuće brz pad Avganistana u ruke ekstremističkih pobunjenika uhvatio njegovu administraciju nespremnu i izazvao zabrinutost zbog moguće humanitarne katastrofe.

Dok su u Vašington iz svih delova sveta pristizale optužbe zbog haotičnog povlačenja iz Avganistana, Bajden je neplanirano napustio predsedničko seosko imanje Kemp Dejvid da bi otputovao u Belu kuću i obratio se novinarima pod najvećim pritiskom od kada je pre sedam meseci preuzeo dužnost predsednika.

Cilj misije, rekao je Bajden, nikada nije bio izgradnja nacije već antiterorizam, pretnja koja je sada “metastazirala” daleko van Avganistana.

On je naglasio da je od Trampa nasledio sporazum da povuče snage, što mu nije ostavilo drugog izbora osim da dogovor poštuje, ili da izazove dodatnu esklaciju konflikta tako što bi poslao hiljade vojnika u borbu.

“Istina je da su se stvari odvijale mnogo brže nego što smo predvideli. Pa, šta se dogodilo? Avganistanski politički lideri su odustali i pobegli iz zemlje, a vojska se predala, ponekad i bez pokušaja da se bori”, rekao je Bajden.
Talibani su proglasili amnestiju za sve državne zvaničnike, pozivajući ih da se vrate na posao, dva dana nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu.

“Opšta amnestija je proglašena za sve. Trebalo bi da nastavite svoj način života uz puno poverenje”, navodi se u saopštenju talibana. Osim toga, ekstremisti su ponovo otvorili dva granična prelaza između Avganistana i Pakistana koji su tokom prethodne dve nedelje bili zatvoreni.

Pakistan i avgnanistanski talibani su se dogovorili da granica bude otvorena svakog dana između osam ujutro i četiri popodne, rekao je za Si-En-En jedan lokalni zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman pošto nije ovlašćen da govori u ime vlade.

Prema njegovim rečima, talibani su zatražili da Avganistancima bude dozvoljeno da bez vize uđu u Pakistan iz humanitarnih razloga.

Takođe, talibani su agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, uputili overenu izjavu u kojoj se iznose uveravanja da će ova organizacija moći da nastavi sa svojim humanitranim naporima u zemlji, rekla je Aurvasi Patel, vršilac dužnosti direktora regionalne kancelarije UNHCR za Aziju i Pacifik.

“Ako se to zaista ostvari, moći ćemo da ostanemo i obezbeđujemo humanitarnu pomoć koja je od ključna važnosti za Avganistance danas”, izjavila je Patel za Si-En-En.

Talibani su 20 godina pametniji

Bivši rendžer američke vojske Tom Amenta, koji je služio dve ture u Avganistanu, kaže da su svi veterani želeli da odu iz Avganistana ali da “ovo nije pravi način”.

“U nekom trenutku ćemo morati da se vratimo u Avganistan zato što nismo iskorenili terorizam. Upravo smo zemlju ponovo predali u ruke one grupe koja je štitila Osamu bin Ladena i pružala mu utočište”, rekao je Amenta za Si-En-En.

On ističe da su, posle 20 godina prisustva američke vojske u Avganistanu, talibani postali “20 godina pametniji, 20 godina mudriji i 20 godina bolje pripremljeni”.

Amenta soporava tvrdnje da avganistanska vojska nije bila dovoljno voljna da se bori protiv ekstremista.

“S obzirom na to koliko su se oni žrtvovali – jer nisu bili dovoljno plaćeni zbog korupcije u vladi, niti su im obezbeđivane dovoljne količine hrane – i na činjenicu da je 45.000 njih nestalo tokom proteklih šest godina, kako neko može da kaže da im je nedostajalo volje. Mislim da je to, najblaže rečeno, neiskreno. Oni su se borili veoma snažno”, kaže Amenta.

Da li islamski emirat može da bude uspostavljen

Robert Krus, istoričar na Univerzitetu Stenford specijalizovan za oblast Avganistana i centralne Azije, smatra da je Trampov sporazum sa talibanima odigrao važnu ulogu u njihovom preuzimanju zemlje i “otvorio put ka predaji” avganistanskih snaga.

Krus je za Si-En-En rekao da je ovaj sporazum “legitimizovao talibane” i obezbedio im “mapu puta” za sprovođenje ofanzive i svrgavanje demokratski izabrane vlade.

Međutim, ističe on, sada se otvara pitanje da li talibani mogu da uspostave svoj takozvani Islamski emirat u društvu koje se dramatično promenilo tokom protekle dve decenije od kada su oni poslednji put bili na vlasti.

“Postoji mogućnost da avganistansko društvo okrene protiv talibana jednom kada ovaj prvobitni šok prođe, a oni pokušaju da nametnu pravila koja su uveli devedesetih godina”, kaže Krus.